Igre 
"Investicioni anđeli" počinju da budu vidljivi i u Srbiji: Spremni na rizik i imaju toleranciju na neuspeh
Komentari25/10/2021
-17:20
Investicioni anđeli su alternativni način finansiranja preduzetničkih ideja i startapova, a u svetu su već prepoznatljivi kao akteri poslovne zajednice. Oni koji se hvataju u koštac sa takozvanim rizičnim ulaganjima polako počinju da budu vidljivi i u Srbiji.
Ako bismo se vremeplovom vratili u dvadesete godine u Sjedinjene Američke Države i pitali šta su investicioni anđeli dobili bismo odgovor da su to pojedinci koji svojim kapitalom pomažu finansiranje predstava na Brodveju. Danas su to ljudi koji sopstvenim novcem pomažu rano finansiranje biznisa.
Istraživanje pozicije Srbije u okviru globalnih indeksa digitalne ekonomije i inovacija koje je sprovela Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) ukazuje na to da se inovacioni poslovi suočavaju sa hroničnim problemom pristupa finansiranju i da je upravo zbog toga važno da postoje alternativni načini ulaganja poput "investicionih anđela".
"Podaci koje smo mi dobili na osnovu ankete pokazuju da zapravo devet od deset startapova u Srbiji finansira startapove sopstvenim sredstvima. To je dosta poražavajući podatak i na to ukazuje ova analiza globalnih indeksa. Dakle, oni koriste ili sopstvena sredstva ili se pozajmljuju od porodice i prijatelja, potom sledi kreditiranje komercijalnih banaka. Tu je nešto bolja situacija - osam odsto inovatora koristi kredit, ali to su uglavnom veliki privredni subjekti", priča Irena Đorđević iz NALED-a.
"Anđeli" nisu donatori, već ulagači
Mlada grupa ljudi koja je osmislila aplikaciju Tapni imala je sreće da od srpskih "poslovnih anđela" dobije sredstva za pokretanje svoje aplikacije.
"Tapni je ukratko digitalna vizit kartica, koja nam čuva i omogućava da brzo i lako podelimo svoje kontakt informacije i sve svoje društvene mreže poput - Instagrama, Tik-toka, Linkedina ili veb-sajta ili bilo kog drugog linka. Postoji u tri formata, kao kartica, stiker na telefonu ili privezak, a u planu su i narukvice za sat. U svakom od tih produkata je ugrađen jedan NFC čip koji je prethodno registrovan kod nas i isprogramiran", objašnjava Mihajlo Nikovijević, suosnivač aplikacije Tapni.
Investicija u ovu aplikaciju iznosila je 200.000 evra. Novac je dobijen od "poslovnih anđela" koji su članovi inicijative Digitalna Srbija. Jedan od preduslova za ovu investiciju bio je i da osnivači Tapni proizvoda nastave da razvijaju ovaj proizvod i da šire tržište na kojem plasiraju ovu aplikaciju, a to će i ispuniti, jer će uskoro aplikacija biti dostupna u Španiji, Portugalu i pojedinim zemljama Latinske Amerike.
Unsplash
Povezane vesti
"Kada imate tu šansu i sredstva da investirate u svoj proizvod i imate san i cilj - naravno da ćete prihvatiti ponudu. Ipak, bila bi velika zabluda da preduzetnici misle da je to donacija i nešto što je bespovratno. Investitori koji su ulagali u nas su dobili udeo u vlasništvu kompanije. Mora da postoji interes", ističe Nikodijević.
Jedan od srpskih poslovnih anđela suvlasnik softverske kompanije "Osa računarski inženjering" Željko Tomić ne smatra sebe tipičnim investicionim anđelom. Ističe da se u ovaj vid investiranja uključio jer je svestan prepreka na koje nailaze svi oni koji se odvaže da započnu sopstveni biznis. Naglašava i razlike između naše zemlje i zemalja "Globalnog Zapada".
"Ključna razlika je tolerancija na neuspeh. Nijedna kompanija nije napravljena tako što se nekom upalila sijalica iznad glave niti je iz prvog pokušaja napravljena kompanija koja je donosila milijarde. Moramo kao društvo da gradimo toleranciju ka neuspehu, ka pokušaju da se nešto napravi i da ne osudimo nekoga ko iz prvog puta nije napravio nešto. Treba da mu dozvolimo drugu, treću šansu i sigurno će to nastaviti", poručuje Tomić.
Alternativni način finansiranja oličen u "biznis anđelima", regulisanje njihovog statusa u okviru zakona i samim tim povećanje broja takvog vida investiranja menjaće poslovnu klimu Srbije.
Aktivno investiranje i zajednički rad
Digitalna Srbija je, kako kaže direktor Nebojša Bjelotomić, pokušala da organizuje članove i one koji gravitiraju ka ovoj inicijativi da formiraju grupu ljudi koji će slušati mlade startapove i prezentacije njihovih ideja.
"Želeli smo da stvorimo priliku da se susretnu oni kojima su potrebna sredstva i ljude koji aktivno žele da investiraju. Zakon o investicionoj delatnosti je u javnoj raspravi, a prihvatili su našu inicijativu da definišu i anđele i startapove da bismo kroz registar istih omogućili saradnju sa državom. Nije lako ni državi da to prepozna, a ovim zakonom bi to trebalo da bude rešeno", kaže Bjelotomić.
On kaže da su prilikom finanisiranja biznisa i dalje najviše zastupljeni krediti ili pozajmice i ukazuje da je najznačajnija razlika između njih i "anđela" to što je ovde nekom lični interes da na uslugu da svoje znaje mladim početnicima u poslu.
Unsplash
Povezane vesti
"To spada u rizična ulaganja, a on dobija udeo u kompaniji. Tačno se zna čitav investicioni plan, za šta odlazi novac i investitori dobijaju učešće u kompaniji i počinju da dele sudbinu te kompanije. Finansijski momenat ipak nije presudan, jer kroz investicione anđele dobijate znanje i spremnost da sa vama sarađuje. To su ljudi sa velikim iskustvom i brojem kontakata - neko ko relativno mladim kompanijama može da pomogne na više načina, a ne samo finansijski ,od savetovanja do usmeravanja. To je aktivno investiranje, stalno radite zajedno na razvoju kompanije", objašnjava Bjelotomić..
On navodi da se procenjuje da u Srbiji ima između 200 i 400 startapova na teritoriji Beograda i Novog Sada i napominje da ćemo, ako dođemo do 700 ili 800, imati dovoljnu ponudu da investitori imaju u šta da ulažu i da pravimo dobar tok investicija i otvaranja radnih mesta.
Komentari (0)