Odbor za finansije predložio Skupštini da prihvati rebalans budžeta, Fiskalni savet: Glavna odlika su rashodne mere

Komentari

Autor: Tanjug

04/09/2023

18:40

Odbor za finansije predložio Skupštini da prihvati rebalans budžeta, Fiskalni savet: Glavna odlika su rashodne mere - Copyright Tanjug/Jadranka Ilić

veličina teksta

Aa Aa

Rebalans budžeta za ovu godinu je pozitivan i razvojni, izjavio je ministar finansija u Vladi Srbije Siniša Mali i naveo da je rebalans pozitivan jer je ostvaren višak u budžetu od 60,6 milijardi dinara, kao i da se on radi kako bi se tim novcem pomoglo onima kojima je pomoć potrebna.

On je na sednici Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Skupštine Srbije istakao da će najveći deo tog novca biti upotrebljen za povećanje plata i penzija.

"Povećanje plata za medicinske sestre i tehničare kao i negovateljice u ustanovama socijalne zaštite u septembru je 5,5 odsto i sa ostalim povećanjima koja su već bila imaćemo ukupno povećanje plata u javnom sektoru od 30,6 odsto. Od oktobra će penzije biti povećane za 5,5 odsto, od 1. januara sledeće godine za još 14,8 odsto, tako da će ukupno povećanje penzija za dve godine iznositi 56,1 odsto“, izjavio je Mali.

Dodao je da će realni rast penzija iznositi 6,3 odsto.

Prema njegovim rečima, treća stavka kada je reč o ulaganju novca iz rebalansa, jeste pomoć majkama dece do 16 godina.

"Za ovu pomoć se prijavilo 935.000 dece a procenjujemo da dece u ovom uzrastu ima ukupno 1.190 000. Prijava traje do 20. septembra a za ovu svrhu je neophodno 12 milijardi dinara“, rekao je on.

Sledeća investicija su kapitalne investicije, gde se, kako je naveo ministar Mali, ne staje ni sa jednom kapitalnom investicijom.

Naveo je i da je u prva dva kvartala ove godine ostvaren rast bruto domaćeg proizvoda i to u prvom za 0,9 odsto, a u drugom za 1,7 odsto.

"Rebalansom za poljoprivredu izdvajamo dodatnih 35 milijardi dinara, pa će udeo budžeta za poljoprivredu u ukupnom budžetu biti sedam procenata", rekao je Mali.

Za lečenje retkih bolesti i slanje dece na lečenje u inostranstvo izdvojeno je 3,9 milijardi dinara, naglasio je ministar i dodao da za tu svrhu nikada nije izdvojeno više novca.

Skupštinski Odbor za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava predložio je danas Skupštini Srbije da prihvati predloge zakona o rebalansu budžeta za ovu godinu i o akcizama u načelu.

Članovi odbora su takođe predložili parlamentu da u načelu prihvati Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW, Frankfurt na Majni i Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije delujući preko i putem Ministarstva finansija za Zajam za politike (PBL) - "Reforma sektora energetike i životne sredine u Republici Srbiji“, koji je podnela Vlada Srbije.

Šta o rebalansu kaže Fiskalni savet

Iako predloženi rebalans predviđa umereno smanjenje budžetskog deficita, sa 3,3 na 2,8 odsto BDP, njegova glavna odlika su nove i snažne rashodne mere, naveo je Fiskalni savet u oceni predloženog zakona rebalansu budžeta za ovu godinu.

Fiskalni savet ocenjuje da je dobra strana predloženog rebalansa to što se osnovni fiskalni tokovi, ipak, nisu otrgli kontroli, kao i to što je kredibilno planiran, to jest ne postoji primetan rizik da će javni prihodi podbaciti, a javni rashodi prebaciti plan.

Promene na javnim prihodima i javnim rashodima rezultirale bi, da nema rebalansa, snažnim i poželjnim umanjenjem fiskalnog deficita s planiranih 3,3 odsto BDP na ispod 1,5 odsto BDP, to jest smanjile bi zaduživanje zemlje za oko 1,3 milijardi evra u odnosu na prvobitni budžetski plan, smatraju u Fiskalnom savetu.

Kako je navedeno, Vlada Srbije je umesto toga rebalansom uvela nove i snažne rashodne mere čime su fiskalni deficit i zaduživanje države gotovo vraćeni na prvobitno planirani nivo.

Glavne od tih mera su: povećanje subvencija za poljoprivredu, vanredno povećanje penzija, povećanje zarada za zaposlene u obrazovanju i delu zdravstva i jednokratna isplata 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti.

"Planirani budžetski deficit od 2,8 odsto BDP jeste nesporno visok, naročito uzimajući u obzir da je fiskalnim pravilima predviđeno da ciljani fiskalni deficit Srbije (sa sadašnjim nivoom javnog duga) iznosi ispod jedan odsto BDP. Međutim, planirani deficit se, objektivno gledano, ipak ne može oceniti kao alarmantan. Naime, tačno je da on neposredno vodi povećanju javnog duga u 2023. od skoro dve milijarde evra, što jeste loše - ali će BDP (u evrima) zbog visoke inflacije i stabilnog deviznog kursa imati u 2023. još brži rast", navodi se oceni predloženog rebalansa.

Zbog toga se učešće javnog duga u odnosu na BDP neće povećati čak i s ovako velikim budžetskim deficitom, već će se zapravo blago umanjiti.

"Dobra strana planiranog rebalansa je to što je kredibilno planiran, tj. ne postoji primetan rizik da će javni prihodi podbaciti, a javni rashodi prebaciti plan. Naprotiv, vrlo je moguće da su neki rashodi, poput rashoda za nabavku robe i usluga, 'prebudžetirani' - što znači da bi fiskalni deficit u 2023. lako mogao da bude niži od planiranih 2,8 odsto BDP. Na kraju, načelno je dobro i to što se zadržavaju veoma visoka izdvajanja za javne investicije koje će na nivou opšte države (uključujući lokalnu samoupravu i druge segmente države van republičkog budžeta) iznositi preko sedam odsto BDP", kažu u Fiskalnom savetu.

Kako je navedeno, vanrednim i arbitrarnim povećanjem penzija prekršena su zakonski definisana fiskalna pravila, što je veoma opasno.

"Penzije su (uz plate u javnom sektoru) ubedljivo najveći budžetski rashod. Zbog toga je njihova usklađenost s mogućnošću privrede da ih finansira ključna za održivost čitavih javnih finansija", navodi Fiskalni savet između ostalog u oceni predloženog rebalansa budžeta.