Sve duži spisak pruga u Srbiji na kojima su zabeleženi incidenti: Dva faktora presudna za iskakanje vagona iz šina

Komentari

Autor: Euronews Srbija / Z. R.

31/01/2023

08:00

Sve duži spisak pruga u Srbiji na kojima su zabeleženi incidenti: Dva faktora presudna za iskakanje vagona iz šina - Copyright Euronews/Ljiljana Pavlović, ZA Media, Tanjug/Siniša Kopunović, MGSI

veličina teksta

Aa Aa

Iskliznuća cisterni postala su prethodnih meseci učestala pojava na srpskim prugama. Poslednji u nizu incidenata dogodio se u petak, kada je u stanici Zaječar došlo do iskliznuća dve vagon-cisterne, natovarene fosfornom kiselinom. Pre nekoliko dana su i kod Subotice iskliznule tri cisterne sa propilenom, a pre toga, polovinom januara je teretna kompozicija voza iskliznula iz šina na pruzi u beogradskom naselju Železnik. I krajem decembra je kod Zaječara iskliznula vagon-cisterna koja je prevozila fosfornu kiselinu. Prilikom ovih vanrednih događaja nije bilo curenja, niti isparenja i nije bilo opasnosti po živote ljudi i životnu sredinu.

To, međutim, nije bio slučaj u Pirotu, 25. decembra prošle godine kada su iz šina iskliznula četiri od 20 vagona-cisterni nakon čega je došlo do curenja amonijaka, posle čega su dve osobe preminule, a registrovano je više od 50 osoba sa simptomima trovanja amonijakom. Zbog svega je u tom gradu bila proglašena vanredna situacija, a škole i vrtiću nisu radili nekoliko dana. Posledice po životnu sredinu tek će biti ispitane.

Deonica Niš - Dimitrovgrad, nažalost, čini se kao samo jedna u nizu "crnih tačaka" na železničkoj mreži u Srbiji. Na ovom delu pruge železnička infrastruktura jeste stara, a upravo je zbog toga ograničenje brzine za saobraćanje vozova svega 30 kilometara na sat.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić je rekao da je komisija, koja je istraživala železnički akcident kod Pirota, završila posao i da će izveštaj biti predat tužilaštvu na kome je da proceni da li postoji nečija odgovornost ili ne i da, ako postoji bilo čija odgovornost, taj neće biti zaštićen.

Vesić je rekao da će se videti i ko je kriv za višegodišnje čekanje da se pristupi rekonstrukciji pruge od Niša do Pirota, za šta je evropski novac obezbeđen pre četiri godine. Naveo je i da je od "Infrastrutkura železnica Srbije" tražio spisak svih kritičnih mesta, da napišu šta su uradili i da navedu koje će mere da preduzmu na sanaciji, kao i da će resorno ministarstvo kontrolisati kako će ih sanirati.

Stručnjaci kažu da je loše stanje pruge najčešće nije jedini "krivac" za "iskakanje vagona", već da je potrebno da se poklopi više faktora, ali ukazuju da višedecenijsko neulaganje u železnice svakako uzima svoj danak.

U svakom desetom teretnom vozu opasne materije

Svaki deseti teretni voz koji prođe srpskim prugama prevozi opasne materije, a Nenad Stanisavljević iz Infrastrukture železnice Srbije kaže za Euronews Srbija da ih godišnje u proseku bude oko 5.500. On ukazuje da na svim evropskim i svetskim železnicama postoje vanredni događaji sa opasnim materijama i da to nije nešto što se dešava samo u Srbiji.

"Uzroci akcidenata mogu da budu stanje voznih sredstava, prekomerna količina tereta u vagonima, neispravne cisterne, brzine kojima se kretao voz, ali i subjektivni faktori, kao i stanje železničke infrastrukture. Višegodišnja praksa je pokazala da ovakvi slučajevi najčešće budu rezultat sadejstva više ovih faktora", navodi Stanisavljević.

On ističe da istrage još traju i da se čekaju njihovi rezultati, ali napominje da je životni vek pruga 25 godina. Ističe da je činjenica da pruge kod Pirota, kao i ona kod Subotice, na kojima su zabeleženi incidenti, nisu remontovane punih 50 godina, a da su izgrađene pre više od 100 godina. Kako navodi, zbog lošeg stanja pruga brzine na njima se smanjuju i prilagođavaju uslovima na određenim deonicama.

