Ne nazire se kraj rastu kamata i poskupljenju kredita: Pokušaji centralnih banaka da obuzdaju inflaciju

Komentari

Autor: Rojters / Tanjug / Z. R.

03/11/2022

20:05

Ne nazire se kraj rastu kamata i poskupljenju kredita: Pokušaji centralnih banaka da obuzdaju inflaciju - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Od ekonomske krize 2008. godine referentne kamate ni u Evropi, ni u Americi nisu bile više, što znači da ni krediti duže od deceniju nisu bili skupi kao danas. Ni Evropska centralna banka, ni Američke federalne rezerve (FED) ne nagoveštavaju da će uskoro prestati sa restriktivnom monetarnom politikom, koja podrazumeva dalje podizanje kamata. Sudeći po izjavama stručnjaka, to će raditi sve dok ne stignu do cilja - da inflaciju u Americi i Eviorpi vrate na nivo od 2 odsto.

Ovaj trend prati i Narodna banka Srbije, koja je od početka godine sedam puta menjala iznos kamatne stope i podigla je sa 1 na 4 odsto od aprila. Odluka o daljem kretanju kamatne stope kada su u pitanju dinarski krediti biće doneta na sednici Izvršnog odbora NBS 10. novembra.

Predsednica ECB Kristin Lagard je nedavno izjavila da ECB mora da nastavi da podiže kamatne stope kako bi se izborila sa inflacijom, čak i ako se verovatnoća recesije u evrozoni poveća. I FED je u sredu još jednom povećao referentne kamate za 0,75 procetnih poena, na raspon od 3,75-4,0 posto. Američka centralna banka je u saopštenju istovremeno nagovestila moguću promenu načina vođenja monetarne politike kako bi smanjila usijanu inflaciju. Investitori su se ponadali da bi ta promena mogla značiti da bi peto povećanje referentnih kamatnih stopa u SAD moglo biti niže u odnosu na pretodna četiri, odnosno da bi moglo biti 0,5 umesto 0,75 odsto.

"Prerano da se razmišlja o pauziranju"

Kako prenosi Rojters, ekonomisti se nadaju da bi ovo "popuštanje", o kome se mnogo spekulisalo, moglo da znači povećanje kamatne stope za 50 baznih poena ili 0,5 odsto na sednici u decembru, i zatim još nekoliko manjih povećanja 2023. Iz FED predviđaju da će tekuća povećanja ciljanog raspona kamate biti odgovarajuća kako bi se postiglo da monetarna politika bude dovoljno restriktivna da s vremenom vrati inflaciju na 2,0 procenta.

Predsednik FED DŽerom Pauel je izjavio da će borba protiv inflacije zahtevati dalji rast troškova zaduživanja, odnosno dalje podizanje kamatnih stopa.

"Podaci koji su stigli od našeg poslednjeg sastanka ukazuju na to da će konačan nivo kamatne stope biti viši nego što se ranije predviđalo. Prerano je da se razmišlja o pauziranju. Pred nama je i dalje put koji treba preći“, rekao je Pauel.

Kako prenosi Rojters, njegov "jastrebovski" ili vizionarski stav razvejao je nade investitora o zaokretu ka manje agresivnoj monetarnoj politici i odmah pogurao dolar naviše prema evru na jednonedeljni maksimum od 0,9810 dolara na ranom azijskom trgovanju.

Smirivanje inflacije po svaku cenu

Predsednica ECB Kristin Lagard je za letonski dnevnik Delfi izjavila da je opredeljenje ECB stabilnost cena i da to moramo da ostvarimo koristeći sve alate koje imamo na raspolaganju. Ona je istakla da su u ECB odlučni da učine ono što je neophodno da inflaciju vrate na ciljani nivo od 2,0 odsto.

ECB je podigla kamatne stope za ukupno 200 baznih poena na prethodne tri sednice, odnosno za 2 odsto, a tržišta predviđaju niz daljih povećanja koja će ključnu kamatnu stopu od 1,5 odsto 2023. godine dovesti blizu nivoa od 3,0 procenta.

