Građani u bankama čuvaju 14,2 milijarde evra: "Štednja se i dalje ne isplati, zbog inflacije koja je veća od kamate"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

31/10/2022

12:48

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Građani u bankama u Srbiji čuvaju 14,2 milijarede evra, pri čemu je devizna štednja 13,5 milijardi, a dinarska 87,3 milijarde dinara. Prema podacima Narodne banke Srbije, od devizne štednje, najveći deo, oko 90 odsto odnosi se na štednju u evrima. Od početka godine ukupna štednja stanovništva porasla je za 592,3 miliona evra.

Svetski dan štednje ustanovljen je 31. oktobra 1924. godine na skupu bankara iz 25 zemalja u Milanu, kada je osnovan Međunarodni institut za štednju.

Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica je rekao za Euronews Srbija da su uslovi za štednju malo bolji nego prošle godine i podsetio da su kamate u prethodnom periodu bile vrlo niske i da se ona nije mnogo isplatila. Sa rastom referentne kamate i euribora raste i kamata na štednju.

"Sada to počinje da se menja, jer je stalo štampanje novca. Kamate se sada kreću od 2 do 3 odsto na evre, dok je kamata na dinare oko 5 odsto. To je daleko više nego što je bilo u prethodnom periodu. Štednja se i dalje ne isplati, zbog inflacije, koja obezvredi taj novac po višoj stopi nego što vam banka refundira tu kamatu.", rekao je Uzelac.

On je napomenuo da je ranije Nedelja štednje bila prilika da banke privuku novac građana i da su se u tome takmičile.

"Bio je konkurentni momenat na tržištu, iz sata u sat su banke nudile više i trkale se ko će da dođe do većeg depozita banaka. NBS je uvidela da tu ima problem, jer skupo nabavljena sredstva, u smislu te štednje, rezultiraju skupim kreditima kasnije i onda je ukazala bankama da se ne takmiče sa visinama kamate previše, tako oštetivši građane koji su štediše. To je rezultiralo povoljnijim kreditima, ali na račun štediša koji nisu dobijali visoke kamatne", rekao je Uzelac.

On je ukazao da inflacija fluktuira iz meseca u mesec i da je trenutno na snazi ekonomsko vanredno stanje, jer "niko ne zna šta će biti za šest meseci, pošto se stvari dešavaju preko noći".

"Očekujem da će na proleće biti mnogo jasnija slika i globalna i geopolitička. To je potrebno finansijama da mogu na duži rok da predvide neka kretanja. Tada mogu da budu i stabilnije ponude i moguće je bolje plasirati novac. Ta inflacija će biti ukroćena i to bi trebalo da rezultira boljom računicom za građane", objasnio je Uzelac.

On je rekao da je stvar potpuno pod kontrolom, kada je u pitanju likvidnost banaka. Dodao je da je preporuka za građane razmisle šire od samo bankarskih aranžmana, jer novac treba da se investira.

"Čuvanje u banci je najniži oblik investiranja. Nemate momenat rizika, jer su depoziti osigurani i garantovan je prinos i glavnica. Međutim, ovo tržište je sazrelo za investiranje. Investicije su stvar ličnih preferencija prema novcu i svako bi trebalo sam sa sobom da izračuna šta mu je rizično", smatra Uzelac.

On je napomenuo da kupovina zlata nije investiranje u klasičnom smilsu, već da je to više čuvanje novca, "tu se kladite na buduću vrednost onoga što ste kupili".

Koliko je štednja sigurna?

Agencija za osiguranje depozita je saoštila da su ukupni osigurani depoziti u Srbiji iznosili su 25,3 milijardi evra krajem trećeg kvartala ove godine. Kako su naveli, to je više nego trostruko više nego 2008. godine, kada je garantovani iznos štednje u bankama po jednom deponentu povećan na 50.000 evra. Agencija podseća da su sredstva koja građani, preduzetnici, kao i mikro, mala i srednja pravna lica čuvaju u bankama zakonom zaštićena do iznosa od 50.000 evra.

"To znači da bi, u slučaju stečaja banke, Agencija za osiguranje depozita u roku od najviše sedam radnih dana isplatila maksimalno do 50.000 evra ukupnog uloga jednog deponenta u jednoj banci. Zaštićen je novac osiguranih deponenata na svim računima, nezavisno od vrste i valute. Ukupna sredstva na računima građana, preduzetnika i mikro, malih i srednjih pravnih lica u proteklih 14 godina u proseku su rasla za 10 odsto godišnje", naveli su iz Agencije.

Dve trećine svih osiguranih depozita čine depoziti građana. Iako su u pojedinačnim iznosima niži od depozita pravnih lica, kao najbrojniji, u sumi predstavljaju značajnu i stabilnu depozitnu bazu. Sistemom osiguranja depozita obuhvaćena je velika većina deponenata fizičkih lica, 99 posto, budući da ukupan iznos novca koji čuvaju u jednoj banci ne prelazi 50.000 evra.

"Iako građani pretežno na računima banaka drže novčana sredstva u stranim valutama, već duži niz godina, usled atraktivnijih kamatnih stopa na dinarsku u odnosu na deviznu štednju, povoljnog poreskog tretmana i očuvane relativne stabilnosti dinara prema evru, zabeleženo je značajno povećanje pokazatelja dinarizacije depozita stanovništva", naveli su iz Agencije za osiguranje depozita.

Sve banke u Srbiji obuhvaćene su sistemom osiguranja depozita. Ovakav vid zaštite novčanih sredstava za klijente banaka potpuno je besplatan, s obzirom na to da trošak osiguranja za njih snose banke.