Igre 
Novi izveštaj NBS: Krajem godine inflacija će biti duplo niža nego u martu
Komentari17/05/2023
-11:07
Prema majskoj centralnoj projekciji očekuje se da će međugodišnja inflacija od drugog tromesečja opadati, a da će izraženiji pad biti u drugoj polovini godine, tako da će krajem godine inflacija biti duplio niža nego u martu, kada je iznosila 16,2%, navodi se u majskom izveštaju o inflaciji koji je nedavno usvojio Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS), a čije je predstavljanje u NBS u toku.
Iz centralne banke navode da će u smeru niže inflacije delovati dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije.
U izveštaju se ističe da bi skoro svi faktori iz međunarodnog okruženja trebalo u narednom periodu da utiču na postepeno usporavanje inflacije.
"Ključne pretpostavke opadajuće putanje inflacije koju očekujemo jesu kretanje cena primarnih proizvoda u skladu sa fjučersima, kao i dalje smanjenje inflacije u svetu, pre svega u zoni evra", navodi se u izveštaju.
Dodaje se da su svetske cene hrane poslednjih meseci smanjene i da se u narednom periodu očekuje i znatnije smanjenje.
Kada je reč o cenama goriva, očekuje se da cene naftnih derivata ove godine budu glavni dezinflatorni faktor, ukoliko se svetska cena nafte bude kretala u skladu sa fjučersima.
Očekuje se da doprinos cena naftnih derivata u drugom tromesečju pređe u negativnu zonu i da se tamo zadrži do kraja godine.
profimedia
Povezane vesti
Kada je reč o cenama voća i povrća, očekuje se da će se one sa sadašnjeg relativno visokog nivoa postepeno vratiti svom dugoročnom trendu, koji odgovara rastu cena neprehrambenih proizvoda i usluga.
Očekuje se i tendencija smanjenja doprinosa međugodišnjoj inflaciji i od neprehrambene inflacije.
Narodna banka je zadržala projektovanu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) za ovu godinu u rasponu od 2,0 do 3,0 odsto, koliko je očekivano i u februaru.
Privredni rast će, navode, i dalje voditi domaća tražnja, pre svega privatna potrošnja zahvaljujući rastu zaposlenosti i zarada, ali se očekuje i blag pozitivan doprinos, umesto neutralnog, privatnih investicija.
Iz centralne banke ističu da neizvesnost oko ostvarenja projekcije inflacije i BDP-a i dalje najviše potiče od faktora iz međunarodnog okruženja, odnosno izgleda za globalni privredni rast, cena energenata i primarnih proizvoda na svetskom tržištu, kao i stepena zaoštravanja monetarnih politika vodećih centralnih banaka i globalnih uslova finansiranja.
Jović: Vrhunac inflacije iza nas, narednih meseci se očekuje pad
Podatak o aprilskoj međugodišnjoj inflaciji u Srbiji od 15,1 odsto potvrđuje da je vrhunac inflacije iza nas i da prethodno preduzete mere monetarne politike daju rezultate, izjavio je danas viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Željko Jović.
Jović je naveo da će inflacija u narednim mesecima nastaviti da opada i da se očekuje da krajem godine bude na dvostruko nižem nivou nego što je bila tokom prvog tromesečja.
Povezane vesti
On je na predstavljanju majskog izveštaja o inflaciji rekao da se povratak inflacije u granice cilja od 3 (plus minus 1,5) odsto očekuje sredinom 2024. godine.
TANJUG/ ZORAN ŽESTIĆ
Govoreći o glavnim ekonomskim pokazateljima i projekcijama naveo je uprkos nešto slabijem rezultatu u prvom tromesečju, nije menjana projektovana stopa rasta BDP za ovu godinu.
"Razlog su pre svega spoljnotrgovinska kretanja koja nadmašuju sva očekivanja i nastavak visokog priliva stranih direktnih investicija. Struktura projektovanog rasta nešto je drugačija i povoljnija sa stanovišta obezbeđenja održivosti privrednog rasta. Sada očekujemo pozitivan doprinos neto izvoza, kao i pozitivan doprinos privatnih investicija, što u našoj februarskoj projekciji nije bio slučaj", rekao je on.
Povezane vesti
Dodao je da su zbog popravljanja salda robne razmene i povećanja suficita u razmeni usluga, ukupna platnobilansna kretanja od početka ove godine znatno povoljnija od očekivanih te da deficit tekućeg računa, koji je uobičajeno najviši u prvom tromesečju, od januara do marta iznosio je svega 0,7 odsto bruto domaćeg proizvoda.
"Smanjenu deficita doprineo niži uvoz energenata"
Smanjenju deficita tekućeg računa, prema Jovićevim rečima, doprineo je niži uvoz energenata, pre svega gasa, ali i nastavak rasta izvoza robe i usluga po visokim stopama zahvaljujući efektima investicija iz prethodnog perioda i oporavku proizvodnje u sektoru energetike.
"S obzirom na znatno niži deficit tekućeg računa u prvom tromesečju od očekivanog, sada projektujemo da će njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu na nivou godine iznositi oko 4,5 odsto, što je povoljnije od očekivanja iz februara", istakao je Jović.
Naglasio je da je očuvana i ojačana stabilnost domaćeg bankarskog sektora, što potvrđuju visoka kapitalna adekvatnost od 20,5 odsto i nizak nivo problematičnih kredita koji je spušten na novi najniži nivo do sada, od 3 odsto na kraju marta.
Jović je kao veoma važno ocenio to što se naša ekonomija pokazala veoma otpornom na krizu koja traje već tri godine što je potvrđeno kretanjem ključnih makroekonomskih pokazatelja.
Osim rekordnog priliva stranih direktnih investicija od blizu 7 odsto bruto domaćeg proizvoda godišnje, koji se nastavlja i u ovoj godini, najvažniji pokazatelji naše otpornosti jesu i visok i proizvodno rasprostranjen rast izvoza robe i usluga, koji je uprkos smanjenoj eksternoj tražnji prošle godine dostigao 38 milijardi evra, a koji bi ove godine trebalo da premaši 42 milijarde evra.
Otpornost je, prema njegovim rečima, potvrđena i time što je obezbeđena održivost javnih finansija, kao i rekordan nivo deviznih rezervi od 21,6 milijardi evra u aprilu.
Komentari (0)