U pripremi zakon o porezu na dohodak: Šta će to značiti za ljude koji rade na kruzerima?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

21/10/2024

17:03

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Ministarstvo finansija izašlo je sa radnom verzijom Zakona o porezu na dohodak. Među novinama je nov iznos neoporezivog dela plate, ali i nove kategorije poreskih obveznika, među kojima su frilenseri, ali i pomorci, kao i svi oni koji obavljaju poslove na kruzerima. Postavlja se pitanje kako će se njihove zarade oporezivati, koja su njihova prava i hoće li im se u budućnosti manje isplatiti da rade na brodovima?

Sandra Zekić (43), radnica na kruzeru, kaže za Euronews Srbija da ta verzija po njenom mišljenju, ali i mišljenju kolega sa kojima je razgovarala, apsolutno nema smisla.

Navodeći da je dve godine radila na kruzeru kao fitnes instruktorka, ona je rekla da mladi ljudi iz Srbije ali i regiona, koje je tamo upoznala odlaze na kruzer da bi stekli neki početni kapital i da bi se vratili u svoju zemlju i tu počeli neki posao, a da na kruzerima rade i porodični ljudi koji dodatno žele da zarade za život u Srbiji, odnosno da bi kao i ona, "vratli pare u Srbiju".

"I sad na sve to, ovi sumanuti iznosi koji se negde spominju, ne znam i kako će se to računati. Ja sam pokušala da izvučem računicu po kojoj će se oporezivati, uključujući i zdravstveno osiguranja, mislim da stvarno nema smisla, ali stvarno nema smisla. Znači, država konkretno ništa ne pomaže u tom odlasku. Ako mene pitate iskreno, država nam u ovom slučaju pomaže da ne želimo da se vratimo, znači da ostanemo tamo negde, jer prosto ne možeš uzimati nešto što zapravo nema dodira s tobom", rekla je Sandra.

Ona je ispričala da je potrebno jako mnogo dokumentacije prikupiti za odlazak na kruzere, uključujući dokumentaciju o školovanju i radnom iskustvu, a da svaki pomorac mora da obavi medicinski pregled, koji u proseku košta oko 300 i više evra, u zavisnosti od toga za koju poziciju konkuriše.

"Postoji jedan specifičan dokument koji morate da priložite, a to je da ste odradili bezbednosni trening, da imate sposobnosti za obavljanje prve pomoći, za pružanje pomoći u slučaju vatre, to dodatno košta oko 750 evra, a tu su i troškovi puta, odlaska na brod. Neke kompanije vam plaćaju odlazak, znači kartu odlaska na brod, neke kompanije ne, neke kompanije vam plaćaju samo kada se vraćate kući, tako da sve u svemu, da biste otišli na brod, morate da uložite od 1.000, po mojoj proceni, do 3.000 evra", rekla je ona.

Naglasila je da mora da se uloži dosta i novca i vremena da bi se prvi put otišlo na brod.

"Drugi put je nešto lakše, ali isto dokumentacija vas čeka, a treći, četvrti bi bilo isto tako, uključujući i vize, u zavisnosti na koje destinacije idete, američka viza mora da se ima, australijska, kanadska, i to sve traje", dodala je ona.

U čemu su mane predviđenih rešenja?

Advokat Nemanja Rodić kaće da je cela priča o oporezivanju frilensera krenula decembra 2022. kada je Poreska uprava odlučila da pošalje, kako su ih oni nazvali, desetak hiljada privremenih rešenja.

"Zašto su ona privremena? Privremena rešenja zato što država nije imala nikakvu informaciju o podacima gde su ljudi radili i da li su uopšte radili. Znači, bez obzira da li ste vi bili, kako sad popularno se nazivaju ljudi frilenseri, da li ste bili zavarivač u Iraku, da li ste bili radnik na brodu, da li ste bili košarkaški trener u Kini, ili čak bilo je paradoksa - da li ste uplaćivali sopstveni novac na sopstvene račune samo iz inostranstva. Država je napravila presek na 384.000 dinara i rekla - vi ste poreski obveznik i ostavila određeni rok, osam ili 15 dana da se izjasnite i opravdate zbog čega vi ne trebate da budete poreski obveznik", rekao je on.

On kaže da je država tako na njih prevalila da pravdaju kako su stekli svoj novac i to pre pet godina.

