Baroni hrane: Mali broj kompanija "drži u šaci" celu industriju - ko najviše profitira od rastućih troškova života
Komentari22/04/2023
-16:27
U poslednjih nekoliko godina, u svetu je porastao broj "miljiardera koji zarađuju na hrani" - u pitanju su kompanije koje profitiraju od rastućih cena i prave velike obrte, dok su mnogi drugi prinuđeni da smanje zalihe ili da izgladne.
Baš kao i kada je u pitanju energetski sektor, kompanije koje se bave hranom zaradile su od krize troškova života, koja je pratila teška vremena izazvana koronavirusom. Međutim, dok su energetske kompanije jedna od najvećih u svojoj branši globalno poznata, imena biznisa koji vuku konce u industriji hrane manje su poznata, i samim tim manje podložna nadzoru.
"To iznenađuje na neki način, jer mislim da rade isto što i korporacije koje se bave fosilnim gorivima. Imate veliki broj korporacija koje sve više rastu, i sve su moćnije. Uz to dobijaju i sve veću kontrolu nad različitim aspektima sistema hrane i dosta profitiraju", rekao je za Euronews Nik Derden, direktor NVO "Globalna pravda sada".
"Tokom krize sa troškovima života, gde se mnogi bore da priušte grejanje i hranu, oni prave ogromna bogatstva, i to rade na isti način kao i energetske korporacije. Suštinski, monopolizuju osnovnu stvar koja nam je svima potrebna", dodaje Derden.
Dok se zalihe hrane uvećavaju na globalnom nivou, čak i uprkos problemima koje donosi invazija Rusije na Ukrajinu, te zalihe bi bile "više nego dovoljne da nahrane sve na svetu, jer raste broj ljudi koji su hronično neuhranjeni", smatra Derden.
U poslednjem izveštaju o ovom problemu, istraživači iz ETC nazvali su najveće igrače u industriji hrane i poljoprivrede "baronima hrane", što je titula koja ukazuje na moć koju ove korporacije imaju u okviru industrija.
Odakle toliko bogatstvo?
Ovi "baroni" postojali su dugo pre pandemije ili krize troškova života. To su kompanije koje su se ustoličile kroz decenije, i sada kontrolišu velike delove sektora. Međutim, pandemija i kriza su igrale veliku ulogu u povećavanju važnosti i broja ovih kompanija.
Prema nedavnom izveštaju "Oksfama", koji nosi naslov "Profitiranje od bola", bogatstvo ovih "milijardera hrane" naraslo je oko 45 odsto u poslednje dve godine, što znači da je na njihove profite dodato još oko 325 milijardi evra. Iste godine, 62 nova milijardera su stvore, jer su kompanije pojačale profite usled pandemije, i sve više rastuće finansijske krize zbog koje su mnogi morali da smanje, ili čak da biraju između hrane ili grejanja.
Isto kao i kod energetskih kompanija, "milijarderi hrane" uvećavali su svoje bogatstvo za milijardu dolara svaka dva dana, između 2020. i 2022. godine. Ovaj rast profita uglavnom su predvodili bilioni dolara koje su nacionalne vlade ubacivale u njihove ekonomije kako bi ih sprečile od kolapsa, što je imalo neželjeni efekat rasta cena ključnih stvari poput hrane.
"Gledajući brojke, vidite da je relativno mali broj kompanija kontrolisao industriju pšenice pre nekoliko decenija, ali to nije bilo ni blizu malog broja koji je trenutno na snazi", kaže Derden.
"Te korporacije, međutim, pronalaze sinergiju sa drugim delovima sistema hrane koji im omogućavaju da povećaju kontrolu. Tako, na primer, ako imate ogroman udeo u industriji pesticida i hemijskoj industriji, i takođe imate ogroman udeo u industriji semena koja kontroliše seme koje farmeri uzgajaju, to je ogromna sinergija jer možete osigurati da vaše seme funkcioniše sa vašim đubrivima ili hemikalijama, i da se oni mogu koristiti samo zajedno, što vam daje dodatnu kontrolu nad industrijom", ističe Derden.
