Igre 
Oronule fasade ugrožavaju živote: Samo u Beogradu ih je nekoliko hiljada za rekonstrukciju, ali to nema ko da plati
Komentari05/11/2022
-21:30
Vlasnici nekretnina su dužni da održavaju fasadu zgrade u kojoj žive i odgovorni su za štetu koja nastane ukoliko ona otpadne ili se uruši. Oni snose i troškove popravke i odštete. To je jasno precizirano Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada, kao i obaveza da svi učestvuju u održavanju zgrade, rekonstrukciji fasade i popravci lifta. Međutim, u praksi i ne ide baš sve tako glatko kao što piše na papiru, a najveći problemi su novac, nerešeni vlasnički odnosi, kao i nezainteresovanost pojedinih stanara.
Ne postoji podatak koliko fasada u Srbiji je u stanju "rizičnom po okolinu", ali u JP "Gradsko stambeno" za Euronews Srbija kažu da samo u Beogradu ima nekoliko hiljada zgrada na kojima bi je trebalo u najskorije vreme u potpunosti sanirati.
Predsednik Udruženja profesionalnih upravnika LJubiša Banovački kaže za Euronews Srbija da održavanje zgrade u pasažu Nikole Spasića, sa čijeg je zida u subotu pao deo fasade i povredio petomesečno dete odgovorna stambena zajednica i objašnjava da će oni prvo dobiti rešenje građevinske inspekcije sa merama koje bi trebalo da preduzmu da bi popravili fasadu.
"Ukoliko stambena zajednica ne postupi po rešenju dobiće kaznu i nalog za sanaciju objekta. Stambena zajednica je malo preduzeće, a mi smo menadžeri i sprovodimo procedure. Kada su investiciona sredstva u pitanju, postupimo na osnovu odluke koju donesu stanari, a kada dobijemo rešenje inspekcije, postupamo po naloženim merama. Kaznu plaća stambena zajednica sa računa zgrade", objašnjava Banovački.
Zakon je uspeo da uvede red kada je u pitanju procedura, ali Banovački naglašava da je cena za većinu vlasnika nekretnina i dalje nepremostiva prepreka, jer rekonstrukcija fasade prosečne četvorospratnice u Beogradu košta između 15.000 i 20.000 evra.
profimedia
"Od kako postoji profesionalno upravljanje, formirani su fondovi za tekuće i za investiciono održavanje. Što se tiče investicionog održavanja, gde spada sanacija fasada, održavanje liftova i krovova, to su velika sredstva koja su potrebna, a u zgradi sa liftom stanari plaćaju minimum 11 dinara po kvadratu. To su sredstva koja mi imamo, ali su ona mala. Imamo po 100.000 ili 2.000 dinara, što nije dovoljno za sanaciju, a stanari ne mogu da sakupe dodatna sredstva i niko ne može ni da ih natera dok se ne dogodi neki incident", kaže Banovački.
Gradsko stambeno: Otplata na 60 rata
Vlasnici stanova su kupovinom i otkupom stanova postali vlasnici i svih zajedničkih delova stambene zgrade, među kojima je i fasada. Na njima, odnosno na stambenoj zajednici je i obaveza održavanja sopstvene imovine. To podrazumeva da biraju kome će da poklone poverenje po pitanju održavanja, ali i koju će vrstu radova izvoditi u skladu sa svojim planovima, željama i finansijskim mogućnostima.
Povezane vesti
U JP "Gradsko stambeno" za Euronews Srbija kažu da postoji nekoliko hiljada stambenih zgrada na kojima bi bilo dobro u najskorije vreme u potpunosti sanirati fasadu.
"Iako naša zakonska obaveza nije preventivni pregled, kao društveno odgovorno preduzeće više puta smo obilazili zgrade koje su u našem sistemu održavanja, te nakon toga upućivali tipska pisma stambenim zajednicama o stanju fasada njihovih zgrada. Socijalni, odnosno finansijski, momenat, samo je jedan od faktora koji utiču na sve veću oronulost fasada, uprkos činjenici da omogućavamo najpovoljniju otplatu radova velikog obima i vrednosti u čitavom regionu, na do čak 60 mesečnih rata", navode u "Gradskom stambenom".
Oni napominju da, u mnogim zgradama koje nisu u njihovom sistemu održavanja nije ni formirana stambena zajednica, niti je izabran upravnik i dodaju da nesloga i neorganizovanost takođe znatno otežavaju rešavanje problema.
"Pitanje odgovornosti za nadoknadu štete, ukoliko do nje dođe, dosta je relativno i zavisi od mnogo faktora - da li je stambena zajednica formirana, postoji li upravnik, da li je upravnik zaključio ugovor sa nekim preduzećem za održavanje, da li se tom preduzeću obraćao, je li bilo nekih ponuda za sanaciju i da li je stambena zajednica iste odbila kao i da li je stambena zajednica dobijala naloge inspekcijskih organa, da li su isti ispoštovani", objašnjavaju u "Gradskom stambenom".
Pojedine opštine, poput Starog Grada finansiraju sređivanje fasada, ali su ta sredstva i dalje mala u odnosu na količinu novca koju bi trebalo da ulože stanari. Ova opština je raspisala javni poziv stambenim zajednicama za bespovratno sufinansiranje aktivnosti na unapređenju svojstava zgrada, a makismalan iznos koji mogu dobiti je 300.000 dinara.
Oni kažu da je prethodnim ciklusom "Stari grad misli na zgrade" obuhvaćeno 606 starogradskih zgrada u kojima je realizovano ukupno 1.016 različitih oblika radova, od krečenja i popravki krova do ugradnje stolarije, ulaznih vrata i prozora na zajedničkim delovima zgrada.
