Stan sigurna investicija i u krizi: Za građane Srbije privlačnije da ulažu u nekretnine nego u novi biznis

Komentari

Autor: Euronews Srbija

13/10/2022

07:13

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Građani Srbije sve više prepoznaju benefite inovacija, ali bi se teško odlučili da ulože novac u njihov razvoj. Svaki drugi stanovnik naše zemlje bi ušteđevinu od 10.000 evra pre uložio u kupovinu nekretnine, a tek svaki deseti bi investirao u inovativno preduzeće, pokazalo je istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Najveći benefit od inovacija vide u oblastima zdravstva, obrazovanja i životne sredine.

Menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u Irena Ðorđević je za Euronews Srbija rekla da ima više faktora koji utiču na takvu odluku i napomenula da, uvek kada je kriza, građani nastoje da svoju ušteđevinu, pogotovo deviznu, ulože u nekretnine. To pokazuju i podaci sa tržišta, koji beleže konstantan rast potražnje, pre svega za stanovima, ali i rast cena kvadrata od početka godine.

"To smo imali u krizi devedesetih, kada je bio rat, pokazao je i kovid da se građani najsigurnije osećaju ukoliko taj novac koji imaju i koji je dosta važan, prosto ulože u neku nekretninu. S druge strane, stanje našeg inovacionog ekosistema koji je još mali i u začetku ih je razlog što se ne odlučuju da ulažu u startape. Ima još da se radi, a to prepoznaju i neki globalni izveštaji, da treba vremena i ulaganja da bi se on razvio"", rekla je Đorđević.

Stručnjaci smatraju da nedostatak ulaganja u startape nije samo problem manjka preduzetničkog duga, već na neki način i poverenja u nove načine ulaganja. Đorđević ističe da su startapi visokorizična preduzeća i da je odluka da se u njih investira prosto sama po sebi rizična.

"Pokazalo se da u prvih pet godina tek jedan od deset startapova preživi, ali s druge strane, za one koji ulože u startape koji prežive, mnogo je veći dobitak nego da su uložili u neki tradicionalan biznis.Verujem da će i u narednim godinama ovaj trend menjati. Nije mali procenat od 10 odsto građana koji bi investirali u startapove", rekla je Đorđević.

Kakva je strategija biznis anđela?

Rezultati istraživanja pokazuju da se 46 odsto privrednika ne bi usudilo da investira u srpski startap, jer smatraju da se ne isplati. Menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u istakla je da su finansije za 41,5 odsto privrednika najveća prepreka za razvoj inovacija.

"Smanjen je udeo onih kojima su sopstvena sredstva glavni izvor finansiranja, ali ih je i dalje više od 80 procenata, dok se ostali oslanjaju na kredite, subvencije države, grantove, rodbinu i prijatelje. Za programe podrške u razvoju inovacija nije apliciralo čak 89 procenata privrednika, dok više od 93 odsto njih nije koristilo neku od poreskih olakšica i gotovo niko nije novac tražio kod biznis anđela, VC fondova i drugih alternativnih izvora", rekla je Ðorđevićeva.

Dodala je da je, ipak smanjen broj kompanija koje nemaju budžet za istraživanje i razvoj, te da je 10 odsto više firmi koje se digitalno transformišu.

"Ako želite da vam se isplati ulaganje, vi morate da uložite kao investitor, kao biznis anđeo, u više startapova, da biste zapravo povećali šansu da će jedan od tih uspeti i da će se vama povratiti vaše ulaganje. Kada biznis anđeli prave strategiju u šta da ulažu, oni prave dugoročne planove za pet ili deset godina unapred, da znaju da će to preduzeće imati potencijal da poraste od nule do dovoljno velikog da se njima na kraju za deset godina dovoljno isplati to njihovo ulaganje", rekla je Đorđević.

Ona smatra da bi trebalo više da se radi na saradnji nauke i privrede i da je jako bitno da se obezbedimo da naši tradicionalni biznisi i velike kompanije mnogo više ulažu u istraživanje i razvoj. To je nešto gde komparativno loše stojimo i da zato trebalo osvestiti našu tradicionalno veliku privredu kojis u to benefiti inoviranja i ukazati im da ukoliko ne inoiraju neće biti konkurentni i zato privredu treba okrenuti ka inovacijama i razvoju.

Aćimović: Ljudi se odlučuju za manje rizična ulaganja

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Slobodan Aćimović kaže da su podaci istraživanja za njega očekivani i da se moglo pretpostaviti da će procenat onih koji bi se odlučili za ulaganje nekretnine biti i veći. On je rekao da nam malo fali preduzetničkog duha, ali je napomenuo i da smo ipak trenutno i u teškom vremenu, kada se po pravilu izbegavaju investicije koje nam donose više rizika.

"Kada razmišljamo o nekom eventualnom ulaganju u ovako teško vreme, onda se ipak svi suzdržavamo i idemo sa ulaganjem koje se tiče manjeg rizika, a uvek je najmanji ulaganje u nekretnine. To je nešto što stoji i ne može nigde da nam ode, niti da nam propadne ninakakvoj berzi ili zbog lošeg vođenja neke firme", ukazao je profesor.

On je napomenuo i da ulagači kod startapova imaju dilemu da li će se i kada one isplatiti, jer, neke investicije u startapove mogu biti jako zanimljive, ali da ipak mali procenat njih uspe, dok nekretnina ne može da ne uspe.

"Mene je začudilo malo u ovom istraživanju kako nema odgovora da bismo želeli da ulažemo u proizvodnju hrane, u poljoprivredu ili solarne panele, što bi nam mnogo više značilo u ova krizna vremena", smatra Aćimović.

Na pitanje da li se plašimo novina ili neuspeha profesor je podsetio da smo mi izašli iz društva koje nije bilo baš mnogo inovativno i da je mnogo toga urađeno na inovacijama, ali da će i dalje većina studenata više želeti da se zaposli u državnoj upravi, nego da otvori privatnu firmu.

On smatra da bi trebalo da se poveća informisanost privrednika da postoje povlastice za ulaganje u inovacije.

"Nekako uvek vidim da tu nedostaje pomalo neka konekcija. Ili jedni nedovoljno nude preko Privredne komore da se ta znanja poboljšaju, a možda i naši privrednici misle da dosta znaju, pa kada se predaju neki papiri, ne ispadne to tako dobro. Trebalo bi da se osnaže te veze. Uvek kada su teške situacije u privredi u svetu, pa i kod nas uvek na red dolazi ulaganje u realan sektor. Kome biste sada preldožili ulaganje u neke finansijske derivate i berze, nisam siguran da biste mu dali pametan predlog", smatra profesor Aćimović.