Istraživači iz ETc-a pišu da su usred pandemije "baroni hrane maksimalno iskoristili sveobuhvatne krize kako bi još jače stisli svaku kariku u industrijskom lancu ishrane", kao i da su time podrivena "prava seljaka, malih zemljoposednika, ribara i stočara koji proizvode hranu za svoje zajednice i mnoge druge".
Koje kompanije nazivamo "baronima"?
ETC je identifikovao "samo četiri do šest" dominantnih firmi koje kontrolišu svaki aspekt prehrambene industrije, od poljoprivrednih mašina do farmaceutskih proizvoda za životinje.
Dve od njih je takođe istakao i "Oksfam" u svom izveštaju o milijarderima u hrani: dve "dinastije" - Kargil i Volmart.
Kargil je globalni prehrambeni gigant u vlasništvu 11. najbogatije porodice na svetu, i jedne od najvećih svetskih privatnih kompanija, mada je ovo ime većini možda i nepoznato.
U 2017. godini, prema "Oksfamu", ova kompanija je bila jedna od četiri koje kontrolišu više od 70 odsto globalnog tržišta poljoprivrednih proizvoda. Fluktuacije u globalnoj ceni žitarica dovele su do toga da je Kargil povećao profit, a porodica Kargil je povećala svoje kolektivno bogatstvo za 65 odsto od 2020. godine, sa četiri člana koji su se pridružili Forbsovoj listi 500 najbogatijih ljudi na svetu.
Kargilov konkurent "Luj Drajfus", poljoprivredna trgovačka kuća, takođe je ostvario ogroman profit od problema sa tržištem žitarica.
Volmart, lanac supermarketa koji je sveprisutan u SAD, dobio je oko 15 milijardi dolara dividende u gotovini, pošto je roba koja se prodaje u njihovim prodavnicama poskupela, a plate zaposlenih uglavnom su ostale iste.
Da li je sistem pokvaren i da li se može popraviti?
Problem sa načinom na koji sistem ishrane trenutno funkcioniše, rekao je Derden, jeste to što je industrija "u malom broju ruku, i kontroliše se na osnovu toga koliki profit te kompanije mogu da ostvare", umesto da služi sprečavanju gladi.
"Mnoge prehrambene korporacije, pošto su videle da će biti panike oko rata u Ukrajini, podigle su cene. Iskoristili su krizu da bi profitirali, u suštini. Nisu to bile samo prehrambene korporacije, već su ljudi spekulisali o ceni hrane na finansijskim tržištima. A ova tržišta nisu samo privatizovana i monopolizovana, već se takođe sve više finansiraju", dodao je Derden.
Spekulacije oko cena hrane na finansijskim tržištima zapravo su doprinele rastu cena hrane, smatra on, ali dodaje da postoji rastući pokret za stvaranje alternativnog sistema ishrane.
"Radimo mnogo sa grupama na globalnom jugu, posebno u mnogim afričkim zemljama i zemljama Južne Amerike, posebno u Brazilu. Oni sebe nazivaju pokretima malih poljoprivrednika", naglasio je.
Ove grupe rade na stvaranju drugačijeg sistema ishrane, koji zapravo pomaže običnim malim farmerima koji još uvek, zanimljivo, proizvode većinu svetske hrane van ovih gigantskih tržišta.
Jedan od načina stvaranja alternativnog sistema ishrane bio bi da mala poljoprivreda postane finansijski održiva profesija, bez stalne konkurencije mnogo većih korporacija.
"Mislim da moramo da ubedimo ljude da ako je mala poljoprivreda sistem kakav oni žele, ako žele hranu dobrog kvaliteta koju uzgajaju mali proizvođači uglavom u mestu gde žive, to je moguće. Ali, moramo da imamo okvir koji može da učini takvu vrstu poslovanja izvodljivom, gde ljudi neće biti na ivici gladi, i neće biti prisiljeni da napuste posao zbog supermarketa, ogromnih proizvođača žitarica, ili finansijskih tržišta", istakao je Derden.
Euronews je kontaktirao medijske timove Volmarta i Kargila za komentar.
Komentari (0)