Igre 
Inflacija se ne predaje: Da li centralne banke "jure sopstveni rep" povećevanjem kamatnih stopa
Komentari23/05/2023
-07:06
Inflacija u evropskim zemljama koje koriste evro je u aprilu porasla na sedam odsto, dok se pritisak na domaćinstva povećava. Evropska centralna banka ponovo je podigla referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena - na 3,75 odsto. Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da će Srbija, nažalost, svakako osetiti posledice svih tih kretanja u Evropi jer mnoge kompanije iz Evrope posluju u Srbiji.
U međuvremenu, viceguverner Narodne banke Srbije Željko Jović rekao je, na predstavljanju Izveštaja o inflaciji, da je centralna banka je prvo usporila podizanje ključne kamatne stope sa dva povećanja po 0,25 procentnih poena, da bi na poslednjem sastanku Izvršnog odbora odlučila da zadrži kamatu na šest odsto.
Takvu Odluku Narodne banke Srbije stručnjaci tumače kao "predah" u monetarnom zaoštravanju. Sagovornici Euronews Srbija koji su govorili na tu temu napominju da je ovakav stav NBS dobra vest za korisnike dinarskih kredita, ali navode i da će krediti u evrima i dalje rasti jer je izvesno da će Evropska centralna banka povećati svoju referentnu kamatnu stopu s obzirom na inflaciona očekivanja. Srbija, ukazuju stručnjaci, nije isključena od evropskih trendova.
"Ovde nije kraj ni rasta cena, ni rasta referentnih kamatnih stopa. U Srbiji se nalazi popriličan broj evropskih multinacionlnih kompanija u kojima je zaposleno više desetina hiljada radnika, samo u nemačkim više od 70.000. Ako nemačka privreda upadne u problem, već je na pragu toga i ima određenih teškoća, svakako će nemačka preduzeća osetiti te teškoće jer su ona uglavnom orijentisana na nemačke matične kompanije, odnosno rade za njihove potrebe. Drugi važan razlog zbog koga se moramo zabrinuti jeste da se dve trećine naše spoljnotrgovinske razmene odvija sa Nemačkom i da to, takođe, može biti dovedeno u pitanje u meri u kojoj nemačka ekonomija bude u problemu", kaže Savić.
On naglašava da treba imati u vidu to da najveći deo stranih direktnih investicija dolazi iz Nemačke.
"Ako bude određenih problema sa nemačkom ekonomijom, odraziće se na investicije koje nemačke kompanije imaju u Srbiji. Četvrta važna stvar koju ne treba izgubiti iz vida jesu doznake naših radnika iz inostranstva koje su na sličnom novu kao i strane direktne investicije, pri čemu najveći deo naših ljudi je zaposlen u nemačkoj privedi, odnosno najveći deo doznaka dolazi od naših gastarbajtera koji rade u Nemačkoj", naveo je Savić.
Nikolić: Nema dileme da će inflacija biti niža u narednim mesecima
Međutim, direktor Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže za Euronews Srbija da smo, ipak, u periodu završetka tog zaostrašavanja monetarne politike kao odgovora na visoku inflaciju. On navodi da zajedno sa postignutom restriktivnošću monetarne politike nema dileme da će inflacija, međugodišnje izražena, u narednim mesecima biti mnogo niža nego što je bila početkom godine kada smo dostigli maksimum.
Povezane vesti
"Imali smo povećanje referentne kamatne stope od FED za 0,25 poena, odgovorom da je to verovatno konačno. I Evropska centralna banka sledila je taj potez. Istina, u Evropi je inflacija nešto izraženija iako na silaznom trendu, merena međugodišnje, mada Evropa ima i neke svoje probleme počev od geopolitički nerešenih stvari do, recimo, prošle godine posebno u ovom regionu, imali smo i sušnu godinu koja se odrazila na cenu hranu. Imamo i druge momente vezane za nešto veća inflaciona očekivanja, pa čak i jedno ponašanje kompanija koje su sklonije bile da u ovom trentuku povećaju cene svojih proizvoda brže od rasta troškova, kako bi ostvarile neku veću profitnu stopu, ali najveća brana tome je značajan i ozbiljan pad realne tražnje svuda u Evropi. Videćemo kako će se stvari završiti. Verujem da smo u periodu bržeg usporavanja međugodišnje stope inflacije, to pokazuju mnogi indikatori počev od cena energenata, poluproizvoda, pa sve do redukovane tražnje i pada standarda stanovnistva, kao i recesionih trendova u ekonomiji. Ubeđen sam da je ovo završna faza monetarnih restiktivnosti kao odgovara na ovaj inflacioni šok koji smo doživeli prošle godine i koji je prenet u ovu godinu", kaže Nikolić.
