Kako će povećanje akciza uticati na inflaciju: "Na kraju će trpeti krajnji korisnici svih tih proizvoda"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

07/09/2023

08:28

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Vlada Srbije odlučila je da poveća akciza na derivate nafte, kafu, cigarete i alkoholna pića, ali i da uvede novu akcizu na prirodni gas za krajnje korisnike od 1. januara 2025. godine. Ekonomisti ukazuju na to da će povećanje akciza uticati na povećanje inflacije koja je i sada veoma visoka i da će to pogoditi građane, naročito najsiromašnije slojeve stanovništva.

Akcize za bezolovni benzin će od narednog meseca poskupeti između šest i sedam dinara, odnosno sa 55 dinara po litru na 62,47 dinara po litru. Akciza na kilogram nepržene kafe će od 1. oktobra poskupeti 20 dinara, dok će na kilogram pržene kafe biti dodatnih 25 dinara.

Povećanje akciza se odnosi i na duvanske proizvode, tečnosti za punjenje elektronskih cigareta, ali i na nikotinske vrećice – snus koje će biti uvedene od početka 2024. godine, kao i na alkoholna pića. Akcize na cigarete će od oktobra sa 84,25 dinara biti povećane na 90,99 dinara po paklici, da bi do 2025. godine dostigle iznos od 95,85 dinara po paklici od 20 cigareta.

Umesto dosadašnjih 46,25 dinara, za jaka alkoholna pića akciza će biti 49,95 dinara. Akciza za niskoalkoholna pića će sa 23,14 dinara biti povećana na 24,99 dinara po litru.

Da li će veće akcize odmah poskupeti gorivo?

Euronews

U Udruženju naftnih kompanija Srbije kažu da niko ne može da kaže da li će 1. oktobra povećanje akciza uticati na cenu goriva. Generalni sekretar tog Udruženja Tomislav Mićović rekao je za Euronews Srbija da će 1. oktobra biti povećane obaveze naftnih kompanija koje stavljaju gorivo na tržište da toliko više plaćaju u budžet.

"Da li će to uticati na cenu goriva tog dana, to vam niko ne može reći jer na cenu goriva utiču i neki drugi parametri. Može se desiti da istog tog dana, u globalnom smislu, padnu kotacije, da se cena spusti za nekoliko dinara pa taj uticaj ne bude toliki. Trenutno je udeo ukupnih državnih dažbina u maloprodajnoj ceni goriva oko 47, 48 ili 49 procenata, zavisi koji je derivat u pitanju. Kada se uvedu ove više akcize, tada će taj procenat biti nešto preko 50", rekao je Mićović.

Da li će rast akciza pogurati inflaciju?

Pavle Petrović iz Fiskalnog saveta kaže za Euronews Srbija da će povećanje akciza uticati na povećanje inflacije koja je i sada u Srbiji, kako dodaje, veoma visoka, veća nego u uporedivim zemljama u okruženju.

"Ove mere koje umesto da obuzdaju jedan od glavnih problema ekonomije Srbije, a to je visoka inflacija, one će je dodatno podstaći, naročito ova mera nediskriminatornog davanja svoj deci do 16 godina", rekao je Petrović govoreći o merama u rebalansu budžeta.

Zašto je došlo do povećanja akciza?

Rebalansom budžeta za 2023. godinu, koji je juče usvojila Skupština, predviđeno je da ukupno planirani prihodi iznose 1.904 milijarde dinara, što je za 60,6 milijardi više nego što je bilo planirano inicijalnim budžetom. Predviđeni fiskalni deficit budžeta iznosi 227,5 milijardi dinara, što je 2,8 odsto BDP-a. Za nove kapitalne projekte i investicije obezbediće se dodatne 23 milijarde dinara. Na rashodnoj strani predviđeno su sredstva za najavljeno vanredno povećanje penzija u oktobru, linearna davanja za mlađe od 16 godina, kao i dodatnih 35 milijardi dinara za poljoprivredu, pa će udeo budžeta za poljoprivredu u ukupnom budžetu biti sedam procenata. Ipak, iako su planirani prihodi budžeta veći za 60,6 milijardi, Vlada Srbije se odlučila za veće akcize.

Pavle Petrović objašnjava da je MMF u pregovorima sa Vladom Srbije insistirao da se povećanje rashoda koje se odnosi na poljoprivredu i povećanje rashoda za penzije koje je trajno, nadoknadi odgovarajućim trajnim merama.

