Poskupljuju dinarski krediti: Narodna banka Srbije podigla referentnu kamatnu stopu

Komentari

Autor: Z. R.

07/04/2022

12:10

Poskupljuju dinarski krediti: Narodna banka Srbije podigla referentnu kamatnu stopu - Copyright E-Stock/Dušan Milenković

veličina teksta

Aa Aa

Narodna banka Srbije odlučila je da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 1,5 odsto, saopštila je NBS. Pošto se kamatne stope kredita u dinarima ravnaju u odnosu na nju, podizanje ove kamate uticaće na rast cene kredita u domaćoj valuti, ali i dozvoljenog minusa i kreditnih kartica.

Kako je navedeno u saopštenju, Izvršni odbor NBS je imao u vidu da su inflatorni pritisci na svetskom i domaćem tržištu jači i postojanijeg karaktera nego što se prethodno očekivalo i da to zahteva dodatno zaoštravanje monetarnih uslova kako bi se ograničili sekundarni efekti na inflaciona očekivanja.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić za Euronews Srbija kaže da je podizanje referentne kamate signal da poskupljuje dinar i da kamtne stope u tom smislu mogu blago da porastu. On napominje da će to zavisiti od poslovne politike svake banke, da li će ukalkulisati ovih 0, 5 odsto, koliko iznosi povećanje, ali da imaju pravo na to po varijabilnoj kamatnoj stopi.

"Za neke će doći do blagog povećanja, ali ne dramatično. To je mera naše NBS i odnosi se samo na dinarske kredite i za sve ostale proizvode. Dakle, to se ne odnosi samo na gotovinske kredite, već i na kartice ili dozvoljeni minus. Može se ipak očekivati i da ih neke banke, da bi bile konkurentne na tržištu, neće korigovati, već će smanjiti svoju maržu, da bi kamate ostale na istom nivou. Zavisi od toga kako se upravlja rizikom i od poslovne politike banke", objašnjava Grubišić.

On napominje da je prvi put u poslednjih deset godina kamatna stopa podignuta, jer je u prethodnom periodu stalno spuštana za 25 do 50 bazičnih poena i da smo došli do rekordno niskog nivoa od 1 odsto i praktično se približili onoj kamatnoj stopi u evrozoni, odnosno da nikad nismo bili bliži.

"Ovo je ipak preokret trenda i očigledno pratimo talas ovih velikih igrača, centralnih banaka, jer je i Američka centralna banka (FED) to uradila prvi put posle dužeg vremena i najavila je da će do kraja godine još tri puta to da uradi. Očekujem da će se kamatna stopa kod nas još menjati do kraja godine. Jer, kad se preokrene trend, to znači da ste detektovali i priznali da inflacija predstavlja problem i da ste rešili da koristite ovaj instrument monetarne politike u borbi protiv inflacije. Prihvatili ste realnost", rekao je Grubišić.

Šta će biti sa kreditima u evrima?

Kada su u pitanju krediti u evrima, profesor podseća da su oni vezani za euribor i za odluku Evropske centralne banke (ECB), koja još nije podizala kamatnu stopu.

"I oni su najavili podizanje, ali se ne zna kada. Svakako se može očekivati da će u narednom periodu kamate da rastu. Inflacija probija planirane okvire, a prvi zadatak centralnih banaka je borba protiv nje - da je održi na planiranom nivou. Zbog energetske krize, logistike, pre toga korone, inflacija je probila sve nivoe i globalna je, samo je pitanje trenutka kada će ECB podići kamatnu stopu", rekao je Grubišić.

Iz Narodne banke ističu da je, iako još nije najavila kada će povećati referentnu kamatnu stopu, i Evropska centralna banka u martu, u uslovima jačih od očekivanih inflatornih pritisaka, odlučila da dodatno smanji obim kvantitativnog popuštanja tokom drugog tromesečja, što zahteva opreznost monetarne politike NBS.

U centralnoj banci tvrde da aktuelno zaoštravanje monetarnih uslova prema oceni Izvršnog odbora neće značajnije uticati na privrednu aktivnost u našoj zemlji.

Izvršni odbor podseća da je Narodna banka Srbije i u prethodnom periodu, kao odgovor na izazove iz međunarodnog okruženja, preduzela korake ka postepenom povećanju restriktivnosti monetarne politike, koristeći fleksibilnost koju joj pruža postojeći monetarni okvir. Prosečna ponderisana stopa na aukcijama repo prodaje hartija od vrednosti je kontinuirano i postepeno povećavana od oktobra 2021. godine - ukupno za 84 bazna poena, dok se nije gotovo izjednačila sa referentnom kamatnom stopom.

Dodatno, merama Narodne banke Srbije, smanjena je dinarska likvidnost bankarskog sektora na kontrolisan i ograničen način. Efekti tih mera, kao i aktuelno povećanje referentne kamatne stope treba da doprinesu da se inflacija u srednjem roku kreće na niskom i stabilnom nivou.

Istovremeno, povećane su i kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice Narodne banke Srbije - kamatna stopa na depozitne olakšice na 0,5%, a stopa na kreditne olakšice na 2,5%.

"U uslovima viših cena energenata i svetskih cena primarnih proizvoda, uz prisutne više troškove transporta, kao i zastoje u snabdevanju i nestašice pojedinih inputa u proizvodnji na globalnom nivou, od sredine prethodne godine intenziviran je rast uvoznih i proizvođačkih cena. Na rast cena hrane na domaćem tržištu, pored povećanih troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, odrazili su se i efekti prošlogodišnje suše", navode u NBS.

Kako navode, neizvesnost koja je karakterisala međunarodna robna i finansijska tržišta prethodnih meseci usled pojave novih sojeva virusa korona, pojačana je efektom geopolitičkih tenzija i izbijanjem krize u Ukrajini.

"To je za posledicu imalo dodatan znatan rast cena energenata, svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i metala, koje su se približile istorijski najvišim nivoima ili ih čak premašile, što povećava rizike da bi inflatorni pritisci mogli biti veći od očekivanih i prisutni u dužem periodu. Izvršni odbor je prilikom odlučivanja uzeo u obzir i činjenicu da povećana neizvesnost na globalnom nivou može negativno uticati na tokove kapitala prema zemljama u usponu, uključujući i Srbiju, posebno ako se ima u vidu da je Sistem federalnih rezervi u martu započeo ciklus povećanja referentne kamatne stope", dodaje se u saopštenju NBS.

Izvršni odbor konstatuje da je međugodišnja inflacija, koja je u februaru iznosila 8,8%, i dalje u najvećoj meri bila vođena rastom cena hrane i energenata.