Stari dugovi dolaze na naplatu: Novo zaduživanje po visokim kamatama moglo bi da bude veliki udarac za državnu kasu

Komentari

Autor: Euronews Srbija

11/11/2022

17:01

Stari dugovi dolaze na naplatu: Novo zaduživanje po visokim kamatama moglo bi da bude veliki udarac za državnu kasu - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Jedan od najvećih izazova za narednu godinu kada su u pitanju javne finansije biće otplata starih dugova. Prema računici Fiskalnog saveta Srbija će morati da se zaduži između tri i četiri milijarde evra da bi servisirala pozajmice koje je uzela prethodnih godina.

Prema podacima Narodne banke Srbije država će u 2023. godini morati da otplati oko 1,3 milijarde evra kredita uzetih od stranih vlada, banaka i međunarodnih finansijskih institucija, a naredne godine dospeva i oko 2,8 milijardi evra dinarskih obveznica i oko 470 miliona evra obveznica u evrima izdatih na domaćem tržištu.

Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović izjavio je da će Srbija naredne godine morati da se zaduži tri do četiri milijarde evra, jer nam taj iznos duga ukupno dolazi na naplatu i ukazao da je cena zaduživanja Srbije sada velika, jer su kamatne stope sada sedam do osam odsto. On je naveo da je to apsolutno neproduktivno trošenje sredstava i dodao da je to dodatani razlog zašto javni dug, koji je trenutno na oko 57 odsto bruto društvenog proizvoda dugotrajno treba držati pod kontrolom, odnosno da treba težiti da ne bude iznad 50 odsto BDP.

Javne finansije pod teretom visokih kamata

Ekonomista Mihajlo Gajić kaže za Euronews Srbija da nam predstoji teška godina, jer imamo dugove, a kamate su visoke - čeka nas skuplje zaduživanje, uvećanje javnog duga i troškova njegove otplate. Napominje da smo izašli iz vremenskog perioda u kojem su kamatne stope bile na istorijskom minimalnom nivou i da se one sada vraćaju usled inflacije.

"Kamatne stope po kojima se javne finansije Srbije zadužuju rastu, vraćamo se na nivo kamata pre njihovog velikog pada tokom 2019. i 2020. godine. Tokom pandemije se Srbija dugoročno u evrima zaduživala po kamatama od 1,89 odsto ili čak i 1 odsto na zelene obveznice, da bi sada 3 odsto iz Emirata delovalo kao neki poklon, dok se zemlje u okruženju već zadužuju po kamatnim stopama između 6 i 7 odsto, što bi otprilike bila i kamata po kojoj će se Srbija zaduživati u narednim mesecima", rekao je Gajić.

On kaže da će trenutna situacija sa visokim kamatama imati veliki uticaj na javne finansije zato što će rasti troškovi zaduživanja. Napominje da su kamate u odnosu na BDP do 2018. gdoine bile 3 odsto, da bi se taj trošak smanjio na 1,7 odsto, a da se sada polako vraćamo na stare nivoe.

"To znači veći rashod države, težu mogućnost za finansiranje javnog duga, a ne zaboravimo da država sada ima lošije ekonomske perspektive u narednim godinama. Projekcije kažu da će rast BDP biti niži nego što je bilo projektovano, rast je sa 4 do 4,5 spušten na 3 do 3,5 odsto što zaparvo znači i niže buduće prihode od poreza. Istovremeno nećemo imati visoke prihode i prilive, jer smo prethodnih godina imali visoke stope ekonomskog rasta. Dakle, imamo usporavanje ekonomskog rasta, a sa druge strane rast troškova zaduživanja", napominje Gajić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije izjavio da su zato važni razgovori sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), da bismo obezbedili stabilnost za Srbiju, i da ne raste javni dug.

"Da obezbedimo odakle možemo da povučemo novac i za rolovere, pošto moramo početkom naredne godine da vratimo četiri milijarde ili da zanovimo, tako da moramo da nađemo taj novac i naći ćemo. Nije to problem, naš deficit bi bio ove godine ispod tri odsto da nema problema sa energentima. Deficit bi bio nešto veći od jedan odsto, samo da nije energetskih problema, poručio je Vučić.

