Kriptovalute u Srbiji – finansijska niša poznata malom broju ljudi
Komentari04/07/2021
-07:54
Nedavno je svet kriptovaluta "prodrmala" vest da je britanski finansijski regulator (FCA) zabranio rad Bajnensu, najvećoj svetskoj platformi za trgovanje kriptovalutama. Regulatori još nekih država, poput Japana i Kanade, ukazali su na nezakonito poslovanje ove platforme. Bajnens nema zvaničnu ispostavu u Srbiji, ali je ovo dobar povod da se proveri kako je trgovina kriptovalutama regulisana na srpskom tržištu.
Od 30. juna je u Srbiji stupio na snagu Zakon o digitalnoj imovini, čija bi primena trebalo da uredi ovu novu i teško predvidljivu oblast.
Najznačajnija novina je da će građani imati na raspolaganju zvanično ovlašćene servise kroz koje će moći da nastave da kupuju ili prodaju kriptovalute.
Sva plaćanja će i dalje biti u dinarima, a na virtuelne valute će se i dalje gledati pre svega kao na investiciju, tako da trgovci neće moći da primaju bitkoine i da raspolažu njima.
Između njih i kupaca posredovaće specijalizovani pružaoci usluga koji će imati licencu i koji će omogućiti trgovcu da u takvoj transakciji na račun dobija isključivo dinare.
"Takođe, novi zakon predviđa mogućnost da pravna lica potpuno legitimno kupuju ili prodaju kriptovalute. Ulazimo u period u kome je zvanično prepoznat potencijal kriptovaluta i 'blokčejn' tehnologije od strane naše države", istakao je za Euronews Srbija Marko Matanović, operativni direktor kompanije ECD, koja se bavi menjačnim poslovima na tržištu kriptovaluta.
"Srbija ne zaostaje za drugima po interesovanju"
Najpopularnije kriptovalute u Srbiji su Bitkoin, Eterijum, Lajtkoin i Teter. Iako je Zakon o digitalnoj imovini tek sada stupio na snagu, ova oblast trgovine je na srpskom tržištu prisutna već nekoliko godina.
"Srbija po interesovanju građana ne zaostaje za drugim zemljama. Razlika postoji u kupovnoj moći, to jest standardu i novcu koji su naši sugrađani spremni da ulože u kriptovalute. Nivo je manji shodno visini ekonomske moći", kaže Matanović.
Prema njegovim procenama, više od 50.000 ljudi u Srbiji barem jednom je bilo u kontaktu sa kriptovalutama.
"U Srbiji postoje ljudi koji 'rudare' i sve veći broj trguje kriptovalutama, prvenstveno Bitkoinom. Mislim da je ovo još uvek 'misteriozna finansijska niša' koja je malom broju ljudi poznata i dostupna. Pre svih u nju su uključeni mlađi obrazovani ljudi sa visokim nivoom informatičkog znanja i pismenosti", rekao je za Euronews Srbija profesor dr Bojan Đorđević sa Fakulteta za menadžment u Zaječaru.
Kriptovalute i dalje najrizičniji oblik trgovanja
Đorđević smatra i da je tržište kriptovaluta ekstremno nestabilno što se može videti po "izuzetno velikim oscilacijama tokom poslednjih godina godina u vrednostima dve najznačajnije kriptovalute, Bitkoina i Eterijuma, ali i svim ostalim koje ih prate".
Turbulencije u ceni kriptovaluta mnoge brinu, a naročito su "na iglama" oni koji su uložili mnogo novca u bitkoin. Da je u pitanju rizična investicija, saglasan je i profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, Zoran Grubišić.
"To je najrizičniji oblik trgovanja. Pre smo govorili da su to akcije na berzi, ali one nisu ništa, u pogledu rizika, u poređenju sa ovim. Toga bi ljudi trebalo da budu svesni", smatra on, ističući da od velikog rizika uvek dosta može da se zaradi, ali i da se izgubi.
Đorđević, dodatno, naglašava da postoji nekoliko razloga za nestabilnost tržišta kriptovaluta.
"Prvo, psihologija tržišta i investitora, ali i strah običnih ljudi za očuvanjem svoje imovine čine svoje, pogotovo u uslovima neizvesnosti i kriza kakva je pandemija korona virusa. Traži se investicija u sigurnu imovinu, pre svega zlato. Drugo, u uslovima kovid-krize e-trgovina i IT kompanije koje svoj biznis baziraju na njoj, beleže ekstreman rast vrednosti trgovanja i profita, što privlači investitore i njihova ulaganja. Treće, u ovakvim uslovima javlja se povećani interes za špekulacijama u pozitivnom kontekstu, tj. 'kupi po nižoj i prodaj po višoj ceni i ostvari zaradu'", kaže Đorđević.
Komentari (0)