Igre 
Kriza prezaduženih: Moratorijum nije rešenje za visoke rate kredita dok je inflacija u galopu, ali opcije postoje
Komentari20/11/2022
-16:38
Mnogi građani koji su se prethodnih godina zadužili po niskim kamatnim stopama u narednom periodu bi se mogli naći u problemu zbog nemogućnosti otplate rata. Nekima od njih mesečno zaduženje je već poraslo i više od 50 evra, a zbog prognoza o daljem rasu euribora, strahuju da bi se one mogle uvećati i za više od 100 evra. Banke su tokom korone olakšale dužnicima otplatu rata tako što su tri puta odložile njihovo plaćanje za klijente koji su to želeli.
Stručnjaci, međutim, kažu da je trenutna situacija potpuno drugačija u odnosu na period pandemije i da je tada cilj bio da se poveća tražnja i da se pomogne građanima, dok bi sada uvođenje moratorijuma za sve dužnike dodatno poguralo inflaciju, što ne bi bilo u interesu ni državi, ni građanima.
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković je izjavila da situacija u kojoj se trenutno nalazimo nije ni nalik onoj od pre dve godine i dodala da bi višak novca koji bi ostao u rukama građana samo dodatno povećao tražnju, što bi još više zahuktalo inflaciju. Ona je poručila da je odluka isključivo na bankama hoće li izaći u susret klijentima koji imaju problem sa otplatom.
"Moratorijum bi značio dalje odlaganje obaveza. Mi ne možemo da suzbijemo inflaciju ako oslobađamo deo novca kroz moratorijum, a sa druge, povećavamo referentnu kamatnu stopu, da bismo suzbili inflaciju. Moratorijum u ovom slučaju može biti kontraproduktivan i zato je bolje da svoje relacije klijenti rešavaju sami sa bankama", poručila je guvernerka.
AP/Michael Sohn
Tabakovićeva je navela da je pre dve godine, tokom pandemije, u prvom moratorijumu na kredite bilo oslobođeno 200 milijardi dinara, a u drugom 100 milijardi dinara i ukazala da u ovom trenutku to ne bi bilo dobro, jer bi taj novac oslobodio i pogurao cene na tržištu, što bi obesmislilo regulaciju monetarnih tokova pomoću referentne kamatne stope koju NBS sprovodi.
Vasić: Građani da se dogovore sa bankama
Sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić kaže za Euronews Srbija da bi banke mogle da naprave izuzetak sa klijentima koji se nađu u teškoćama i da odlože rate onima koji dođu u situaciju da ne mogu da ih plate. On napominje da je stepen nenaplativih kredita građana u Srbiji 2,6 odsto i da ne očekuje da će biti nekog drastičnog povećanja i kašnjenja u otplati rata.
"Ako neko ima problem u otplati kredita, dobio je otkaz ili jednostavno ne može u ovom trenutku da plati deo ili celu ratu, trebalo bi da se obrati direktno banci od koje je pozajmio novac. Veoma je važno da se ne čeka nikakva opomena i slično, već da klijent sam ukaže na problem i da traži rešenje. Crvena lampica bi trebalo da bude nemogućnost uplate prve rate. Savet za građane je da ne čekaju, već da odu i da vide šta mogu da urade, jer se posle 90 dana kašnjenje već beleži u Kreditnom birou", kaže Vasić.
profimedia
Povezane vesti
On napiminje da ljudi za sada redovno izmiruju obaveze i navodi da je to i očekivano s obzirom na rezultate koje postiže privreda.
"To što i dalje imamo gas po povoljnim cenama za privredu i što nismo skoncentrisani na izvoz samo ka Evropskoj uniji, može možda da nam pomogne da ovu krizu prevaziđemo sa što manjim posledicama. Stezanjem kaiša, odnosno restriktivnom monetarnom politikom se destimuliše tražnja, ali i proizvodnja, pa je to klackalica i pitanje u kom trenutku će i proizvodnja da se uspori i koliko su kompanije spremne da izdrže to usporavanje, da li je to nekoliko meseci ili godinu dana, dok se inflacija ne vrati u granice cilja", objašnjava Vasić.
Od toga na koju stranu će da pretegne ta klackalica zavisi i sudbina mnogih dužnika, naročito onih sa najnižim platama među oko 154.000 korisnika stambenih kredita. Pad privredne aktivnosti može da uzrokuje i pad zaposlenosti što bi zakomplikovalo i otplatu kredita, ali Vasić ukazuje da zato države vode računa da balansiraju između "stezanja kaiša" i rizika od pada privredne aktivnosti, zbog pada tražnje.
Sve manje šanse i za refinansiranje dugova
On kaže da je refinansiranje uvek jedan od načina da se obaveze odlože, ali da u ovom trenutku nije rešenje za sve klijente koji su uzeli gotovinske kredite, jer je sada zaduživanje skuplje.
"Zavisi od toga koliko je ostalo do kraja otplate i koliki je iznos kredita. Cela monetarna politika je organizovana tako da banke smanje i kreditnu aktivnost, odnosno neko ko je uzeo milion dinara ranije sada može da uzme najviše 800.000 dinara i time se smanjuje pritisak na tražnju. Vremenski period kod gotovinski kredita je ograničen na pet godina, a sada biste možda i kod manjeg iznosa kredita imali veću kamatu i onda je pitanje da li možete da se uklopite u racio mesečnog zaduženja", objašnjava Vasić.
On napominje i da je plata uglavnom većini građana ostala ista, a da su ranije građani uzimali kredite po kamati od 7 ili 8 odsto, a da su sada one i iznad 10 procenata, tako da je pitanje koliki u ovom trenutku može da uzme kredit.
Poljoprivrednici mogu da odlože rate
Narodna banka je u oktobru usvojila propise koji omogućavaju poljoprivrednicima pauze u otplati kredita u trajanju do 12 meseci. Dužnicima banke i davalaca finansijskog lizinga iz oblasti poljoprivrede je omogućen reprogram postojećih obaveza, što znači da se ti dužnici mogu opredeliti da im se izmirivanje obaveza po osnovu glavnice odloži u periodu od najmanje šest meseci do godinu dana, a u zavisnosti od sopstvenog izbora trajanja grejs perioda u okviru reprograma.
Euronews/Printscreen
Povezane vesti
Rok otplate kredita, odnosno ugovora o lizingu se u tom slučaju produžava na način da iznos anuiteta, odnosno periodične obaveze koja bi se plaćala po isteku grejs perioda, utvrđen u momentu odobravanja reprograma, ne bude veći u odnosu na taj iznos u periodu pre primene reprograma, a u toku trajanja grejs perioda ti dužnici će plaćati isključivo ugovorenu kamatu.
"Imajući u vidu nameru da se podrška pruži dužnicima koji su najviše pogođeni aktuelnom situacijom otežanih uslova poljoprivredne proizvodnje, pravo na reprogram ostvarivaće dužnici koji na dan 31. maja 2022. godine nisu u docnji dužoj od 90 dana po bilo kojoj obavezi prema banci odnosno davaocu lizinga na koju se reprogram primenjuje, pri čemu nisu u statusu neizmirenja obaveza u toj banci, te se njegova potraživanja ne smatraju problematičnim kreditom, odnosno problematičnim potraživanjem u smislu propisa NBS", naveli su u centralnoj banci.
Preporuka za vas
Komentari (0)