"Vi ste to radili pre pet godina gde ste imali određenu vrstu ugovora koji podrazumeva da li samostalno oporezivanje, da li će ta kompanija to plaćati ali niste imali ideju da će se i vaša zemlja za pet godina dosetiti da sad treba i njoj nešto da platite, da planirate te troške. Druga problematika koja je u tom trenutku, pogotovo za pomorce, to su ljudi koji su mahom u inostranstvu i to za period pa i preko šest meseci dogodilo se da su isti ti pomorci koji su i tada radili 2017. ponovo bili odsutni. To znači ljudi koji bukvalno tri meseca ne vide kopno zaredom, nemaju mogućnost pristupa ni ambasadi ni konzulatu preko koga će preneti ovlašćenje kome će se obratiti bilo kako a oni sad treba da ulože žalbu u roku od 15 dana. Znači potpuno ne možeš da se braniš od nekog rešenja koje realno nije pravno potkovano", rekao je on.

Na pitanje na osnovu čega država hoće da oporezuje ljude koji rade na kruzerima, Rodić kaže da je nova ideja dobra jer će se to definisati zakonom i da je to jedini benefit novih rešenja.

"Kad se pravno definiše nešto, vi ste onda spremni unapred da planirate kako ćete organizovati vaš rad. Pa ćete onda znati da li vam se isplati da zaključite ugovor koji vam ponudi neko prema zastavi broda, prema primanjima, prema načinu oporezivanja, prema broju dana koje ćete provesti na brodu. U onim prethodnim situacijama, država je prosto donosila rešenja u situaciji gde vi niste znali šta da očekujete i šta da planirate", rekao je on.

Rodić je, međutim, naveo da planirana rešenja imaju prilično mana jer tu ima nekih nedefinisanih kategorija.

"Na primer kažete posada broda, to je jasna kategorija, to je kapetan, to su rezervni oficiri, oficir palube i ostali radnici koji opslužuju brod, ali kažu i drugo pomoćno osoblje broda. To je preširoka kategorija. Zašto? Zato što pomoćno osoblje broda može biti definisano i kao čistač palube, ali može biti definisano na neki način i kao radnik u sauna na kruzeru. Vi ne znate da li će vaš ugovor o radu potpadati pod sam kruzer ili pod neku agenciju jer realno postoji preko 20, 30, 50 agencija zavisi od veličine kruzera, koji iznajmljuju određene prostore kruzera i vi bukvalno nezavisno od kruzera zaključujete ugovor sa agencijom, i sad da li uopšte spadate u pomoćno osoblje broda ili spadate u radnika agencije", naveo je on.

Obaveza i plaćanje zdravstvenog osiguranja

Prema radnoj verziji, trebalo bi da se oporezuju samo oni koji rade na kruzerima ne duže od 174 dana dakle manje od šest meseci, a trebalo bi da postoji obaveza da plaćaju i svoje zdravstveno osiguranje.

Sandra je rekla da bi s obzirom na to da je postavljena ta neka granica od 174 dana, prvo što je joj je palo na pamet jeste da bi možda moglo da dođe do toga da veliki broj ljudi traže i ugovre na duži period, kako bi izbegli plaćanje poreza.

"Prosto, neće se isplatiti da odlaziš da radiš za platu od 1.500 dolara, na primer, na šest meseci, ako će porez biti toliki koliki se navodi da će biti. Prosto, nema smisla", rekla je ona.

Sandra kaže da su uglavnom najzastupljeniji ugovori od šest meseci.

"Onda i oni do četiri meseca, moji ugovor je retkost. Ja sam deo SPA centra i ceo SPA centar jednostavno ima ugovore, takva je politika, da svi imamo ugovore od devet meseci, ali najzastupljeniji su četiri i šest meseci", rekla je ona.

Sandra kaže da bi, po predloženoj verziji, zdravstveno osiguranje trebalo da iznosi minimalno oko 4.900 dinara mesečno.

"Mislim da privatno zdravstveno osiguranje može da se nađe povoljnije za to, i prosto čemu, kada sam ja devet meseci van zemlje, šta tačno oni oporezuju?! Moja kartica je američka, čak nema dodira ni sa bankama u Srbiji, tako da tu fali pojašnjenja", rekla je ona.

Kako je navela, u Hrvatskoj svi pomorci plaćaju od 150 do 200 evra, ali tu je i penzijsko i invalidsko osiguranje i prosto negde malo više ima smisla.

"Kompanija za koju ja radim je dvonacionalna, tako da, uglavnom, ta jedna nacija, čija je kompanija oni, na primer, svi radnici te nacije imaju znatno umanjenije plate u odnosu na njihove kolegi iz drugih zemalja, koji rade na istoj pozicijo, ali sve to odlazi u penzioni fond i oni imaju ozbiljnu penziju po završetku svoje karijere. Eto, tu su samo neki primeri do kojih sam ja došla", rekla je ona.