Ranijih godina, grad je davao i do 70 odsto sredstava za renoviranje fasade - što zgrade uglavnom nisu iskoristile. Po novom Zakonu, sve popravke idu na račun vlasnika stanova. Ministarstvo rudarstva i energetike je, međutim, u celoj Srbiji, raspisalo konkurs za subvencionisanje radova na povećanju energetske efikasnosti, na koji su mogle da apliciraju i stambene zajednice, iako su i ta sredstva bila simbolična u odnosu na problem oronulih fasada.
Povezane vesti
Inspekcija može da naredi sanaciju fasade
U Sekretarijatu za inspekciju, nadzor i komunikaciju za Euronews Srbija kažu da stambena zajednica, preko svojih organa ili profesionalni upravnik kome su povereni poslovi upravljanja, imaju obavezu da održavaju delove zgrada na način kojim se eliminiše opasnost od nastupanja štete ili nemogućnosti korišćenja drugih delova zgrade.
"Ukoliko građevinski inspektor Sekretarijata za inspekciju, nadzor i komunikaciju utvrdi da se korišćenjem objekta dovodi u opasnost život i zdravlje ljudi, bezbednost susednih objekata, bezbednost okoline ili ugrožava životna sredina, naložiće izvođenje potrebnih radova, odnosno zabraniti korišćenje objekta, odnosno dela objekta. U ovim slučajevima, može eventualno narediti uklanjanje delova fasade koji su skloni padu", navode u gradskom sekretarijatu.
FoNet/Marko Dragoslavić
Oni napominju i da radove na održavanju zgrade u nekim slučajevima preuzima jedinica lokalne samouprave ukoliko bi nesprovođenjem ovih aktivnosti mogle da nastanu štetne posledice po život ili zdravlje ljudi, životnu sredinu, privredu ili imovinu veće vrednosti.
Povezane vesti
"Jedinica lokalne samouprave može odlukom da utvrdi urbanističke zone ili blokove za koje propisuje obavezu izvršenja određenih aktivnosti u održavanju zgrade, odnosno obavezno investiciono održavanje i unapređenje svojstava zgrada. Kada je reč o naknadi štete u slučajevima povrede ili uništenja imovine neophodno je da se građani obrate sudu, s obzirom da je pitanje naknade štete u isključivoj sudskoj nadležnosti", navode u gradskom sekretarijatu.
Obnova zgrada pod zaštitom
Predsednik Udruženja profesionalnih upravnika kaže da se oko rekonstrukcije fasada očekivano najlakše dogovore vlasnici stanova u malim zgradama, dok je u soliterima i zgradama koje su pod zaštitom gotovo nemoguće završiti taj posao.
"Stare zgrade koje imaju ukrase po fasadi su rizične, a na njima se teško vrše popravke. Potrebno je da upravnik preda zahtev, dobijemo određene uslove i moramo da uradimo projekat sanacije, jer ne možemo da stavimo stirodur i obojimo je u narandžasto. Nastaje problem jer stanari ne mogu da sakupe ta sredstva, a i u tim zgradama je dosta stanova koji su vraćeni kroz restituciju, imamo zaštićene stanare i teško je sprovesti odluku", ukazuje Banovački.
U Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda za Euronews Srbija kažu da se za sve objekte koji se nalaze pod zaštitom kao pojednični spomenici kulture i u okviru prostorno kulturno-istorijske celine, građani mogu obratiti Javnom preduzeću Gradsko stambeno koje u saradnji sa Sekretarijatom za komunalne i stambene poslove i lokalnom samoupravom može da vrši rekonstrukciju i restauraciju fasadnih površina.
FoNet/Marko Dragoslavić
"Iako su vlasnici, odnosno korisnici zgrada u obavezi da brinu o svojim fasadama, Grad Beograd je u poslednjih pet godina obnovio više stotina fasada u istorijskom jezgru Beograda i starom jezgru Zemuna i to upravo zahvaljujući činjenici da se ovi prostori nalaze u okviru prostorno kulturno istorijskih celina", navode u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.
Oni napominju da je Zavod samo jedna od institucija kojoj je neophodno obratiti se za pribavljanje saglasnosti na projekat za restauraciju i rekonstrukciju fasada.
"Prvi korak je pribavljanje Rešenja o utvrđivanju uslova za preduzimanje mera tehničke zaštite nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Posle toga korisnici zgrada po uslovima dobijenim od službe zaštite treba da izrade projektnu dokumentaciju, nakon čega projkat dostavljaju nadležnoj službi zaštite koja izdaje Rešenja o davanju saglasnosti na projekat i dokumentaciju", objašnjavaju u Zavodu.
Oni napominju da se navedena dokumenta izdaju po zahtevu najčešće za nekoliko dana, a u najsloženijim slučajevima rok nije duži od mesec dana. Posle toga, kako navode, podnosilac zahteva, ulazi u proceduru kod ostalih gradskih institucija za dobijanje saglasnosti na projektnu dokumentaciju.
Ledenica ih koštala 350.000 dinara
Predsednik Udruženja profesionalnih upravnika kaže da svaka šteta prema trećem licu pada na teret skupštine stanara.
Tanjug/AP/Elaine Thompson
"Prošle zime su u Strahinića Bana ledenice pale na automobil koji je bio osiguran i vlasnik je povukao polisu, a došlo je izvršenje na zgradu, nekih 350.000 dinara. Osiguranje je nadoknadilo štetu vlasniku, ali je tužilo stambenu zajednicu. Išli smo da se nagodimo kako će stanari to da plate. Pošto nisu imali osiguranje, platili su u šest rata", priča Banovački.
Preporuka za vas
Komentari (0)