Građani se sve opreznije zadužuju kod banaka: Da li uopšte podizati kredit ili sačekati pad kamata i cena kvadrata

Komentari

Autor: Zlatica Radović

13/02/2023

21:24

Građani se sve opreznije zadužuju kod banaka: Da li uopšte podizati kredit ili sačekati pad kamata i cena kvadrata - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Građani se sve opreznije zadužuju kod banaka. Na to ukazuju i podaci iz Kreditnog biroa, ali i zvanična statistika Republičkog geodetskog zavoda koja pokazuje da je udeo kreditnih kupaca u kupovini nekretnina u poslednjem kvartalu prošle godine postao jednocifren i da iznosi svega devet odsto. To bi moglo da ukazuje ili na pad kreditne sposobnosti građana ili na previsoke kamate po kojima nije isplativo pozajmljivati novac.

Ako je promenljiva kamatna stopa koja je trenutno između 5 i 6 odsto građanima skupa i neizvesna zbog rasta euribora, fiksna je sigurno još skuplja, jer i one retke banke koje je nude ciljaju između 8,5 i 10 odsto. Postavlja se pitanje koliko je u ovom trenutku isplativo "zarobiti se" po nepromenljivoj ceni, kada sva istraživanja i procene pokazuju da stope od druge polovine godine više - neće rasti.

Musabegović: Kredit je uvek rešenje ako je zamena za kiriju

Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović kaže za Euronews Srbija da kod stambenih kredita, koji su dugoročni, uvek postoji dilema da li ih uzeti, ali da se jednoj kategoriji kupaca oni ipak isplate i u trenutnoj situaciji.

"Moj princip je da, ako vam je rata ili renta blizu ili nešto malo veća, ne postoji dobar trenutak, već da uvek treba uzeti kredit ako to rešava stambeno pitanje. Za 30 godina ne možete znati da li je bolje da imate fiksnu ili varijabilnu kamatu. Njena ciklična promena nekada će vam odgovarati, nekada neće, ali u proseku, kupovinom stana se branite od inflacije. Ako je visoka inflacija rastu i cene nekretnina i zakupa. Potrebno je da prođu još jedan ili dva kvartala da vidimo rezultate prvih aktivnosti podizanja referentne kamatne stope. Očekujem da će doći do smanjenja inflacije, samo se bojim recesije", kaže profesor Musabegović za Euronews Srbija.

Prema podacima iz izveštaja Kreditnog biroa u januaru je dug stanovnika Srbije po bankarskih kreditima blago uvećan, dok je došlo do smanjenja duga pravnih lica i preduzetnika. Od ukupno 1.428,2 milijarde dinara duga stanovništva, za stambene i kredite za adaptacije duguje se 628,1 milijardu, dok je 661,4 milijardi dinara dug po gotovinskim kreditima, a u toj kategoriji zabeleženo je i najveće januarsko uvećanje od 0,7 posto.

Vasić: I fiksna rata je mač sa dve oštrice

Sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić kaže za Euronews Srbija kaže da bi trebalo još nekoliko meseci da izdržimo povećanje rata na kredite, a da bi na jesen situacija trebalo da postane vedrija.

"Očekujem da će talas poskupljenja novca trajati do sredine godine, možda do septembra ili oktobra, do kada se očekuje da će centralne banke podizati kamatne stope. Inflacija je bila 10, a sada se čini da počinje odbrojavanje na dobru stranu i da se iz meseca u mesec smanjuje za jedan prorcenat. Pala je na 8 odsto, a tim tempom bi 2024. mogla da se zaustavi između 3 i 5 odsto što daje manevarskog prostora kreatorima monetarne politike da malo popuste, a onda će i cena novca biti niža", kaže Vasić.

On napominje da je večita dilema da li se više isplati varijabilna ili fiksna kamata, ali ukazuje da je i fiksna rata mač sa dve oštrice.

