Pet iskliznuća vozova za dva meseca: Srpskim železnicama potreban generalni remont kako bi se vratile na pravi kolosek

Komentari

Autor: Euronews Srbija / Z. R.

11/02/2023

16:06

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

U poslednja dva meseca dogodilo se pet incidenata na železnici u Srbiji. Poslednji je bio krajem januara u Zaječaru kada su iskliznule dve cisterne sa fosfornom kiselinom. Prvo je iskliznuo voz kod Šida koji je prevozio fosfornu kiselinu, potom kod Pirota, kada se izlio amonijak. Posle nekoliko dana kod Zaječara, kada je iskočio voz koji je prevozio fosfornu kiselinu i kod Subotice, kada su iskliznula tri vagona cisterne koji su prevozili propan.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture planira da ove godine uloži 6,5 milijardi dinara u rekonstrukciju i modernizaciju srpskih železnica, dok je prošle godine za tu namenu bila izdvojena svega jedna milijarda. Portparol Infrastrukture železnica Srbije, Nenad Stanisavljević, izjavio je za Euronews Srbija da to nije dovoljno da se odmah podmire svi planirani troškovi, ali da jeste veliki korak napred ka unapređivanju ovog vida transporta.

On je rekao da je prosečan broj iskliznuća vozova na srpskim prugama na istom nivou kao i tokom protekle decenije, ali da se sada na žalost čak pet incidenata dogodilo u veoma kratkom periodu. Dodao je da je prosečan broj iskliznuća do sada bio 36,7 na godišnjem nivou, a da je u 2022. bilo 39 ovih incidenata.

"Kada govorimo o iskliznućima teretnih kompozicija, bilo da je reč o cisternama ili teretnim vozovima, postoji više faktora koji mogu da budu uzrok iskliznuća. To može da bude na strani prevoznika. U teretnom železničkom saobraćaju osim jednog državnog operatera, "Srbija karga", imamo još 17 privatnih prevoznika, koji imaju licence za organizovanje teretnog železničkog saobraćaja. Uzrok incidenata mogu da budu stanje cisterna ili vagona, prekoračenje količine tereta u cisternama ili vagonima, sastav voza ili njegova brzina, kao i subjektivni faktor", rekao je Stanisavljević.

On je rekao da i stanje infrastrukture može da bude uzrok, ali da je praksa pokazala da do incidenata dolazi kombinacijom dejstva više ovih faktora. Stanisavljević napominje da je odgovornost učesnika u ovom vidu transporta podeljena i da se jasno zna šta je čija obaveza.

"Mi smo odgovorni za održavanje i za stanje železničke infrastrukture, prevoznik garantuje za ispravnost cisterni i za količinu robe koju prevozi. Svako u tom transportnom lancu u železničkom saobraćaju, posebno kada je reč o opasnim materijama, ima svoju odgovornost i zato te istrage toliko i traju. Nekad bismo i mi u "Infrastrukturi" želeli da brže dobijemo rezultate, ali je neophodno sve te parametre definisati, napraviti izveštaj i od slučaja do slučaja utvrđivati odgovornost u konkretnim iskliznućima", rekao je Stanisavljević.

On je rekao je životni vek pruge otprilike 25 godina, a da ima pruga koje se koriste duže od sto godina, a da na njima nijedan šraf nije promenjen. Kao primer je naveo i Barsku prugu, koja je izgrađena 1976. godine, a na kojoj nije bilo ozbiljnijeg remonta, osim onog tekućeg.

"Zato se ne može reći koliko je tačno sredstava potrebno, važno je modernizovati sve pruge. Potrebna su ogromna ulaganja, jer se godinama nije investiralo u železnicu. Ove godine će biti uloženo šest puta više novca za rekonstrukciju kolovoza u odnosu na prethodne godine, a to svakako nije dovoljno i uvek je potrebno više sredstava", rekao je Stanisavljević.

Bojović: Generalni remont kilometra pruge pola miliona evra

Dekan Saobraćajnog fakulteta, Nebojša Bojović, objasnio je za Euronews Srbija koji su uslovi neophodni da se ispune kako bi ovaj vid transporta bio pouzdaniji, kao i potencijalne troškove koje bi država morala da plati kako bi realizovala plan napretka pruge u Srbiji. Dodao je da su incidenti koji su se dogodili prethodnih meseci delikatne situacije, ali da one nisu iznenađenje jer je prosečna starost srpskih pruga gotovo 50 godina.

"Radi se o mreži koja ima 3.300 kilometara pruga, a svakih deset godina je potrebeno raditi generalni remont. Trebalo je da se remontuje po 300 kilometara godišnje da bi se tokom jedne decenije sproveo remont. Cena kilometra održavanja je oko 500.000 evra i to je cifra od 150 miliona evra koja je neophodna samo da bi se održavali magistralni pravci. Za redovno održavanje je potrebno još 20.000 evra po kilometru što je još 60 miliona evra. Ukupno je to 210 miliona godišnje da bismo mogli da imamo magistralne, regionalne i lokalne pruge u onom statusu koji bi bio siguran da može bezbedno da se obavlja prevoz", naveo je profesor.

Samo 288 kilometara pruga u Srbiji je dvokolosečno, a samo trećina je elektrificirana. Profesor ukazuje da je elektrifikacija jedna od stvari koja je neophodna da bismo mogli da govorimo o modernizaciji železnice. Dodao jeda zaostajanje i dugogodišnja nebriga stvaraju probleme.

"To nije lako rešiti u kratkom vremenskom intervalu. Nadam se da će se ostvariti najave i da ćemo doboti od EU sredstva za glavne magistralne pruge, već i za održavanje ovih pravaca koji su od esencijalnog značaja za razumevanje fenomena saobraćaja. Porasla je tražnja kada je u pitanju robni saobraćaj i kada se radi o opasnim materijama. Neki od mehanizama zaštite su hitno zatvaranje nekih deonica pruga. Ako nismo u stanju brzo da odradimo remonte na tim delovima, zatvaranje je sigurno jedan od elemenata koji povećavaju bezbednost", rekao je profesor.

On napominje da bi čitav set mera mogao da u kratkom vremenu da rezultate, ali ukazuje da ne treba očekivati da će se ovi problemi rešavati tako brzo da bismo mogli da imamo pruge koje želimo.

"Ako gledamo ulaganja na brzoj pruzi ka Subotici i najave ka Nišu, to su sve revolucionarni projekti i vraćaju u fokus na ovaj važan sistem saobraćaja. Prvi put od 2015. gdoine su sada najavljena ulaganja za regionalne pruge, koje nisu obuvaćene finansiranjem međunarodnih institucija", napominje Bojović.