Kvadrat u Beogradu skuplji za oko 250 evra u odnosu na prošlu godinu - cene najviše rasle na Paliluli i Zvezdari

Komentari

Autor: Z. Radović / J. Đurić

26/10/2021

07:10

Kvadrat u Beogradu skuplji za oko 250 evra u odnosu na prošlu godinu - cene najviše rasle na Paliluli i Zvezdari - Copyright Pixabay

veličina teksta

Aa Aa

Prosečna cena kvadrata u novogradnji u Beogradu u trećem kvartalu ove godine prvi put je premašila 2.000 evra i iznosila je 2.080 evra. To je za oko 250 evra više u odnosu na isti period lane. Poskupeli su i kvadrati stanova u starim zgradama i prosečno je za kvadrat u prestonici bilo potrebno izdvojiti 1.545 evra, dok je prošle godine kvadrat u proseku koštao 1.371 evro. U odnosu na 2019. godinu ta razlika je još veća i iznosi čak 470 evra po kvadratu za novogradnju, u kojoj je prosečan kvadrat koštao 1.610 evra i oko 250 za staru gradnju, jer je kvadrat tada bio oko 1.290 evra.

U trećem kvartalu ove godine u Srbiji je prodato 34.767 nekretnina, što je za oko 1.500 više nego u istom periodu lane, ali koliki je bum na tržištu nekretnina ove godine najbolje svedoči podatak da je u trećem kvartalu prodato čak 8.585 kuća, stanova, vikendica i zemljišta više nego u trećem kvartalu 2018. godine.

Najveći rast cena na Paliluli i Zvezdari

U Beogradu su cene stanova, po statistici Republičkog geodetskog zavoda, najviše porasle u opštini Palilula za 20 odsto i Zvezdara, za oko 17 procenata.

Kvadrat u novogradnji je u proseku lane na Zvezdari koštao oko 1.648, a ove godine je 1.922 evra. Stanovi u staroj gradnji skuplji su za oko 13 odsto i umesto 1.534, sada je potrebno izdvojiti 1.737 evra. Na Paliluli se cena kvadrata u novim zgradama "popela" sa 1.693 na čak 2.033 evra, dok je u starim zgradama sa oko 1.370, "otišla" na 1.597 evra.

Opština na kojoj su cene značajno skočile je i Voždovac, gde je novogradnja skuplja za 13, a stara gradnja za 17 odsto. U ovom periodu, najmanje su rasle cene u centralnim gradskim opštinama gde je kvadrat i inače najskuplji.

Na Starom Gradu kvadrat je skuplji za dva odsto u odnsou na treći kvartal prošle godine, na Vračaru oko 10, dok su an Savskom vencu cene u novogradnji u proseku ostale na istom nivou kao u istom periodu lane.

Cene stanova porasle su i u ostalim gradovima, ali nešto manje nego u Beogradu. U proseku je zabeležen rast cene kvadrata od oko 100 evra.

U Novom Sadu je sa 1.225 evra kvadrat u starim zgradama "skočio" na 1.366 vera, a u novoj gradnji sa 1.261 na 1.421 evro. Slična situacija je i u Nišu, gde je lane za kvadrat bilo potrebno izdvojiti u proseku oko 792 evra u staroj gradnji i 937 evra u novogradnji, dok je ove godine potrebno oko 920 evra za staru gradnju i 1.057 za novu. Bez obzira na porast cena, u svim gradovima porasla je tražnja i prodaja stanova i to za oko 13 odsto.

Stručnjaci za nekretnine, međutim, napominju da na ovako veliki rast cena utiče i sezona, jer je najveća potražnja za stanovima u proleće i leto.

"Treba uzeti u obzir da je na tržištu nekretnina izražena sezonalnost, pri čemu su najčešće treći i četvrti kvartal periodi koji beleže i najveći rast cena, ali i najveći broj realizovanih kupoprodajnih ugovora. Vrlo retko se desi da to bude drugi kvartal neke godine, tako da možemo reći da je u najvećem broju slučajeva i u gotovo svim većim gradovima treći kvartal pik sezone na tržištu nekretnina. Zanimljivo je da je prvi kvartal naredne godine obično slabiji od četvrtog kvartala prethodne godine", objašnjava Jasmina Gavrilov Dražić, sa portala 4zida.

Izveštaj RGZ za treći kvartal ove godine nedvosmisleno pokazuje rast na tržištu nepokretnosti i kada je reč o cenama nekretnina, ali i o ukupno prometovanom novcu.

"Brojke se, ipak odnose na veće gradove, pa iako tržište nekretnina u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu obuhvata veliku većinu i prometovanog novca i nekretnina na ukupnom tržištu, ipak ne možemo reći da se ovakav rast odnosi i na sve gradove u Srbiji, pogotovo ne na manja mesta", kaže Gavrilov Dražić.

Ona napominje da jse do kraja godine očekuje pad tražnje za stanovima, jer mnogi ljudi otputuju, a ima i onih koji izbegavaju da kupuju nekretnine po zimi.

"Pogotovo januar i početak februara nisu meseci kada se mnogo ljudi odlučuje za kupovinu nekretnina. Period praznika većina ljudi iskoristi da odmori i provede vreme sa porodicom i prijateljima, a odluku o kupovini nekretnine, osim ako nije hitno, obično odlažu za malo sunčanije dane. Ponekad čak i vlasnici nekretnina u ovom periodu odlučuju da povuku svoje nekretnine iz oglasa i sačekaju proleće da bi ih opet oglasili. Ovo ne radi velik broj vlasnika, a i nije praksa koju rado preporučujemo, jer bez obzira što zima ne donosi pik na tržištu nekretnine nikada ne znate kada će naići kupac koji je zainteresovan za vašu nekretninu", kaže Gavrilov Dražić.