Igre 
Kako u praksi izgleda dobijanje državnih subvencija za energetsku sanaciju zgrada?
Komentari08/02/2025
-19:01
U Srbiji bi uskoro trebalo da počnu aktivnosti na energijskom unapređenju stambenih zgrada. U 14 lokalnih samouprava izabrano je 700 starih zgrada koje će energijski biti potpuno obnovljene, a 58 odsto sredstava subvencionisaće država.
Euronews je nedavno analizirao značaj energetske sanacije zgrada, i kakvu uštedu mogu da očekuju oni koji se odluče na ovaj korak.
A u međuremenu, razgovarali smo sa profesionalnim upravnikom Ljubišom Banovačkim koji nam je na primeru zgrade koja je izgrađena u drugoj polovini prošlog veka, a koja će dobiti pare od države za sanaciju, objasnio "šta se krije iza fasade" ovog stambenog objekta.
"Ova zgrada od kad je napravljena, znači od 1968. godine, na fasadi ništa nije rađeno, pogotovo po pitanju termoizolacije. Ispod rebrastih limova koji se nalaze ispod prozora, nalazi se staklena vuna i nalazi se drvena oplata. Ispod toga su betoni, znači nema nikakvu energijsku efikasnost. Takođe, fasada je betonska, na fugnama je počela da pušta vodu, tako da stanari imaju i taj problem", objašnjava on.
Euronews Srbija
Takođe ističe da je na sastanku stambene zajednice, koji je organizovan 2023. godine, pre raspisivanja konkursa, kada je raspisana energijska efikasnost, stanari su se, kako kaže, dogovorili i aplicirali za ovaj projekat.
"Dokumentacija je bila uredna, bilo nam je potrebno dosta podataka, podataka iz toplana, podataka o stanovima, tako da smo uspeli da prođemo konkurs i očekujemo akvizitere i menadžere iz ministarstva da nastavimo dalje projekat", dodaje on.
"Stanari na početku nisu verovali"
Kada govorimo o stanarima, upravnik navodi da je njihova prva reakcija bila "nepoverenje".
Povezane vesti
"U startu stanari nisu mnogo verovali, pogotovo nisu verovali da će ministarstvo biti nosilac tih poslova, da neće uzeti kredite za stambene zajednice za fasadu, da neće biti učešća naknadno opterećenje budžeta vlasnika stanova. Generalno, skupljanje potpisa, sastanci su bili malo teži. Prvo, nisu ni verovali u taj program. Sada je to već mnogo lakše, stanari su zadovoljni jer u narednih deset godina plaćaće grejanje kao što ga sad plaćaju, znači po metru kvadratnom, a sanacijom fasade biće ušteđeno, da kažemo, oko 35 odsto, čekamo sad taj projekat energetske efikasnosti i samim tim kroz tih deset godina fasada će se isplatiti sama", jasan je naš sagovornik.
On takođe objašnjava da država u ovom slučaju obezbedila 100 odsto sredstva, dok je obaveza stanara bila da prikupe neophodnu dokumentaciju.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
"Uzeo sam kompletne projekte, dobio sam uputstva od akvizitera iz ministarstva šta mi je potrebno, takođe koliko ima grejnih tela, kakvi su stanovi, na osnovu toga sada radimo taj projekat i ako se pokaže da će zgrada biti energetski efikasnija, to i jeste uslov da s smanjenjem energenata napravi se ušteda, tom uštedom na 10 godina, da fasada bude sanirana bez učešća vlasnika stanova", ukazuje on.
Ako kada govorimo o drugim zgradama na teritoriji Beograda, Banovački kaže da postoje zgrade koje su u lošijem stanju, ali da se to "ne primećuje vizuelno".
"U kakvom su one stanju kada govorimo o energetski neefikasnim? Da li je stanje poput ove zgrade ovde ili ste nalazili i na neke koje su još u lošijem stanju? Pa imamo zgrade koje su u lošijem stanju, ali to lošije stanje odražava se vizuelno, zato što je fasada bila od maltera, zato što deo fasade se, da kažemo, obrušio i otpao. Direktno se vide cigle napravljene na starim zgradama koje su na Starom gradu i Voždovcu. Međutim, konkursom su bile samo obuhvaćene zgrade koje se nalaze na daljinskom grejanju i zgrade koje nisu pod zaštitom države", zaključuje naš sagovornik.
Preporuka za vas
Komentari (0)