Nema crvene linije za podizanje kamata: Centralne banke šalju jak signal da je vreme za - stezanje kaiša

Komentari

Autor: Zlatica Radović

22/12/2022

20:23

Nema crvene linije za podizanje kamata: Centralne banke šalju jak signal da je vreme za - stezanje kaiša - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Tri centralne banke su u jednom danu, u četvrtak, podigle referentne kamatne stope i tako dale signal ostalim finansijskim institucijama, ali i klijentima da nastavljaju sa "stezanjem kaiša" u pokušaju da obuzdaju inflaciju. Referentne kamate ni u Evropi, ni u Americi nisu bile više još od ekonomske krize 2008. godine, što znači da ni krediti duže od deceniju nisu bili skupi kao danas.

Ni Evropska centralna banka, ni Američke federalne rezerve (FED) ne nagoveštavaju kada bi mogle prestati sa restriktivnom monetarnom politikom, koja podrazumeva dalje podizanje kamata. Sudeći po izjavama stručnjaka, to će raditi sve dok ne stignu do cilja - da inflaciju u Americi i Evropi vrate na nivo od 2 odsto. I Banka Engleske (BoE) je u četvrtak deveti put podigla ključnu kamatnu stopu sa 3,0 na 3,5 odsto u pokušavaju da ubrza spuštanje inflacije na ciljani nivo, sa 41-godišnjeg rekorda zabeleženog u oktobru.

Stručnjaci kažu da je ovo direktan odgovor svetskih centralnih banaka na povećanu inflaciju, koja će nažalost prvo dovesti do poskupljenja kredita, ali ističu da je ohrabrujuće da se sva ova inflacija u narednom periodu mora preliti i na cenu rada, što bi trebalo građanima da donese veće zarade, koje bi ublažile svakodnevna poskupljenja. Ekonomisti upozoravaju da, s druge strane, povećanje kamatnih stopa centralnih banaka može dovesti i do pada investicija, proizvodnje i zaposlenosti.

"Kamate će rasti dok ne obuzdaju inflaciju"

Ekonomista Nenad Jevtović, iz Instituta za razvoj i inovacije kaže za Euronews Srbija da će osnovne referente kamatne stope Evropske centralne banke (ECB) i Američkih federalnih rezervi (FED) nastaviti da idu gore sve dok se ne obuzda inflacija.

"ECB ima malo kašnjenje iza FED, a nalazi se između čekića i nakovnja - jer FED povećava svoju kamatnu stopu i privlači kapital u SAD, a da bi parilala tome ECB mora to da isprati. Sa druge strane, ako podiže referentnu kamatnu stopu, dolazi do toga da se smanjuje tražnja i investicije i da se time usporava privredni rast. A Evropa već ima problem sa privrednim rastom zbog dve krize koje su se jedna na drugu nadovezale - korona i rat u Ukrajini. Evropa se bori sa stvarima van domena monetarne politike, a to su energenti, lanci snabdevanja i moraće da za još određen broj baznih poena podiže referentnu kamatnu stopu", smatra Jevtović.

On napominje da ni u ekonomskoj teoriji, niti u dokumentima monetarne politike ne postoji "crvena linija" dokle može da ide referentna kamata, već se postavlja takozvani koridor kroz koji ide inflacija.

"Cilj monetarne politike je vraćanje inflacije u te okvire, koji kod nas iznose 3 odsto, plus/minus 1,5. Mi trenutno imamo pet puta veću inflaciju u odnosu na projektovanu. Sredstvo monetarne politike da se inflacija obuzda je pre svega referentna kamatna stopa i tu ne postoje granice. Koristite je sve dok ne postignete cilj. Naravno, tu postoji i presudan uticaj političara na struku koja vodi monetarne institucije i u svetu i kod nas, jer ako previše stegnete kaiš, vi gubite ekonomski rast. Ako se desi da ga nema dva ili tri kvartala, upadate u recesiju i tu dolaze problemi", objašnjava Jevtović.

Ekonomista ističe da je Evropa posebno u problemu jer mora da koristi kamatnu stopu kao alat da obuzda inflaciju, ali ukazuje da tu postoji rizik od pada stope BDP-a.

"Ovo je gotovo bezizlazna situacija usled rata u Ukrajini na Evropu. U Americi je drugačije, jer oni nemaju problem sa rastom, već samo sa inflacijom. Ono što su prognoze na koje se oslanjamo, jeste da tek krajem sledeće godine septembar-decembar 2023. možemo očekivati vraćanje inflacije u taj koridor. Ali, to je izuzetno teško predvideti, zbog snabdevanja energentima i rata u Ukrajini. Ovu zimu će Evropa preživeti, jer su puna skladišta, ali je pitanje šta će biti sledeće godine", kaže Jevtović.

Skuplje zaduživanje i rast nenaplativih kredita

Referentne kamate i FED-a i ECB će sigurno rasti i dalje, a posledica za stanovništvo Srbije su skuplje zaduživanje i porast nenaplativih kredita.

