Plate i penzije na "jelovniku" inflacije: Kada možemo očekivati poboljšanje kupovne moći

Komentari

Autor: Euronews Srbija

26/05/2023

11:15

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

U Srbiji potrošačke cene rastu brže nego zarade, a neke osnovne namirnice beleže poskupljenja osetno veća od zvanične inflacije. Tako su jaja od februara 2021. tokom naredne dve godine poskupela za oko 65 odsto, a za toliko je skočila i cena svežeg kravljeg mleka. U istom periodu svinjsko meso je postalo skuplje za trećinu, a jestivo ulje poskupelo je za oko 40 odsto. Iako je prosečna plata u dvogodišnjem periodu, kako su pokazali podaci Republičkog zavoda za statistiku, porasla gotovo za trećinu, odnosno za oko 20.000 dinara, građani Srbije kojima taj prosek legne na račun ove godine mogu da kupe manje jaja, ulja i mesa nego ranije.

To da li je sa rastom plata rasla i kupovna moć građana Srbije postaje nešto jasnije kada se uporede prosečne plate od februara 2021. do februara ove godine sa količinom pojedinih namirnica koja se za tu platu mogla kupiti. Sagovornici Euronews Srbija smatraju da je inflacija potpuno pojela rast zarada. Ističu da beležimo značajan realni pad prometa u trgovini što je efekat inflacije. Oni, međutim, ocenjuju da je dostignut neki vrh inflacionog talasa koji je bio jako intenzivan i jako bolan, i da se u narednim mesecima očekuje njen pad.

To što će inflacija biti niža i što će biti usporena, ne znači da će cene krenuti da padaju brzo već da će rast cena biti znatno sporiji. Budući da nas očekuje još jedno poskupljenje struje u ovoj godini, proizvođači hrane i neke druge robe to će uključiti u svoje buduće cene. Pokazatelj koliko ljudi imaju novca najbolje se sagleda po tome koliko je stavki na računu posle odlaska u prodavnice. I ekonomisti i građani vide i osećaju da cene ne padaju tako lako i brzo.

"Inflacija pojela rast zarada"

Direktor Ekonomskog instituta Ivan Nikolić rekao je za Euronews Srbija da je inflacija potpuno pojela rast zarada. Smatra i da pad standarda i pad tražnje neminovino deluje i na prodavce i proizvođače da snize svoje cene jer nema ko da kupuje proizvode.

"S druge strane, imamo jedan pozitivan efekat. Prošle godine u ovo vreme kada smo imali jedan cenovni udar koji je dolazio iz uvoza, sad je stvar potpuno preokrenuta, sad imamo deflacioni talas. Interesantno, i energenti, i primarni proizvodi i svi berzanski proizvodi koji se uvoze kada posmatramo čak cene svih uvoznika one su ili oko nule čak i u deflaciji. To će neminovno doprineti spuštanju cena", napominje Nikolić.

Ekonomska novinarka Ivana Pavlović kaze za Euronews Srbija da ono što građani vide na svojim računima u korpama i što vide u novčaniku tokom meseca pobija pozitivne trendove u rastu plata koje smo imali prošle i ove godine.

Prema njenim rečima, građani ne mogu više za prosečnu platu da kupe ono što su nekada mogli, iako je Vlada Srbije, za razliku od drugih evropskih zemalja, odlučila da postepeno kontrolisano podiže cene energenata, što su druge zemlje uradile odjednom prošle godine.

"Nas tek očekuje poskupljenje struje što će se takođe odraziti na primanja i na potrošnju domaćinstava. Činjenica da su cene hrane kako sama statistika registruje više 35 ili 36 odsto međugodišnje, ali kad pogledate konkretnije u prodavnici šta kupujete, koje je to meso, koje je to mleko, vidite da su cene više od tog proseka sa kojim su izašle zvanične institucije", rekla je Pavlović.

Napomenula je da tu treba dodati i da je struja za domaćinstva poskupela 18 odsto, da je porasla cena stanovanja, da su stanarine otišle u nebesa.