"Da je klijent uzeo fiksnu kamatu pre sedam godina promašio bi talas jeftinog novca i platio bi više, jer je euribor bio u padu. A ako sada uzme fiksnu kamatnu stopu, pošto je kamata veća od trenutne varijabilne, ona podrazumeva da će neko u narednih 20 godina plaćati visoku kamatu, dok će oni koji uzmu varijabilnu možda u narednim godinama plaćati mnogo manje, ako eurbor krene opet da pada", objašnjava Vasić.

On napominje da zaduživanje nosi rizik, jer ne znamo kako će izgledati budućnost. Vasić kaže da nas centralne banke stimulišu tako što nam daju novac da trošimo i objašnjava da tako ubrzavamo privredu, ali ukazuje da "lek" za suzbijanje inflacije u vidu visokih kamata, koje sada koriste monetarne vlasti, usporava i ekonomiju, koja je sada u EU između 0,3 i 0,6 odsto rasta BDP predviđa za ovu godinu, a kod nas oko 2 odsto.

"Čim se tako usporava, doći će taj trenutak, nadam se vrlo brzo, da li će to biti 2024. ili 2025. godine, da opet taj novac bude povoljniji. Onda će to opet imati benefite i rate će onima koji imaju stambene kredite sa varijabilom kamatom krenuti da padaju", smatra Vasić.

Uzelac: Ko je u dilemi, bolje da sačeka

Urednik portala "Kamatica" Dušan Uzelac napominje da se stambeni kredit uzima na 20 i više godina, a da je problem što su prognoze vrlo kratkoročne i što niko ne može da predvidi dešavanja na duže od šest meseci.

"Ako je neko u dilemi, možda je najbolje da malo sačeka. Moj savet je da se napravi indivudualna računica. Nekretnine mogu da se kupe po najskupljoj, ali možete naići i na neku razumnu cenu. Cilj je upariti vrednost nekretnine sa cenom koštanja kreditiranja zato što ta računica pokazuje da li je to vredna investicija. Ako kupite neku nekretninu koja ima potencijal za rast vrednosti onda se isplati platiti više za kredit, ali ako kupite stan čiji je kvadrat na vrhuncu svoje vrednosti u ovom momentu, i uzmete skup kredit, onda ste napravili loš račun", smatra Uzelac.

On ukazuje da su trenutno na ispitu razni ekonomski modeli i dodaje da neki poskupljenje novca doživljavaju kao ciklična kretanja, ali smatra da je ovaj put sazrelo za neke krupnije promene, jer se od 2008. situacija pokušava rešiti istim mehanizmima koji su i doveli do problema.

"Tu manjka rešenja, što znači da će morati da se dese krupnije promene. Banke su samo maloprodaja i preprodavci novca. Njihove cene zavise od cene nabavke te robe, a nabavka se diktira iz centralnih banaka, i podizanje referentnih kamatnih stopa diktira cenu tih proizvoda", navodi Uzelac.

On smatra da ni bankari nisu najsrećniji zbog ovog razvoja situacije, jer se smanjuje broj ljudi koji mogu da kupe njihov proizvod. Biće manje kupaca, kako kaže, za skuplju robu.

Mitić: "Fiksiranje rate" u periodu visoke kamate nije isplativo

Miloš Mitić iz agencije za nekretnine City Expert podseća da je kamata u martu prošle godine bila i ispod 2,5 odsto, ali ukazuje da nije ni bilo realno da ostane tako niska. Dodaje da se sada teško može naći ispod 6 odsto, dok je fiksna od 8 do 10 odsto. On smatra da "fiksiranje rate" u periodu ovako visoke kamate nije isplativo.

"Prognoze su da će euribor da poraste još jednom ove godine i da će onda do polovine godine da stagnira, a da bi u trećem kvartalu ili početkom četvrtog mogao da se stabilizuje, odnosno da ima blagi pad. Zavisi od mnogih dešavanja na globalnom niovu, ali ne bi trebalo da dostigne tu visoku kamatu", smatra Mitić.