Studentske muke pred početak nove akademske godine: Stanovi za izdavanje sada su skuplji i do 40 odsto
Komentari10/09/2022
-15:00
Bliži se početak nove akademske godine, a septembar je mesec kada studenti traže stanove u gradovima u kojima studiraju. To će im ove jeseni biti otežano, jer su prema podacima agencija za nekretnine, stanovi za izdavanje u odnosu na 2020. godinu skuplji i do 40 odsto.
Prema istraživanju Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada, svakom četvrtom studentu je povećana cena stanarine u poslednjih godinu dana, dok 40 odsto akademaca očekuje poskupljenje. Više od 50 odsto ispitanika tvrdi da neće moći da izdvoji više novca za zakup stana, dok 38 odsto studenata smatra da će morati da se vrati u svoja prebivališta, ako dođe do poskupljenja kirije.
Direktor agencije za nekretnine Cvetković Roškov, Miroslav Cvetković kaže za Euronews Srbija da su cene zakupa u poslednjih godinu dana otišle u nebo. Napominje da nema preciznih podataka kao kod kupoprodaje, jer zakon ne precizira da mora biti sklopljen ugovor o zakupu i overen kod javnog beležnika. Zbog toga se ne zna kolike su rente tačno poskupele.
"Može se očekivati da će se studeti udruživati i da će iznajmljivati veće stanove na periferiji koji su jeftiniji za rentiranje po jedinici mere i da će na taj način živeti njih troje ili četvoro. Ranije je bilo mnogo amlih stanova kod Hrama Cvetog Save, Tašmajdana, u centru grada i u okolini tehničkih fakulteta, ali danas se oni uglavnom iznajmljuju starncima. Vlasnicima se više isplati da ih u formi stan na dan izdaju turistima, jer tako ostvaruju veći prihod", kaže Cvetković.
Cene izdavanja stanova u Beogradu drastično su poskupele u odnosu na 2019. godinu, pre epidemije virusa korona, a sa novom ekonomskom krizom taj rast se samo nastavio i ubrzao. U oglasima se tako sada mogu naći garsonjere na Labudovom brdu za čiji mesečni najam se traži 300 evra, dok kirija za takav najmanji stan na Novom Beogradu košta i do 600 evra. Najviše je poskupelo rentiranje velikih stanova, od trosobnih do četvorosobnih, pa za one koji su koštali oko 1.100 evra sada treba izdvojiti i do 600 evra više. U agencijama kažu da postojeće cene - sve manje podstanara može da plati.
U odnosu na 2019. godinu najviše su poskupeli stanovi najveće kvadrature. Tako je sada prosek za najam petosobnog stana oko 1.700 evra umesto 1.100, dok je za četvorosobni umesto 800 potrebno izdvojiti 1.200 evra. Kirija za trosobni stan je sa 500 evra u istom periodu otišla na 800 evra, dok su garsonjere poskupele na 300 evra. Prosečan najam jednosobnog stana sada je 350 evra, a pre tri godine je bio oko 270 evra.
U domovima ima mesta za svakog desetog studenta
Čini se da put do diplome nikada nije bio teži. Jelena Gačić studira na Filozofskom fakultetu, živi sa svojim partnerom i za stan na Novom Beogradu izdvaja 500 evra. Žali se da ne može da pronađe jeftiniji smeštaj.
"Moram da kažem da je pre 2022. godine bilo odlično, mogli ste lep stan da nadjete u centru za 250 do 300 evra maskimalno i to da birate. Sad je stvarno strašno, sada stanove po perifernim, obodnim naseljima ljudi izdaju za 300 do 400 evra. Situacija je nikad gora. Mnogi su otkazali stanove ili se udružili sa cimerima, i to moraju da budu minimum dva cimera ili cimerke da bi mogli da funkcionišu, tako da je stvarno jeziva situacija zaista", kaže Jelena Gačić.
Samo nekoliko stotina metara od Jeleninog stana, u Studentskom gradu živi Anđela Radičević, koja svoj smeštaj plaća 2.600 dinara mesečno.
"Moram da kažem da sam izuzetno zadovoljna smeštajem u ovom domu, s obzirom da plaćam smešnu cenu ovog budžetskog smeštaja, tako da jeste da je jedna soba, jeste da je nas dve ali snalazimo se i stvarno je sve super", kaže Anđela Radičević.
Od 100.000 studenata na Beogradskom univerzitetu, njih 10.500 živi u domovima.
"Obično godišnje aplicira oko 11.500 studenata. Prijava za studentske domove je tek počela u četvrtak 1. septembra i trajaće za studente brucoše do 15. septembra. Zatim kreće prijava za starije studente. Ako se po jutru dan poznaje, biće značajno veći broj studenata prijavljen ove godine", kaže Vladimir Cvijović, zamenik direktora Studentskog centra Beograd.
Zbog skupih kriija, mnogi studenti jedino rešenje vide u dodatnim poslovima, a i onima koji rade pomažu roditelji.
"Jaa svakako radim, ali moram da kažem da su mi roditelji priskočili u pomoć, i da mi nije njihove pomoći, to bi teško išlo. Znači mora troje, četvoro ljudi da se uključi da bi se sve ovo iznelo ekonomski", kaže Jelena Gačić.
Komentari (0)