"Jedna od tih trajnih mera je povećanje akciza. Ocena Fiskalnog saveta je da to nije dobra politika, da vi sa jedne strane činite neke rashode koji nisu opravdani, naime ovo vanredno povećanje rashoda za penzije ide van fiskalnih pravila i van zakona koje su Vlada i Skupština usvojili nema ni godinu dana, a to se onda finansira opterećem građana preko akciza", rekao je Petrović.

Da su neke stvari u rebalansu malo kontradiktorne i to po pitanju povećanja akciza smatra profesor na Univerzitetu Singidunum Nikola Stakić.

"Ukoliko već postoji veći prostor za uštedu, ne znam zašto se onda uopšte poteže jedna takva mera koja će dodatno uticati na standard građana imajući u vidu da to utiče na proizvode široke potrošnje kao što su nafta i derivati", naveo je Stakić za Euronews Srbija.

On kaže da Srbija u odnosu na zemlje regiona ima najveće državno zahvatanje akciza po pitanju naftnih derivata, što se vidi u značajnoj razlici u ceni, na primer, dizela u odnosu na okolne zemlje.

"Videćemo na kraju kako se bude kretala i berzanska cena nafte. To jeste bio malo iznenađujuć potez, ono što je sigurno ne može da deluje disinflatorno. U kojoj meri će to uticati na inflaciju, to ćemo videti do kraja godine. Mislim da po ovoj trajektoriji kojom idemo, da ćemo mi doći do nekog cilja koje je NBS zacrtala, možda ne bude baš 8 odsto, možda bude oko 9 ili 10 odsto", rekao je Stakić.

On je naveo da učesnici na tržištu, privreda i svi ostali nisu očekivali jedan takva potez i dodao da ukoliko se već prave uštede u budžetu, možda je jedan deo tih ušteda mogao da bude iskorišćen u tom smeru da ne dolazi do povećanja akciza.

"Ovako će ipak na kraju trpeti krajnji korisnici svih tih akciznih proizvoda", rekao je Stakić.

Da li su rashodi u budžetu opravdani?

Ocena Fiskalnog saveta je, kako kaže Pavle Petrović, da se fiskalni tokovi nisu otrgli kontroli. On kaže da je rebalansom budžeta predviđen deficit skoro 3 odsto dohotka zemlje, a da su tri osnovna rashoda koja su ušla u rebalans i dovela do tog deficita.

On kaže da su jedan izdaci za poljoprivredu, drugi su vanredno povećanje penzija, a da su oba trajni rashod jer će važiti za ovu godinu ali i za sve sledeće godine.

"Treći veći rashod su izdavajanja za decu do 16 godina, to je jednokratno izdvajanje. Ima i četvrti to su izdvajanja za plate u prosveti. Od toga mislimo da su ova izdvajanja za plate u prosveti i verovatno za poljoprivredu bila opravdana, dok ova druga dva mislimo da nije trebalo činiti. Ovi rashodi će se finansirati ne iz ušteda, nego iz deficita", rekao je Petrović i naveo da država za dodatne dve milijarde evra treba da se zaduži da bi se i ovi rashodi pokrili.

S druge strane, Stakić kaže da nema iznenađenja kada je reč o rashodima za vanredno povećanje penzija i jednokratnoj pomoći za mlađe od 16 godina jer je sve to najavljeno i ranije i o tome se debatovalo.

"Kada je reč o pomoći mlađima od 16 godina, drugo je pitanje da li je ona opravdana ili nije da se daje tako linearno, ali taj budžetski izdatak nije veliki trošak, možda 100 miliona evra. Ono što je mnogo veći izdatak oko 500 miliona, to je vanredna indeksacija penzija, to je sada uključeno u rebalans jer treba obezbediti sredstva i za to", rekao je Stakić.

On smatra da je dobra stvar to što su predviđena veća izdvajanja za poljoprivredu.

"Koliko će te mere uticati na kraju na fiskalnu kasu, videćemo. Postoji tu prostor da deficit bude i niži od 2,8 odsto, videćemo kako će se ponašati poreski prihodi do kraja godine. Dobro je da su kapitalne investicije ostale na jednom zavidnom visokom nivou kad se gleda procentualno u odnosu na BDP", rekao je Stakić.