Igre 
Cene nekretnina obaraju rekorde i u gradovima u regionu - gde je najskuplji, a gde najjeftiniji kvadrat
Komentari20/02/2022
-10:02
Cene kvadrata u Srbiji i većini zemalja regiona nikada nisu bile veće, ali gotovo da do sada nije zabeležena ni tolika potražnja za nekretninama. Analitičari ističu da su niske kamate na štednju na globalnom nivou doprinele da mnogi višak novca koji bi inače čuvali u banci, ulažu u kupovinu stanova.
Prema podacima Eurostata, cene stanova u Evropi su u trećem kvartalu 2021. godine porasle najsnažnije u više od 15 godina. Za godinu dana zabeležen je rast od 9,2 posto. Sve zemlje EU, osim Grčke čiji podaci nisu bili dostupni, beleže rast cena kvadrata, a u svakoj drugoj je on bio veći od 10 posto. Najviše su porasle u Češkoj, za 22 posto u odnosu na isto razdoblje 2020 godine. Slede Litvanija i Estonija s rastom cena za 18,9 odnosno 17,3 posto, dok je u Holandiji zabeležen rast od 16,8 odsto.
"Ovo što trenutno gledamo se popularno zove 'beg u nekretnine' ili kapitalizacija dobara. Jednostavno, štednja je skoro neisplativa u banci, niske su kamatne stope na kredite, a zidovi su ipak trajno dobro, nisu neka fiktivna varijanta kriptovalute ili nekih ulaganja koja su visokorizična. Jednostavno ulaganje u nekretninu je najsigurnijem samo je pitanje koja je stopa kapitalizacije u kom momentu i koji je multiplikator rente. Nekada je veći, nekada manji, ali ne može da bude u minusu", kaže za Euronews Srbija Milić Đoković, sudski veštak i procenitelj.
On napominje da svi stanovnici zemalja regiona kupuju u svim gradovima bivših jugoslovenskih republika bez ograničenja.
"Uglavnom je zakonska regulativa takva da nema prepreka. Naši državljani su dobri i cenjeni kupci u regionu. Tu imamo jednu tendenciju da ljudi iz Sanžaka kupuju nekretnine po Sarajevu ili Turskoj, delom po Crnoj Gori. Takođe, dosta naših državljana Mađarske nacionasti kupuje stanove po Budimpešti, i tako redom...Obrnuti proces je manji, uglavnom 'pravi' stranci kupuju kod nas nekretnine, zbog strateškog položaja i razvoja Beograda i Srbije, a to su Rusi, Kinezi, Arapi, Turci, Nemci, Jevreji i naravno naši državljani, odnosno dijaspora kao glavni pokretač tog dela tržišta", objašnjava Milić Đoković.
Srbija
Za godinu dana cene stanova u Beogradu u staroj gradnji su porasle za 16 odsto, a u novogradnji 11 odsto, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda. U poslednjem kvartalu prošle godine prodato je 37. 500 stanova, što je oko 10.000 više u odnosu na isti period 2018. godine, kada ih je prodato 28. 737.
Prosečna cena kvadrata u novogradnji u Beogradu kreće se oko 2.000 evra. Najveća cena postignuta je u Beogradu na vodi gde je kvadrat plaćen 10.068 evra, dok je u istom periodu 2020. najviša cena u tom kompleksu bila 8.754 evra, a 2019. u četvrtom kvartalu 7.703 evra.
Povezane vesti
Prosečna cena kvadrata u novogradnji, gledajući gradove bivših republika, samo u LJubljani je veća nego u Beogradu i to za oko 1.000 evra.
Hrvatska
Prema podacima Državnog zavoda za statistiku Republike Hrvatske prosečna cena stanova u novogradnji u Zagrebu u prvoj polovini 2021. iznosila je oko 1.880 evra po kvadratu, dok je u ostalim delovima zemlje cena bila oko 1.650 evra. U većini hravtskih gradova cena kvadrata ne prelazi 2.000 evra, ali u Zagrebu stanovi dostižu cenu i od 5.000 evra po kvadratu. U ovoj zemlji je i svaki četvrti kupac nekretnine stranac.
Zvanični podaci za ovu godinu još nisu objavljeni, ali se procenjuje da su cene za oko devet odsto veće u odnosu na isti period lane. Od 2015. godine stanovi u Zagrebu poskupeli su 55 odsto, na Jadranu 40 odsto, a u ostalim delovima zemlje 22 odsto.
Pixabay
Zbog toga je pre nekoliko dana reagovao i Evropski odbor za sistemske rizike (ESRB), koji je ukazao da bi rast cena nekretnina u Hrvatskoj mogao predstavljati pretnju za hrvatski finansijski sistem u doglednoj budućnosti. Kako je objavio Večernji list, osim Hrvatske, slično upozorenje stiglo je i u Bugarsku, Mađarsku, Lihtenštajn i Slovačku. Od svih ovih zemalja se očekuje da blagovremeno preduzmu mere za "sprečavanje pregrevanja tržišta nekretnina".