Mihajlo Gajić smatra da je stendbaj aranžman sa Međunarodnim fondom dobar, ali kaže da ne očekuje da država koristiti taj novac, već da je cilj da on posluži kao jasan signal investitorima da će Srbija da vodi odgovornu fiskalnu politiku.

"To znači da će uvek imati dovoljno novca da vrati prethodno uzete kredite ili kamate na njih, što je zapravo glavni signal investitorima da je njihov novac siguran i da mogu da nam ga pozajme po razumnim kamatnim stopama. Kada ne bi bilo takvog signala mogli bismo da očekujemo veliki porast kamatnih stopa za naše obveznice, upravo zbog tog elementa rizika. Ovako mi taj element rizika smanjujemo zato što MMF stoji iza nas i kaže da ćemo imati dovoljno novca da vratimo svoje dugove", objašnjava Gajić.

Šta sve dospeva na naplatu?

Srbija će u 2023. godini morati da plati oko 1,295 milijardi evra po osnovu obaveza vezanih za kredite koji su uzeti nakon 2000. godine. Najveći iznos od 211,78 miliona evra platićemo Ujedinjenim Arapskim Emiratima za otplatu zajma za podršku budžetu Republike Srbije iz 2016. godine, a jednu ratu iste pozajmice otplatićemo i do kraja ove godine i to u visini od 107,55 miliona evra.

Među najvećim izdacima su dug prema Pariskom klubu poverilaca, koji se odnosi na konsolidaciju duga iz 2001. od kojih na naplatu dospeva 197,36 miliona evra i isplata 62,50 miliona po evroobveznicama emitovanim na inostranom finansijskom tržištu 2019. godine, s rokom otplate do 2029. Po konsolidacionom zajmu Svetske banke od pre 20 godina dospeva 41,76 miliona evra, po kineskom kreditu za Projekat Kostolac B – II faza iz 2014. godine dospeva 33,13 miliona evra, a po kineskom kreditu za isti projekat iz 2011. godine dospeva 32,61 milion evra. Vratićemo i deo pozajmice za Projekat izgradnje Auto-puta E-763, deonice Obrenovac–Ljig iz 2013. godine dospeva 25,46 miliona evra.

Po zajmu Svetske banke za Koridor 10 iz 2009. godine dospeva rata od 23,08 miliona evra, a po kineskom kreditu za Projekat modernizaciju pruge za deonicu Beograd centar-Stara Pazova iz 2017. godine dospeva 22,64 miliona evra. Po konsolidacionom zajmu Svetske banke iz2001. godine dospeva nam i rata od 22,15 miliona evra.

Iako ne dospeva sve na zimu, ipak će najveći udarac na budžet biti baš u januaru. Krajem januara dospevaju petogodišnje dinarske obveznice vredne 100 milijardi dinara sa kuponom 4,3 odsto, kao i hartije u evrima, ali svega 50 miliona evra koji nas koštaju 2,25 odsto godišnje. Sudeći prema izjavama predstavnika državne administracije, arapski kredit će po svoj prilici biti potrošen za otplatu ovih obveznica.

Sledeći veliki udarac je na leto, kada 28. juna dospeva 350 miliona evra jednogodišnjih obveznica sa kamatom od 2,4 odsto, dok 21. jula treba otplatiti skoro 129 milijardi dinara sedmogodišnjih dinarskih obveznica za koje plaćamo godišnje 5,75 odsto.

Poslednjih mesec dana država je imala dve aukcije 5,5 godišnjih dinarskih obveznica. Investitori su tražili prinos od 6,8 odsto, a osim toga u te dve aukcije prikupljeno je 11,5 milijardi dinara dok je planirani obim aukcije bio 18 milijardi dinara. Ovo je prema rečima ekonomiste Mihaila Gajića pokazatelj da su investitori tražili višu kamatu od one koju je država bila spremna da prihvati da bi otkupili celu emisiju obveznica.