Inflacija i dalje u galopu uprkos prognozama o piku u septembru: Šta je najviše poskupelo i do kada će trajati taj trend

Komentari

Autor: Euronews Srbija / Z. R.

15/11/2022

17:52

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Iako se procenjivalo da će pik ovogodišnje inflacije biti zabeležen u septembru, i u prethodnom mesecu cene proizvoda i usluga nastavile su da rastu i u oktobru su bile veće 15 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ono što najviše zanima građane Srbije, ali i cele Evrope je kada bi cene mogle da krenu u rikverc, odnosno bar kada bi mogle da prestanu da rastu.

U odnosu na septembar, u oktobru je hrana poskupela čak 3,5 odsto, a u Narodnoj banci Srbije kažu da je taj rast bio vođen sezonski neuobičajenim rastom cena povrća, kao i mesečnim rastom cena mleka i mlečnih prerađevina, čije su cene u proseku povećane za 11,3 odsto. Građani u svojim novčanicima osete rast cena, a zvanična statistika pokazuje da im je za namirnice u oktobru bilo potrebno za četvrtinu više novca u odnosu na isti mesec prošle godine, jer su cene hrane sada veće za oko 23,1 odsto.

Tabaković: Pad u drugoj polovini 2023.

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je na predstavljanju novembarskog Izveštaja o inflaciji istakla da ne može da tvrdi da je dostignut pik, kada su u pitanju poskupljenja. Ona je istakla da i dalje postoje spoljni faktori na koje ne može da se utiče.

"Bila bih neogovorna i neozbiljna ako bih tvrdila da je ovo pik, jer se dešavaju stvari koje ne možemo da predvidimo i na koje ne možemo da utičemo. "Uvezena" inflacija je uticala dvotrećinski na inflaciju u Srbiji i na baznu inflaciju koja je u oktobru bila 9,5 odsto, medjugodišnje. To je i dalje znatno niže od ukupne inflacije i od inflacije zemalja regiona koje imaju isti režim monetarne politke", rekla je Tabaković.

Guvernerka je navela da će, prema novembarskoj srednjoročnoj projekciji, ukupna inflacija ostati na povišenom nivou do kraja ove i početkom naredne godine, ali da će se nakon toga naći na opadajućoj putanji.

"Znatniji pad inflacije očekujemo u drugoj polovini sledeće godine, a povratak u granice cilja u drugoj polovini 2024. godine. Vodeće centralne banke i međunarodne institucije predviđaju da će inflacija biti iznad dugoročnog proseka i iznad ciljanog nivoa i tokom 2023, pa i 2024, dok se povratak na uobičajen nivo inflacije širom sveta očekuje u 2025. godini", rekla je Tabakovićeva.

Guvernerka je podsetila da inflacija u svetu na ovom nivou nije viđena decenijama i napomenula da je ona u zoni evra, prema preliminarnim procenama Evrostata, u oktobru na istorijskom maksimumu od 10,7 odsto, pri čemu u Nemačkoj iznosi 11,6 odsto.

"Viša globalna inflacija je u velikoj meri posledica većih od očekivanih indirektnih efekata cena energenata, primarnih proizvoda i industrijskih i poljoprivrednih sirovina. Na rast inflacije utiču i dalje izražene neravnoteže izmedju ponude i tražnje, viša inflaciona očekivanja i izražena neizvesnost na robnim i finansijskim tržištima", uakzala je guvernerka.

Todorović: Usporavanje sledeće godine

Docent na FEFA Ivana Todorović ocenjuje za Euronews Srbija da projekcije cene nafte, ali i primarnih proizvoda ukazuju na to da će doći do njihovog pada, i da se na osnovu toga može očekivati usporavanje inflacije u drugoj polovini naredne godine.

"Ako bi se u nekom narednom periodu ispostavilo da efekat po osnovu smanjenja svetske tražnje neće biti dovoljan da uspori rast cene ergenata mi bismo možda mogli u narednom periodu očekivati neki rast, ali onako kako je trenutni sentiment na tržištu cene energenata su dostigle maksimum i kreću na dole isto važi i za cene hrane koje su po osnovu suše dostigle znatno više nivoe", navodi Todorović.

Ona napominje da zarade nisu rasle istim tempom kao i cene i ukazuje da će rast kamatnih stopa dovesti do rasta troškova zaduživanja, ali i servisiranja postojećih dugova.

Euronews

Stanić: Pik inflacije na 16 odsto

Povećane troškove proizvodnje oseća i privreda. Kako kažu u Privrednoj komori Srbije, trećina ispitanih preduzeća procenjuje da je poslovna klima lošija u odnosu na prethodni kvartal.

"Očekivanja sada su da to može da traje do kraja godine, u smislu da se dostigne vrh inflacije koja bi mogla kod nas da bude 16 posto. Sa druge strane, onda bi se usporila inflacija u narednoj godini. Međutim i dalje bi ona ostala relativno visoka, procenjuje se za Srbiju oko 8 procenata. Sa druge strane, imamo i izjavu direktorke Međunarodnog monetarnog fonda da smatra da će inflacija biti prisutna u srednjem roku i da ona značajno brine o prelazu iz 2023 u 2024. godinu", rekao je Bojan Stanić, iz sektora za analitiku Privredne komore Srbije za Bloomberg Adria.

On je napomenuo da su na najjačem udaru firme koje u proizvodnom procesu koriste značajne količine energenata i repromaterijala.

Šta je najviše poskupelo i zašto?

Zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije, Milan Trajković, rekao je danas da su cene hrane u celini međugodišnje povećane za 23 odsto, a da je dugotrajno mleko poskupelo za 42,8 odsto na međugodišnjem nivou.

"Faktori koji su uticali na poskupljenje su rast troškova primarne poljoprivredne proizvodnje, zbog ogromnog rasta cena đubriva, pšenice, kukruza i druge hrane za stoku, zatim visok rast troškova proizvodnje predrađivača, jer je jako poskupela papirna i plastična ambalaža, i potom tražnja, koja je i u ovakvim okolnostima porasla, raste i dalje", rekao je Trajković.

Cene energenata i dalje značajno guraju inflaciju naviše. Tako su električna energija, gas i ostala goriva skuplji 19,2 odsto u odnosu na oktobar prošle godine, dok su čvrsta goriva - ugalj, pelet i drva - skuplja za 48,9 odsto. Iz grupe mlečnih proizvoda mleko je najviše poskupelo, ali su i ostale namirnice iz iste grupe, poput sira, jogurta, pavlake i jaja poskupele za 39,6 odsto.

Kilogram ribe skuplji je za četvrtinu u odnosu na prošlu godinu, a hleb i žitarice su nešto manje poskupele, oko 23,5 odsto. Povrće je, za godinu dana, poskupelo za 22,3 odsto, kafa, čaj i kakao 21,7 odsto, dok je za meso potrebno izdvojiti 19,3 odsto novca više.

Usluge smeštaja u hotelima skuplje su 37,1 odsto, stvarna stambena renta veća je za 27,3 odsto, dok su sredstva za održavanje stana skuplja su za 23,3 odsto. Cena medicinskih nebolničkih usluga za godinu dana su poskupele za 13 procenata. Popravka nameštaja, rasvete i podnih prostirki beleže porast cene od 18,5 odsto. Vozače korišćenje i održavanje automobila sada košta 15,1 odsto više, dok su goriva i maziva za putnička vozila poskupela za 17,5 procenata.