Novac

"Pomoć" iz inostranstva dobija 835.927 građana Srbije - najviše novca stiže iz pet država, a prosečan iznos je 280 evra

Komentari

Autor: Zlatica Radović

09/11/2021

-

18:43

"Pomoć" iz inostranstva dobija 835.927 građana Srbije - najviše novca stiže iz pet država, a prosečan iznos je 280 evra
profimedia, Tanjug/Sava Radovanović - Copyright profimedia, Tanjug/Sava Radovanović

veličina teksta

Aa Aa

Novac iz inostranstva dobija 835.927 državljana Republike Srbije. Toliko građana naše zemlje upisano je u Registar doznaka koji od prošle godine vodi Narodna banka Srbije. S obzirom na procenu Republičkog zavoda za statistiku o 6.899.126 stanovnika ispada da svaki osmi građanin ima svog "donatora" koji živi u dijaspori. Oni koji imaju takvu vrstu novčane pomoći, prema podacima NBS, u proseku su primili oko 280 evra tokom prvih osam meseci ove godine. Toliko je bar novca stiglo zvanično – preko računa u čiju evidenciju NBS ima uvid.

Teret krize izazvane epidemijom virusa korona osetili su i oni koji rade u drugim državama, pa je vrednost doznaka tokom prošle godine značajno pala, ali se u prvih osam meseci ove godine situacija značajno popravila, iako se još nije vratila na predkrizni nivo.

Prema podacima Narodne banke Srbije priliv po osnovu doznaka prošle godine je iznosio 3.120,5 miliona evra i u odnosu na 2019. smanjen je za 395,2 miliona evra, odnosno za 11,2 odsto. Tokom osam meseci ove godine priliv doznaka je iznosio 2.279,5 miliona evra, što u odnosu na osam meseci 2020. predstavlja rast od 19,2 odsto, dok u odnosu na isti period 2019. kada je priliv doznaka iznosio 2.359,3 miliona evra, predstavlja smanjenje za 3,4 odsto. 

"Treba imati u vidu da je na početku pandemije došlo do izvesnih poremećaja u svim prekograničnim tokovima i da to nije bio slučaj samo u Srbiji, već se radilo o globalnim kretanjima usled uvođenja zdravstvenih restriktivnih mera u mnogim zemljama. Uticaj pandemije na kretanja doznaka bio je dvojak. Pad BDP u zemljama iz kojih se šalju doznake uticao je na smanjenje raspoloživih sredstava koje ljudi mogu da izdvoje i da pošalju u matične zemlje. Dodatno, i same mere ograničavanja kretanja u cilju suzbijanja širenja virusa, otežavale su prenos dela doznaka koji dijaspora donosi u gotovini", objašnjavaju u NBS.

Odakle stiže najviše novca?

Od početka ove godine najviše priliva doznaka registrovano je iz Nemačke, čak 28 odsto, dok je Švajcarska sa 12 odsto na drugom mestu. Slede SAD i Austrija sa po osam odsto i Francuska sa šest odsto. U NBS kažu da je ta struktura pet zemalja iz kojih stiže najveća podrška dijaspore stabilna i da se nije menjala ni u godini krize.

"Uprkos smanjenoj mobilnosti ljudi i ekonomskoj aktivnosti u zemljama u kojima se nalazi najveći deo naše dijaspore tokom pandemije, brzi oporavak doznaka može se jednim delom pripisati unapređenju platnog sistema. Uvedena su brojna inovativna rešenja u platnom sistemu, a regulisanjem rada platnih institucija i instant plaćanja olakšano je obavljanje prekograničnih transfera, što je dovelo do toga da se povećava učešće doznaka koje u Srbiju ulaze formalnim kanalima, preko računa banaka i operatera brzog transfera novca", objašnjavaju u NBS.

profimedia

 

U centralnoj banci napominju da je to bilo posebno važno u periodu kada su na snazi bile mere ograničavanja kretanja u mnogim zemljama.

"Pored toga na rast doznaka u Srbiju svakako je uticao i ekonomski oporavak u zemljama u kojima se nalazi naša dijaspora, kao i podsticajne mere koje su u tim zemljama sprovedene u cilju borbe protiv ekonomskih posledica pandemije što je sve dovelo do povećanja raspoloživog dohotka naše dijaspore", kažu u NBS. 

Svi primaoci i pošiljaoci u Registru doznaka

Narodna banka Srbije od 1. juna 2020. godine vodi Jedinstveni registar korisnika novčane doznake, koji sadrži podatke o korisnicima koji su koristili ovu platnu uslugu od dana stupanja na snagu Odluke o bližim uslovima i načinu vođenja Jedinstvenog registra korisnika novčane doznake, od 22. februara 2020. godine.

"U njemu se, uz strogo vođenje računa o zaštiti podataka o ličnosti, vode podaci samo o korisnicima novčanih doznaka koje su obaveljene putem globalnih servisa za brzi prenos novca (Western Union, MoneyGram, Ria), a ne i o novčanim doznakama, odnosno ličnim transferima koje se izvršavaju preko računa u bankama", navode u NBS.

Oni za Euronews navode da je na dan 8. novembra 2021. godine, u navedenom registru registrovano ukupno 1.008.622 korisnika platne usluge izvršavanja novčane doznake koji su državljani Republike Srbije. Ukupno 307.489 državljana je slalo novčana sredstva u inostranstvo, dok je 835.927 državljana Republike Srbije primalo novčana sredstva,  dok je 134.794 državljana i slalo i primalo novac. 

Pexels

 

Prema procenama NBS prosečna vrednost poslatih doznaka po primaocu preko operatera brzog transfera novca tokom prvih osam meseci ove godine iznosila je 281,8 evra, što je na sličnom nivou kao i lane  kada je prosečna vrednost doznaka po primaocu iznosila 283,5 evra. 

NBS koristi metodologiju platnog bilansa Međunarodnog monetarnog fonda, prema kojoj su doznake obuhvaćene kroz stavku koja se naziva lični transferi i koja obuhvata: doznake radnika, penzije i druga socijalna primanja, kao i pomoći i poklone iz inostranstva, upućene fizičkim licima rezidentima Srbije.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Biznis