"Naše odredište je jasno, još nismo tamo. Biće daljih povećanja kamate u budućnosti“, rekla je Lagardova ne precizirajući na kom nivou bi podizanje stopa moglo da se završi.

Inflacija u evrozoni je porasla na 10,7 posto u oktobru i očekuje se da će ostati iznad cilja ECB-a od 2,0 procenta do 2024. godine, što povećava rizik od promene ponašanja preduzeća i domaćinstava jer gube poverenje u spremnost ECB da inflaciju vrati pod kontrolu.Lagardova je ukazala da što duže inflacija ostane na tako visokom nivou, to je veći rizik da se proširi i prodre u sve pore ekonomije.

Musabegović: Trend rasta kamata će se nastaviti

Šestomesečni euribor je ovih dana na nivou koji je najviši u poslednjih deset godina, na kom nije bio od aprila 2012. godine. Stručnjaci kažu da bi ovo povećanje, građanima koji otplaćuju stambene kredite, krajem godine moglo dodatno podići rate i više od 50 evra. Koliki će taj iznos zaista biti, pojedinačno zavisi od toga kolika je pozajmica i kada je uzeta. Najveći trošak bi, međutim, mogli imati klijenti kojima su krediti odobreni ove godine ili koji se tek sada zadužuju, po novim kamatnim stopama.

Euribor je od -0,55 na početku godine, sada dostigao vrednost od 2,19 odsto, a ekonomisti prognoziraju da će nastaviti da raste do kraja ove, a možda i sledeće godine - što znači da bi i rate kredita mogle biti još veće.

Profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović napominje da se šestomesečni euribor određuje krajem juna i u decembru, tako da klijenti mogu očekivati rast rata od januara.

"Pitanje je koliki će taj iznos biti s obzirom na trend rasta koji će se sigurno nastaviti do kraja godine, jer ništa od onoga što uzrokuje rast nije rešeno. Verovatno će rasti i sledeće godine, u zavisnosti od monetarne i fiskalne politike u Evropi. Sve to može da nagovesti potencijalnu recesiju, a ona bi bila katastrofa za Evropu i za nas koji smo vezani za evropsko tržište", rekao je Musabegović za Euronews Srbija.

Dodao je da je cilj Evropske centralne banke (ECB) da referentna kamatna stopa do kraja godine bude 2 procenta, što će, kako kaže, sigurno uticati na euribor.

"Referentna kamatna stopa je indikativna za banke koje posluju sa centralnom bankom, a banke između sebe računaju euribor koji je uvek veći. Siguran je trend rasta, a kojom brzinom i tempom će to biti i u kojoj vrednosti, jako je teško procenjivati", smatra profesor Musabegović.

Nikolić: ECB i FED doprineli krizi

Naučni saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu Ivan Nikolić smatra da bi do marta sledeće godine referentna kamatna stopa u SAD mogla da poraste do pet odsto.

"Druge centralne banke moraju da prate ove odluke FED, pre svega ECB, jer se tim zaoštravanjem podiže vrednost dolara i kapitala na američkom tržištu. Ako se to ne prati, onda će kapital iz drugih delova sveta ići ka Americi, što ne ide u prilog Evropi, zato što ona ima negativan neto izvoz u Ameriku i to će dodatno slabiti evro", rekao je Nikolić.

Naglasio je da najveću odgovornost za inflaciju snose upravo FED i ECB, koje su najviše i doprinele krizi. On je napomenuo da kriza nije samo posledica rata u Ukrajini i kovida, već da je pre svega potekla od prekomenrne monetizacije fiskalnih deficita, jer je Evropa u dugogodišnjoj stagnaciji.

"Mnoge zemlje godinama kubure sa visokim deficitom i javnim dugom koji je pokrivan štampanjem novca. Kada imate viška novca, to je onaj scenario koji smo mi imali devedesetih godina da se štampa novac bez pokrića, a rezultat je inflacija", istakao je Nikolić.

Dodao je da se, pre svega, time objašnjava visoka inflacija u Americi i Evropi, za razliku od Indonezije, Kine ili Brazila, gde je inflacija umerena. Nikolić je naglasio da je Srbija daleko od scenarija hiperinflacije iz devedesetih godina prošlog veka.