U Evropskom odboru za sistemske rizike smatraju da država ne treba da podstiče zaduživanje građana i napominju da upravo takav efekat imaju subvencije koje građani dobijaju za stambene kredite, a koje banke odobravaju lakše nego što bi ESRB želeo. Hrvatska narodna banka je nedavno objavila da svaki četvrti novi korisnik stambenog kredita na mesečnu ratu daje više od polovine svoje plate.
"U Hrvatskoj su cene nekretnina rasle kontinuirano od 2016. godine, što je negde bio slučaj i sa našom zemljom. Ipak, u susednoj zemlji se nije beležio toliko drastičan porast cena, kao što je to bio slučaj kod nas. Prema podacima Index.hr i Eurostata, u Hrvatskoj je rast cena nekretnina u 2017. godini iznosio 2,9 odsto, 2018. je to bilo 4,6 odsto, u 2019. godini 7,7 odsto, a u 2020. godini sedam odsto", kaže Jasmina Gavrilov Dražić, sa portala 4zida.
Bosna i Hercegovina
U poslednje dve godine i tražnja za nekretninama u Bosni i Hercegovini je porasla, a cene stanova u Sarajevu su u odnosu na vreme pre pandemije veće za 10 do 15 odsto. Prosečna cena kvadrata u novogradnji u Sarajevu je oko 1. 500 evra.
Povezane vesti
U agencijama za nekretnine kažu da su najtraženiji porodični dvosobni ili trosobni stanovi na atraktivnim lokacijama poput naselja Grbavica, Hrasno i Otoka.
Unsplash
Mirza Mutevelić iz agencije Area Real Estate, za Radiosarajevo.ba izjavio da cene rastu posljednjih 10 godina i da je, ako se posmatra cela BiH, Sarajevo definitivno najskuplje.
Trenutno su najskuplje cene novogradnje u centru, gde se kreću od 4.500 do 7.000 konvertibilnih maraka po kvadratu, što je od 2.300 do više od 3.500 evra. Povoljnije cene se, kako navodi, mogu pronaći u Novom Gradu i Opštini Ilidža. Najveća potražnja je za nekretninama od 40 do 70 kvadrata sa jednom do dve spavaće sobe u centru grada i u Novom Sarajevu.
Povezane vesti
Crna Gora
Prosečna cena kvadratnog metra stana u novogradnji u Crnoj Gori u četvrtom kvartalu 2021. godine iznosila je 1.161 evra i za 15,3 odsto je veća u odnosu na četvrti kvartal 2020. godine, saopštila je Uprava za statistiku MONSTAT.
Kako navode statističari, direktan uticaj na prosečnu cenu kvadratnog metra stana u novogradnji u Crnoj Gori u četvrtom kvartalu 2021. godine ima učešće prosečne cene kvadrata stanova koji pripadaju kategoriji solidarne stambene izgradnje, koje je u posmatranom kvartalu bilo značajno manje u odnosu na isti period prethodne godine.
U Podgorici je prosečna tržišna cena, oko 1.200 evra, dok je u Primorskom regionu, kojem pripadaju Bar, Budva, Herceg Novi, Kotor, Tivat i Ulcinj cena kvadrata oko 1. 370 evra. U Središnjem regionu i na severu Crne Gore cene su upola niže.
Slovenija
Prosečna cena kvadrata stana prodatog u Ljubljani u prvoj polovini prošle godine bila je oko 3.050 evra. Prvi put da je cena prešla granicu od 3.000 evra u proseku, utvrdila je kompanija za upravljanje investicijama Colliers u istraživanju slovenačkog tržišta nekretnina.
Pixabay
Od 2017. zabeležen je rast cena stanova u svim slovenačkim gradovima. U prvoj polovini prošle godine kupac je u proseku plaćao više od 2.500 evra za stan u Kopru i 1.500 evra u Mariboru. U Celju je kvadrat više od 1.500 evra, a u Kranju oko 2.300 evra.
Makedonija
Rekordan rast cena nekretnina u poslednjem kvartalu zabeležen je i u Makedoniji. Cene kvadrata porasle su za čak 11,2 procentna poena godišnje. Takav rast nije zabeležen u poslednjoj deceniji, odnosno od buma 2009. godine, piše portal Faktor.mk. Povećanje koje Narodna banka najavljuje kvartalno je istorijsko čak i u poređenju sa prethodna tri meseca. Naime, u oktobru, novembru i decembru nekretnine su bile skuplje za čak 5,2 odsto od jula, avgusta i septembra.
Ove brojke su samo statistička potvrda onoga što se dešava na terenu – cene nekretnina rasle su cele godine, a najdrastičniji rast u poslednjem kvartalu rezultirao je cenom kvadrata u Skoplju od čak 2.000 evra u nekim delovima glavnog grada kao što su Vodno i Centar. Cena u naselju Kapištec dostiže 1.600 evra po kvadratu.
Pexels
Ovo povećanje građevinari pravdaju poskupljenjem materijala, ali i nemogućnošću ili ograničenošću gradnje. Inače, u Skoplju trenutno u naseljima u kojima su cene kvadrata najskuplje u ponudi gotovo da ni nema stanova za kupovinu.
Komentari (0)