Brži rast, veće plate i manja nezaposlenost: Šta donosi novi ekonomski plan za Srbiju?

Ministarstvo finansija Republike Srbije nedavno je objavilo nacrt Programa ekonomskih reformi za period 2025–2027. godine. U dokumentu se predviđa godišnji rast privrede od 4,4 odsto, dok bi kumulativna stopa rasta tokom tog perioda trebala da iznosi 13,7 odsto. Stepen realizacije planiranih projekata, uključujući velike investicije kao što je EXPO, omogućio bi dalji razvoj i rast ekonomije.  

Državni sekretar u Ministarstvu finsija Saša Stevanović objasnio je za Euronews Srbija da to znači poboljšanje životnog standarda građana. Prema njegovim rečima, ovakav rast će povećati budžetske prihode, što će, kako kaže, dalje omogućiti veće investicije, a time i poboljšanja u oblasti plata i penzija. 

“To će doneti veće prihode u budžetu, što će omogućiti dalje povećanje plata i penzija, kao i veće investicije. Takvi efekti se često nazivaju multiplikatorima, jer se uloženim novcem ostvaruju rezultati koji se vraćaju višestruko”, rekao je Stevanović. 

Stevanović je naglasio da će rast zaposlenosti biti ključni faktor za rast privatne potrošnje. Prema njegovim rečima, stopa nezaposlenosti u Srbiji trenutno je na istorijskom minimumu od 8,1 odsto, dok je pre 13 godina iznosila čak 25,9 odsto. To je značilo, objasnio je, da svaki četvrti radno sposoban čovek nije imalo posao. Kaže da napretka ima, da je vidljiv, ali da i ima još dosta posla u ovoj oblasti. 

profimedia

"To znači da je napredak u tom sektoru veliki, ali postoje i mogućnosti za dalji rast, naročito kada su u pitanju mladi ljudi. Od 2012. godine stopa nezaposlenosti mladih pala je sa 53,5 odsto  na oko 21 odsto, što ukazuje na potencijal za dalji rast u tom segmentu”, objasnio je on. 

Dodao je da se rast zarada u Srbiji neće dešavati brže od realnog rasta privrede, jer je to jedini održiv sistem.  

"Rast zarada u ovoj godini biće iznad inflacije, a za 2027. godinu cilj nam je da prosečna plata u Srbiji iznosi 1.400 evra, a minimalna zarada 650 evra”, rekao je Stevanović, naglasivši da je to dugoročni cilj. 

Brojni izazovi na globalnom nivou ostavljaju efekte i na privredu Srbije 

Na pitanje o izazovima sa kojima će se privreda susretati u ovoj godini, Stevanović je istakao da globalni ekonomski šokovi mogu imati značajan uticaj na rast.  

“Od pandemije koronavirusa, preko energetske krize, pa do sukoba u istočnom delu Evrope i na Bliskom istoku, našoj privredi se stalno prete ekstremni šokovi. Iako se Srbija nije izolovala od tih efekata, zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici, ovi šokovi su bili minimalizovani”, rekao je Stevanović. 

On je podsetio da je prethodna godina bila veoma dinamična, sa globalnim izazovima koji su direktno uticali na privredu, ali je uprkos tome privreda Srbije ostvarila rast BDP-a od 3,8 odsto. U isto vreme, Nemačka, kao najveća privreda u Evropi, imala je negativnu stopu rasta. Stevanović je napomenuo da bi rast privrede bez tih šokova iznosio 4,4 odsto, što znači da su efekti eksternih faktora ipak imali određenog uticaja. 

"Srbija je uspela da se odupre svim izazovima, zahvaljujući stabilnim javnim finansijama, visokom nivou deviznih rezervi i opadajućem javnom dugu", zaključio je Stevanović. 

Kada je reč o planovima za 2025. godinu, Stevanović je istakao da će vlada i Ministarstvo finansija nastaviti da sprovode odgovornu politiku, koja podrazumeva stabilnost javnih finansija i rast ekonomije, uprkos spoljnim izazovima.

Takođe, Stevanović je napomenuo da je važno da se Srbija održi među najbrže rastućim zemljama u Evropi i da se usmerava ka daljoj digitalizaciji, investicijama u infrastrukturu i unapređenju tržišta rada. 

“Naša ekonomija je u uzlaznoj putanji, ali ne smemo da zaboravimo da je okruženje u kojem poslujemo izuzetno dinamično. Važno je da se adaptiramo i da budemo spremni da odgovorimo na sve neizvesnosti koje budu nastale”, rekao je Stevanović.