Prema njegovim rečima, inflacija će u naredinim mesecima padati verovatno nešto sporije u Evropi u odnosu na Ameriku.
"Izuzimamo Kinu i ovaj drugi deo sveta, oni u ovom trenutku skoro da nemaju taj inflacioni problem, stanje je takvo kakvo je. Evropa ima neke svoje izolovane probleme i suočava se sa njima ali lagano se okončava onaj period, ona politika koja je vođena prethodnih nekoliko kvartala i što se inflacije tiče ulazimo u neku ipak normalu. Ona je ostavila negativne posledice po ekonomiju, vidimo značajan pad standarda koji se odrazio i na recesioni trend i usporavanje, ali to je jednostavno tako, treba da prođe neko vreme da bi se ekonomija vratila na neke uobičajene stvari. Što se tiče inflacije, inflacija u Srbiji će pratiti ovaj trend. Nesumnjivo to se vidi iz nekih posrednih indikatora, govorilo smo o značajnom realnom padu tražnje u maloprodaji, ali govorimo i o, u ovom trenutku, gotovo deflacionim trendovima koji dolaze iz uvoza, od robe koja dolazi iz uvoza. Sve je to jeftinije, da ne govorim o onim kanalima koji su generisali ovaj poremećaj, a to su energeti, sirovine, poluproizvodi, to je mnogo jeftinije u ovom trenutku nego u istom periodu prošle godine", rekao je Nikolić.
Srbija prati šta rade centralne banke u drugim zemljama
Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić navodi da Srbija nije izolavana od kretanja u svetu i da prati šta rade centralne banke kao "veliki igrači", ali da kod nas ne postoji nikakav dodatni rizik i da je naš finansijski sektor stabilan.
"Nema tu alarma za nas, takav je trend, očekivali smo za ovu godinu da će biti dodatnog zatezanja monetarne politike. Sada je bitna ta dinamika, to ne može niko da predividi. Prvi cilj je inflacija, ona izlazi iz njihovog dugoročnog okvira u kojima se kretala do 2022. godine pre energetske krize. U dugom periodu je bila između jedan i dva odsto, to je njihov dugoročni cilj - par procenata. Ovo je i dalje iznad, oni prate i šta radi FED i zbog veze između dolara i evra i prelivanja na međunarodni finansijskim tržištima na kojima se prate kretanja", rekao je Grubišić.
Profesor navodi i rizik po pitanju očekivanog ekonomskog rasta.
"Ipak se to loše manifestuje na očekivanja o ekonomskom rastu, to je tako i to je cena koja mora da se plati. Svi to rade, nismo izolovani, pratimo šta rade veliki igrači, centralne banke, ceo svet je u tome, nemamo nikakav dodatni rizik, naš finansijski sektor je stabilan", smatra Grubišić.
Povezane vesti
Šta će biti sa kreditima
Banke u evrozoni su u prvom kvartalu uvele znatno strože interne propise za odobravanje kredita, a Ivan Nikolić smatra da su skuplji krediti jednostavno posledica upravo te restriktivnije monetarne politike i podizanja kamatnih stopa, ali i da je to odgovor i ključni instrument upravo u borbi sa tom visokom inflacijom.
"To se kod nas već dešava kao deo neke redovne aktivnosti, mi smo pre svega poučeni iskustvom koje smo imali u prvoj deceniji ovog milenijuma, vrlo oprezno se postupa kada je reč o kontroli i monitoringu u finansijskom sektoru tako da sa tog aspekta teško da ćemo videti ono što se recimo nedavno desilo u Americi, kada je po priznanju i FED-a zbog neadekvatne kontrole poslovanja banaka došlo do bankrota nekih manjih banaka. U ovom trentuku nema ni nagoveštaja da tako nešto može da se desi u Srbiji", naveo je Nikolić.
Profesor Zoran Grubišić kaže da banke upravljaju rizikom i da je to njihov centralni zadatak u turbulentnim vremenima.
"Naravno da će biti stroži uslovi odobravanja kredita, treba očekivati da se pooštravanje uslova nastavi. Isto je i kod nas, biće pooštreni uslovi, ovo što važi za evropske banke važiće i za naše banke.
Svaki bankar u svetu, Evropi i u Srbiji, prema rečima profesora Ljubodraga Savića, oprezno razmišlja.
"U principu, banke moraju da daju kredite, a s druge strane moraju da budu oprezne jer je pitanje u kojoj meri privreda i stanovništo mogu da ih otplaćuju", rekao je Savić.
Kako je naveo, i FED i Evropska centralna banka dižu referentne kamatne stope jer je to jedini i najjefikasniji mehanizam kojim raspolažu centralne banke u borbi protiv inflacije.
Komentari (0)