Igre 
U Srbiji posluje 50 banaka manje nego pre dve decenije - kako bi nova spajanja mogla uticati na cenu i kvalitet usluge
Komentari23/11/2021
-07:13
Broj banaka koje danas posluju u Srbiji je za 50 manji nego pre dve decenije, bilo ih je 74, a ostale su 24 finansijske institucije. Stručnjaci očekuju da se ukrupnjavanje nastavi, jer smatraju da bi optimalan broj banaka na tržištu poput našeg trebalo da bude oko 15. U Narodnoj banci Srbije tvrde da ukrupnjavanjem banaka nije smanjen kvalitet usluga, iako klijenti sa svakom objavom o novom pripajanju strepe od poskupljenja bankarskih naknada i proizvoda.
Odlazak jednih i širenje drugih bankarskih grupacija nije karakteristika samo našeg bankarskog sektora, već su slične aktivnosti prisutne i u regionu. Pre nekoliko dana je Rajfajzen banka objavila da se povlači iz Bugarske, dok je letos obelodanila da u Srbiji kupuje Kredi Agrikol banku. Ova poslovna transakcija još nije okončana, jer se čeka dozvola regulatornih tela, ali se očekuje da će se to desiti narednih meseci. Poslednje pripajanje pre toga je najavila AIK banka, koja preuzima Sberbanku, a nedavno je najavljeno i preuzimanje Direktne banke, koja bi trebalo da se pripoji Eurobanci.
"U 2001. godini u Saveznoj Republici Jugoslaviji poslovale su ukupno 84 banke, od kojih 74 u Republici Srbiji, što znači da je broj banaka u našoj zemlji, a u odnosu na današnji, smanjen za 50 banaka. Promene vlasničke strukture uglavnom su inicirane kao posledica promenjenih okolnosti na tržištima matičnih banaka, odnosno globalnih procesa ukrupnjavanja u okviru bankarskih grupacija", kažu za Euronews u Narodnoj banci Srbije.
Šta "nestanak" banaka znači za klijente?
Građane najviše zanima kako će dalje ukrupnjavanje banaka uticati na kvalitet usluge - da li se mogu očekivati lošiji uslovi za klijente i skuplje naknade. U NBS tvrde da smanjenje broja finansijskih ustanova ne znači i lošiji kvalitet usluge, niti manji izbor.
"Zahvaljujući regulatornim i nadzornim merama i aktivnostima NBS, ukrupnjavanjem banaka nije smanjen kvalitet finansijskih usluga koje banke pružaju građanima i privredi, već naprotiv, doprinelo se većoj efikasnosti i unapređenju kvaliteta proizvoda i usluga, kao i većoj otpornosti bankarskog sektora, a samim tim i očuvanju stabilnosti finansijskog sistema", navode u NBS.
Oni napominju da, kada jedna banka stekne vlasništvo u drugoj i postane njen novi akcionar, ta banka i dalje ima ista prava i obaveze prema klijentima, koje je imala i pre promene vlasništva. Ugovori, koji su zaključeni do trenutka promene vlasništva, ne trpe nikakvu izmenu, te klijenti zadržavaju sva prava koja su ugovorena sa bankom.
"Svi proizvodi i usluge, koje banka pruža klijentima ostaju nepromenjeni. Do promene može doći jedino ako banka, koja je promenila vlasnika, ponudi klijentima druge uslove za korišćenje bankarskih proizvoda i usluga, s tim što od klijenata zavisi da li će iste prihvatiti", ističu u NBS.
Povezane vesti
Musabegović: Dovoljno nam je 15 banaka
Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović za Euronews Srbija kaže da se može očekivati dalje ukrupnjavanje banaka, jer je svetski standard jedna banka na milion stanovnika i napominje da ih mi i dalje imamo mnogo više od tog broja.
"Sigurno će se nastaviti konsolidacija tržišta kojom se smanjuje broj finansijskih institucija ili će dolaziti do internih preuzimanja. Sada imamo 24 banke, a na osnovu trenutnih podataka možemo zaključiti da će ih tokom 2022. biti dvadesetak. Verujem da će u narednom periodu, za možda dve do tri godine, broj finansijskih institucija u Srbiji pasti ispod 15, jer bi to bio optimalan broj za tržište ove veličine", kaže Musabegović.
Profesor kaže da za klijente trenutna dešavanja ne znače ništa loše, jer zadržavaju sva svoja prava i obaveze, a praktično se menja samo ime banke. Musabegović napominje da je Srbija malo tržište, tako da većina banaka pretenduje da se širi po regionu, odnosno na teritoriji bivše Jugoslavije.
Uzelac: Lako je biti banka u Srbiji
Urednik portala Kamatica Dušan Uzelac kaže da je i trenutna ponuda "kvazi konkurencija" na bankarskom tržištu. On napominje da iako trenutno imamo više od 20 banaka, četiri ili pet finansijskih institucija drže oko 90 odsto tržišta, dok ostale pokrivaju zanemarljiv deo tržišta.
"Kvalitet usluge nema veze sa brojem banaka, koliko sa našim očekivanjima od njih. Kod nas je problem što građani banke smatraju institucijom, a ne svojim servisom. Zato je lako biti banka u Srbiji. Mi ne marimo za novac i ne kažnjavamo ih ako nismo zadovoljni uslugom. Kod nas je čak pogrdno, ako neko kaže da menja banku zbog poskupljenja usluge, jer se onda smatra škrticom. Moramo da promenimo navike", smatra Uzelac.
On napominje da je za većinu klijenata na domaćem bankarskom tržištu karakteristična osobina inertnost i da se retko dešava da neko pređe iz jedne finansijske institucije u drugu.
"Čak i na jasnu informaciju da mogu da uštede, njima se ne mili da to rade, jer će im to oduzeti vreme. A to su institucije koje rade na četiri decimale i svaki dinar im je važan. Njihova biznis strategija je kako da zarade više i prave proračune koliko mogu maksimalno da uzmu, odnosno koliko smo mi spremni da platimo. Mlado smo tržište i poprilično nezaštićeno, a ne pridajemo važnost novcu", kaže Uzelac.
Povezane vesti
Komentari (1)
Biljana
14.02.2022 14:29
Da.Manje je banaka.Banke zatvaraju pojedine ekspoziture,a gradjani i pravna lica gube vreme cekajuci u redovima. Vi najbolje znate da je danas vreme najskuplja moneta.Zasto onda ne napravite automate za uplate i isplate novca za pravna lica,nego gubimo silno vreme cekajuci u redovima.Sramota.