"Dozvoljena brzina u Subotici je svega 10 kilometara na sat, a od 20.000 vozova koji su tu prošli bila su dva iskliznuća, a naravno da je svako od iskliznuća velika opasnost. Kod Pirota u mestu Staničenje imali smo smanjenu brzinu na 30 kilometara na sat i poslednjih pet godina nismo imali nijedno iskliznuće. Decenijama je železnica bila zaboravljena, zapostavljena i gotovo pred gašenjem kao saobraćajni sistem", kaže Stanisavljević.

Bošković: Stare kompozicije i loša pruga krivci za "iskakanje" vozova

Profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Branislav Bošković smatra da za "iskakanje" vozova najčešće krivicu snose stare kompozicije i loša pruga.

"Na veliki broj incidenata u železničkom saobraćaju utiče dugogodišnja nebriga o pruzi ili stare lokomotive i vagoni, s obzirom na to da se protokoli uglavnom poštuju. Naše železnice nisu održavane prethodnih 20 godina i sada im treba isto toliko vremena kako bi se oporavile. Mora više loših stvari da se poklopi da bi se dogodila nesreća, ali sigurno je da je neodržavanje pruga ključan problem", rekao je Bošković za K1info.

On je napomenuo da je hemijska industrija u Srbiji počela da radi mnogo bolje zbog čega je pojačan transport opasnih materija u odnosu na prethodne godine.

"Nažalost, mi očigledno nismo spremni za to, jer je decenijama železnica bila zapostavljena i gotovo pred gašenjem kao saobraćajni sistem. Sada je potrebno organizacija, ulaganje, rekonstrukcija i naravno finasijska sredstva", smatra profesor Bošković.

Propuštena ulaganja i najava novih

Nenad Stanisavljević kaže da je stanje na prugama u Srbiji dosta promenjeno u poslednjih deset godina, jer je modernizovano 780 kilometara i izgrađeno oko 100 kilometara pruga u Srbiji.

"Urađeno je dosta, ali ne može sve da se završi za kratko vreme, pa i sada od oko 3.400 kilometara pruga koje su u saobraćaju, imamo svega 288 kilometara dvokolosečnih pruga, samo trećina naših pruga je elektrificirana, što je daleko od evropskog standarda", ukazuje Stanisavljević.

On kaže da je na polovini naših pruga vozovi mogu da saobraćaju do 60 kilometara na sat, a da na 750 kilometara vozovi idu brzinom ispod 30 kilometara na sat. To je, kaže, stvarnost koju nije je lako promeniti preko noći.

Prema njegovim rečima ulaže se dosta u remontovanje, naročito regionalnih pruga, pa je ove godine za tu svrhu država izdvojila oko sedam milijardi dinara za rekonstrukciju ili obnovu pruga, što je, kako je rekao, oko šest puta više od proseka izdvajanog za održavanje železničke infrastrukture poslednjih godina.

Ministar građevinarstva je ocenio da su havarije na srpskim prugama posledica višedecenijskog neulaganja i najavio da predstoji period velikih ulaganja u železnice i to ne samo u izgradnju brzih pruga. Rekao je da je Srbija kandidovala kod EU za rekonstrukciju pet regionalnih pruga ka svojim granicamai da je reč o ukupno 600 kilometara pruga, u koje bi sa elektrifikacijom trebalo uložiti milijardu evra.

Vesić je naveo da je za železnicu u budžetu ove godine izdvojeno 6,5 milijardi dinara, dok je to prošle godine bilo milijardu, kao i da će akcenat biti na regionalnim i magistralnim prugama.
Rekao je da će po ugovoru za rekonstrukciju pruge Beograd - Niš, ukupno vrednu 2,2 miljarde evra, EU dati 600 miliona evra bespovratno, 1,2 miljarde evra biće kredit kod Evropske investicione banke, a oko 400 miliona evra biće iz budžeta Srbije. Vesić je najavio dalje radove na Barskoj pruzi, te da će Srbija sa Bugarskom projekte rekonstrukcija pruga ka Istočnoj Srbiji kandidovati za EU podršku.