"Kamate će svakako ići gore. IZ NBS su rekli da kvanititativno tražnja ne opada, ali i to je očekivano, jer ljudi moraju kupovati hranu, odeću, obuću... Potrebno je, iako zvuči grubo, to čekaju centralne banke, da ljudi krenu sa korigovanjem svoje tražnje na dole, tada će i cene krenuti na niže. Srbija nema mnogo mogućnosti jer se rast cena iz Evropa preliva kod nas. Sigurno se dve trećine poskupljenja u Srbije može objasniti takozvanom uvezenom inflacijom", kaže Jevtović.

Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović kaže za Euronews Srbija da iako inflacija i dalje raste, ali da ipak polako usporava, jer je u oktobru na mesečnom niovu bila 1,9 odsto, a u novembru 1 odsto.

"Očekujem da će se prvi rezultati videti na proleće. Nafti miruje cena, a videćemo tek da li je to zatišje pred buru. Čim nafta pada i gorivo je odmah jeftinije, a ono utiče dalje na sve proizvode zbog transportnih troškova. Očekujem da će sve ove mere uticati na smanjenje tog inflatornog pritiska. Glavni problem ostaje rat u Ukrajini i dok se taj sukob ne reši, ostaće na pokušajima da se ovim merama smanje ti inflatorni pritisci. Kada jednom uđe u sistem, inflaciju je jako teško izbaciti. To vam je kao kada se poveća pritisak, pa vi počnete da uzimate neke lekove, ali treba u suštini da gledate šta vam diže pritisak. Lek ga smanji, ali samo privremeno, a ne trajno - tako je i sa inflacijom", objašnjava Musabegović.

Profesor napominje da je izvorni uzrok inflacije politika upumpavanja novca i štampanje para, a da se u međuvremenu stvorio koktel razloga, jer su se na te okolnosti nadovezali korona i sukob u Ukrajini.

"To je sada ozbiljan problem i 2023. godina može biti jako teška. Referentna kamata može da se podiže neograničeno, ali pitanje je da li će imati rezultata ili neće. Ako se pojave prvi rezultati, centralne banke će ublažiti rast kamata.NBS ih ne diže naglo i priprema teren da se ljudi priviknu na nove okolnosti.U ekonomiji je najveći problem neizvesnost i nijedan kapital to ne trpi i zato je važno uspostaviti taj balans. Ako ne bude nekih neočekivanih novih loših okolnosti, očekujem da će se već u martu kriva infacije zakriviti i da će se polako ona smirivati", navodi Musabegović.

Da li je inflacija na silaznoj putanji?

Američke Federalne rezerve podigle su u četvrtak referentne kamatne stope na raspon između 4,25 i 4,5 posto, što je najviši nivo u poslednjih 15 godina. Ova odluka ukazuje da borba protiv inflacije nije završena uprkos nekim obećavajućim znacima u poslednje vreme. S ovim povećanjem od 0,50 odsto je prekinut niz od četiri uzastopna podizanja ključne kamate za po tri četvrtine poena, što su bili najagresivniji politički potezi od ranih osamdesetih godina.

Rojters je preneo da su zvaničnici FED-a nagovestili da očekuju da će kamate ostati povišene tokom naredne godine, i da neće biti smanjenja do 2024. godine. Procenjena "terminalna stopa", ili kota na kojoj zvaničnici očekuju da će prekinuti povećanje kamate, iznosi 5,1 odsto, prema FOMC-ovom "tačkastom grafikonu" očekivanja pojedinačnih članova tog tela.

Predsednik FED-a Džerom Pauel rekao je na konferenciji za novinare da je važno da se nastavi borba protiv inflacije kako se očekivanja u pogledu daljeg rasta cena ne bi ukorenila.

"Do sada pristigli podaci o inflaciji za oktobar i novembar pokazuju smanjenje mesečnog tempa rasta cena. Ali, biće potrebno znatno više dokaza da bismo se uverili da je inflacija na trajnom silaznom putu“, rekao je Pauel.

FOMC je takođe smanjio svoje prognoze rasta američke privrede za 2023. godinu, pri čemu sada očekuje povećanje bruto domaćeg proizvoda (BDP) od samo 0,5 posto. Procena BDP-a za ovu godinu takođe je 0,5 procenata.

I Evropska centralna banka saopštila je da od 21. decembra podiže ključne kamatne stope za dodatnih 50 baznih poena. Tako će kamatne stope na glavne operacije refinansiranja biti 2,5 odsto, na marginalne kreditne olakšice 2,75 odsto i na depozitne olakšice 2 odsto. Kako su naveli u ECB, Upravni savet procenjuje da će kamatne stope i dalje morati značajno da rastu stabilnim tempom kako bi dostigle nivoe koji su dovoljno restriktivni da bi se obezbedio blagovremeni povratak inflacije na srednjoročni cilj od 2 odsto.

Kako izveštava Rojters, guverner Banke Engleske Endru Bejli je, u propratnom pismu upućenom ministru finansija DŽeremiju Hantu uz odluku centralne banke, naveo da procene BoE sugerišu da je britanska inflacija dostigla vrhunac. Zvanični podaci objavljeni u sredu pokazali su da je inflacija pala na 10,7 posto u novembru sa 11,1 odsto u oktobru. Taj pad godišnje stope od 0,4 procentna poena najveći je od jula 2021.