Igre 
Narodna banka Srbije: Štednja stanovništva beleži rast, i na duži i na kraći rok se više isplati u domaćoj valuti
Komentari15/08/2022
-12:15
U prvoj polovini godine ukupna štednja stanovništva beleži rast, što je pokazatelj očuvanog poverenja građana u domaći finansijski sistem, saopštila je Narodna banka Srbije. Oni podsećaju da je pojačavanje globalne neizvesnosti kao posledice izbijanja krize u Ukrajini, koja se krajem februara nadovezala na dvogodišnju pandemiju, imalo za posledicu rekordnu tražnju građana za stranom gotovinom, što je dovelo do određene promene valutne strukture štednje u korist devizne, na račun dinarskih depozita.
Ističu, ipak, da su zahvaljujući aktivnostima Narodne banke Srbije kojima je očuvana stabilnost kursa dinara prema evru i omogućeno nesmetano snabdevanje domaćeg finansijskog sektora stranom gotovinom, ova kretanja već tokom aprila zaustavljena i napominju da se od juna se nastavlja rast dinarske štednje.
"Najnovija polugodišnja analiza isplativosti štednje, urađena za period od juna 2012. do juna 2022. godine, potvrdila je veću isplativost štednje u domaćoj valuti. Presudni faktori koji su doprineli takvom rezultatu su, pre svega, postignuta i očuvana makroekonomska stabilnost duži niz godina, više kamatne stope na dinarsku štednju u odnosu na štednju u evrima i neoporezivanje dinarske štednje. Uz to, na veću isplativost uticale su blagovremeno donete mere monetarne i fiskalne politike s ciljem ublažavanja negativnih efekata krize izazvane pandemijom i eskalacijom sukoba u Ukrajini", navode iz NBS.
Oni navode da, kada se posmatra kretanje štednje u poslednjih deset godina, dinarska štednja je povećana gotovo pet puta i krajem juna 2022. godine dostigla je 85,9 milijardi dinara. Pri tome, polovina ovog rasta ostvarena je u poslednje tri godine, do izbijanja krize u Ukrajini, i pored smanjenja kamatnih stopa i negativnih uticaja pandemije.
"Istovremeno je došlo i do pozitivnih promena u ročnoj strukturi u vidu rasta učešća dugoročnih depozita. I devizna štednja beleži rast u poslednjih deset godina, sa 7,9 milijardi evra polovinom 2012. godine na 13,2 milijardi evra polovinom 2022. godine", kažu u NBS.
Euronews Srbija/Printskrin
Troškovni pritisci po osnovu svetskih cena energenata, primarnih poljoprivrednih proizvoda i industrijskih sirovina, kao i otežano funkcionisanje međunarodnih lanaca snabdevanja uticali su na ubrzanje inflacije na globalnom nivou. Inflacija u Srbiji u junu je iznosila 11,9% međugodišnje. Na pojačane inflatorne pritiske Vlada Srbije je odgovorila privremenim ograničavanjem cena osnovnih životnih namirnica, gasa, naftnih derivata i električne energije za privredu, a Narodna banka Srbije najpre kontinuiranim povećanjem prosečne ponderisane kamatne stope na aukcijama repo prodaje hartija od vrednosti (od oktobra 2021. godine), a od aprila ove godine i povećanjem referentne kamatne stope. Očuvana relativna stabilnost kursa dinara prema evru u značajnoj meri doprinosi ublažavanju inflatornih pritisaka po osnovu rasta uvoznih cena.
Održanje stabilnosti na deviznom tržištu tokom prva četiri meseca 2022. godine još jednom se pokazalo ključnim za smirivanje tenzija, tako da su se od sredine aprila deprecijacijski pritisci značajno smanjili. Od maja do danas, usled obnovljenih aprecijacijskih pritisaka, Narodna banka Srbije je intervenisala kupovinom više od milijardu evra. I pored znatne neto prodaje deviza u ovoj godini (u prva četiri meseca), devizne rezerve su ostale na visokom nivou i na kraju jula su iznosile 15,0 milijardi evra, što osigurava pokrivenost od oko pet meseci uvoza robe i usluga.
Povezane vesti
U kratkom i dugom roku isplativija u dinarima
U NBS objašnjavaju da je štednja u domaćoj valuti oročena na godinu dana i zanavljana u periodu od deset godina bila isplativija od depozita položenog na isti rok u evrima.
"Tako bi štediša koji je štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara, na kraju perioda oročenja u junu 2022. godine dobio više od 44.000 dinara (gotovo 380 evra) više od štediše koji bi u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio istovetni iznos. Dinarski štediša, koji je od juna 2021. godine štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara, dobio bi u junu 2022. godine preko 1.300 dinara (11 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio identičan iznos u evrima", navode u NBS.
Što se tiče depozita oročenih na tri meseca, iz centralne banke navode da je štednja u dinarima bila isplativija od štednje u evrima u 89 odsto tromesečnih potperioda, a kod štednje oročene na dve godine, dinarska štednja je bila atraktivnija u svim dvogodišnjim potperiodima. Ističu da je,bez obzira na to da li je štednja oročena na kratak ili dugi rok - u prethodnih deset godina bilo isplativije štedeti u domaćoj valuti.
Preporuka za vas
Komentari (0)