Dizel vs benzin: Zašto dolazi do ogromnih razlika i oscilacija u cenama naftnih derivata

Poslednjom promenom cena goriva, razlika između dizela i benzina ponovo se vratila na nivo od pre početka rata u Ukrajini kada je litar dizela koštao 173 a benzina 165 dinara. Litar evrodizela će do petka, sedmog aprila, na pumpama maksimalno koštati 185 dinara za litar, a benzin evropremijum BMB 95 najviše 178 dinara za litar. Međutim, razlike u ceni iznosile su i po više od 30 dinara u jeku energetske krize. Argument koji je tada korišćen kao opravdanje za toliko poskupljenje dizela bio je i da se za njegovu proizvodnju koristi više nafte, da su porasle cene transporta, ali i da je tražnja za dizelom daleko veća pa tržište samo od sebe diktira cenu.

Ali šta se onda u međuvremenu promenilo? Sagovornici Euronews Srbija navode da je veliki broj faktora koji utiče na cene.

Profesor javnih finansija na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Goran Radosavljević kaže da je rast tražnje dizela na domaćem tržištu konstantan nekoliko godina.

"Mislim da je tu situaciju država iskoristila i stavila višu cenu dizela. Imajte u vidu da je država smanjila akcize u prethodnih godinu dana. Cena dizela u Srbiji je veća nego u BiH, na primer, a da akciza je ista ili slična. Razlika je vrlo mala. A kod nas je cena bila 30 dinara veća nego BiH. Država je odlučila da napuni svoj budžet tako što će od građana da uzme više. Stavila je visoku cenu dizela, administrativno određenu, kroz tu visoku cenu uzela je 20 odsto PDV-a i kroz to više zaradila nego što se odrekla akcize", smatra Radovanović.

Radosavljević navodi da je Srbija visoko zavisna od dizela i da gotovo 70 odsto ukupne potrošnje derivata otpada na dizel. On isitiče i da su Srbija, ali i ceo region, taoci dešavanja na tržištu derivata u ovom delu Evrope.

"Imali smo situaciju prethodnih meseci da je cena nafte na svetskom tržištu padala, a cene derivata stagnirale. Republika Srbija administrativno određuje cene derivata, to znači da ona uzima neke parametre sa tržišta. Ona je prošle godine uzimala parametre koje joj odgovaraju a to je cena tržišta na Mediteranu. Zašto tako? Oni su na nju gledali kao na referentnu cenu, što bi u normalnim okolnostima bilo u redu. Međutim, u okolnositma kada imate nestašicu dizela na tržištu. Mi smo postal taoci jedne formule za određivanje cene koja uzima veću vrednost od onih vrednosti koje bi mogle da se koriste. Jer da smo koristili cenu nafte, cena derivata bi bila daleko niža.

Suštinski jeste sve to tržišno, ali to tržište koje mi posmatramo u suštini ne bi moralo da bude relevatno za građane Srbije. Ako je država prošle godine htela da ih zašititi od rasta cena, trebalo bi da ih zaštiti u potpunosti i da ih veže za ono što je input za našu cenu, a to je sirova nafta Osamdeset odsto dizela je iz domaće proizvodnje preradom sirove nafte koja je imala pad svetske cene na tržištu, a ostalih dvadest odsto se uvozi iz rafinereja iz regiona", kaže profesor Radosavljević.

Na pitanje da li sa padom cena goriva dolazi do pada cena transporta i usluga, sagovonici su sagalasni - korekcija cena će biti, ali ne toliko osetno. Radosavljević nije optimističan po ovom pitanju, jer kako kaže, praksa je da cene uvek lakše i brže rastu nego što padaju.

"Voleo bih da možemo to da očekujemo ali cene kada rastu one rastu istog trentuka, ali kada se smanjuju to nije tako. Podsetiću, kada je cena nafte na svetskom tržištu otišla na 120 dolara, onda je odjednom cena derivata rasla. Kada je cena pala na 70-80 niso vidlei da se tom dinamikom smanjila. Mora da prođe dosta vremena da cena padne dosta. Ne očekujem da cene idu značjano na dole ali korekcije cena bi trebalo da se dese", rekao je on.

Mićović: Država ne dozvoljava naftnom sektoru da zarađuje previše

Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije navodi da je jedan od razloga za skuplji dizel taj što Srbija uvozi i naftu ali i deo dizela koji se potroši na domaćem tržištu. On objašnjava da upravo zbog dešavanja u svetu, više od godinu dana makismalne cene goriva određuje isključivo država, a ne naftni sektor.

"Cene se određuju na osnovu formule koja je navedena u pravilniku koji uređuje tu oblast i uredbi o ograničavanju cena. U tu formulu država svake sedmice unosi podatke sa regionalnog tržišta benzina i dizela i unosi kurs dolara i unosi podatke o zavisnim troškovima transporta. Na osnovu toga ona formira maksimalnu prodajnu cenu ne dozvoljavajući naftnom sektoru da zarađuje previše na ovom biznisu", rekao je Mićović.

On je smatra da to nije dobro, jer ova odluka države može da ostavi negativne posledice na kompletno tržište.

"Negativne posledice se slažu i gomilaju se i naše tržište ni blizu ne liči na ono tržište od pre nekoliko godina. Međutim, ključna stvar je dešavanje u regionu. Ne možete da formirate cenu dizela kao da ništa ne postoji. Od ukupne količine dizela koja se potroši na srpskom tržištu, 80 odsto najmanje je proizvedeno ili uvozom sirove nafte ili uvozom dizela. Mi smo uvozno zavisni i ne možemo da ignorišemo šta se dešava oko nas. Upravo se u regionalnom i globalnom tržištu desila ta razlika između benzina i dizela gde je tržište dizela u ovoj energetskoj krizi i zbog velikih poremećaja u logistici doživela ekspanziju cene prošle godine", rekao je Mićović.