Euronews

"Na kraju vam je jasno da sa tim primanjima ne možete da podmirite bazične potrebe koje ste možda imali u nekom ranijem periodu. Čak i uz rast plata u javnom sektoru od 12,5 odsto, uz povećanje minimalca, inflacija je to pojela. Građani očekuju da plate prate inflaciju, to je jako opasno jer vi onda uđete u tu spiralu, rastu cene, raste inflacija. U suštini, što te cene više divljaju, to su očekivanja građana da će inflacija biti veća", rekla je Pavlović.

"Što pre se Evropa izbori sa ovim naletom inflacije, utoliko možemo da računamo na značajniji porast standarda"

Nikolić kaže da kada posmatramo rast zarada u nominalnom iznosu, on je prilično značajan, oko 15 odsto.

"Ali, znajući da je inflacija isto toliko, onda možemo reći da je inflacija potpuno pojela rast zarada u međugodišnjem periodu, posmatrano februar na februar ili kumulativ januar i februar ove godine u odnosu na isti period prošle godine. Efekat toga je primetan svakako u maloprodaji, beležimo značajan realni pad prometa u trgovini što je, nažalost, loša posledica, odnosno efekat inflacije", rekao je Nikolić.

Zato, napominje, Narodna banka Srbije i centralne banke drugih država pokušavaju da se izbore sa tim što pre je moguće, kako bi se vratili u prostor koji omogućava ipak neki realan rast zarada i realni rast standarda.

"Što pre se Evropa bude izborila sa ovim naletom inflacije, utoliko možemo da računamo na značajniji porast standarda. Teško da će plate dostići ili izdržati tu trku sa cenama, ali imamo dobre vesti s druge strane, to smo videli iz poslednjeg podatka upravo o potrošačkim cenama u Srbiji, one su snižene sada na 15,1 odsto. Očigledno smo dostigli neki vrh tog inflacionog talasa koji je bio jako intenzivan i jako bolan, i u narendnim mmesecima očekujemo pad. Po mnogo čemu to možemo da potvrdimo i gotovo izvesno tvrdimo da će tako biti i da će verovatno do kraja godine inflacija doći u jednocifrenu zonu, međugodišnje posmatrano, a možda čak i biti mnogo niža od toga", rekao je Nikolić.

"Kontrola cena odmah izaziva deficit tih roba"

Ivan Nikolić je naveo da je Srbija, kao i države u okruženju, limitirala cene nekih proizvoda. Dodao je da kad smo imali one potpune zastoje u snabdevanjima, pokušavalo na različite načine da se omogući pristup tim dobrima.

"Teško je u ovom tenutku sa tako velikim porastom cenama nešto uraditi. Obično kad imate snažno administriranje u smislu kontrole cena, odmah imate deficit tih roba jer se one povlače sa tržišta. Po meni je upravo ovaj tržišni efekat nabitniji. Kada vam padne tražnja, a ona je između ostalog pala i kao efekat vrlo restriktivne monetarne politike globalno, kamatne stope su otišle, samim tim se deo novca povukao, nema više te tražnje. To je ključno i to je taj tržišni efekat koji će se odraziti na cene. To imamo čak i u drugim delovima sveta toliko izrazito da zabrinjava", rekao je Nikolić.

Naveo je da potpuno suprotno, u Kini više nema inflacije, da je međugodišnja inflacija bila 0,1 odsto, kad se pogledaju proizvođačke cene oni su u deflaciji, u minusu što, kako smatra, nikako nije dobro za ekonomiju.

Ivana Pavlović podseća da smo imali politiku kontrolisanih cena žiratarica, izvoza brašna kad su u Srbiji bili neki viškovi i kada je cena na berzi bila dobra.

"Država je zabranila izvoz i prodaju bojeći se verovatno da bismo ovde mogli da ostanemo bez hrane. Tržiste robnih rezervi je apsolutno zapušteno već godinama, umesto da država te mehanizme pojača i na taj način reaguje na tržištu, da ubacuje određene količine mesa, mleka i na taj način da vrši pritisak. To je apsolutno zapušteno, nadam se da će se kreatori poljoporivredne politike pozabaviti tim delom", rekla je Pavlović i navela da je tema kojom se bavi njena redakcija ko kontroliše cene u prodavnicima, ima li nekih drugih problema na tržistu pa se desi da je puter, mleko i neki drugi proizvod jeftiniji u okruženju i susednim zemljama EU, a da je skuplji u Srbiji.