Nesreća kod Pirota osvetlila "crne tačke" na srpskim prugama: "Prevoz opasnog tereta zahteva najviši stepen bezbednosti"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

27/12/2022

22:00

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Vanredna situacija i dalje je na snazi u Pirotu posle prevrtanja vagona koji su prevozili amonijak, nakon čega je došlo do curenja. Dok su naložena vanredna ispitivanja vazduha i vode, istovremeno su procurila i mnogobrojna pitanja o toma kakvo je stanje pruga kojima se preovzi opasan teret u Srbiji. Stručnjaci napominju da će istraga utvrditi uzrok ovog konkretnog incidenta, ali napominju da ima mnogo problema na železničkoj mreži, a da su za njihovo rešavanje potrebne godine kao i mnogo ulaganja.

Dok komisije utvrđuju uzrok akcidenta kod Pirota, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je da se prugom na kojoj se desio akcident vozi brzinom od svega 30 kilometara na sat i da je loša infrastruktura sigurno jedan od razloga. Kako je dodao, ovakve nesreće se dešavaju svuda, ali jedino i pravo rešenje je rekonstrukcija pruge Niš-Dimitrovgrad koja treba da počne najkasnije 1. juna.

A da je deonica pruge Niš-Dimitrovgrad u lošem stanju potvrđuje i dekan Saobraćajnog fakulteta Nebojša Bojović. On kaže da kada se ovakve situacije dese, dve stvari mogu da budu razlog - stanje infrastrukture i stanje voznih sredstava.

"Znamo da su formirane komisije koje će utvrditi prave razloge. Naravno reč je o deonici od Niša do Dimitrovgrada, to je jedan deo pruge koji je u jako lošem stanju već dugo. Pruga nije elektrificirana, praktično jedini deo magistralne mreže koji nije elektrificiran. Brojni su faktori, videćemo, istraga će pokazati šta je centralni razlog za ovakav akcident i nadam se da će se u svakom slučaju preduzeti sve neophodne mere kako nikako ne bi došlo do ovakvih situacija u budućnosti", rekao je Bojović za Euronews Srbija.

"Jedan voz kao 60 cisterni na putu"

Inače, deonica na kojoj je došlo do nesreće nije predviđena za putnički saobraćaj, a među brojnim pitanjima koja su se ovih dana nametala jeste i to kako se onda procenjuje da li je bezbedno da da njoj bude dozvoljen teretni saobraćaj i uz to prevoz opasnih materija.

Kako objašnjava Bojović, treba imati na umu da kada su u pitanju opasne materije postoje brojna pravila koja su vrlo rigidna, te da će istraga pokazati da li je negde došlo do propusta.

"Kad se takav teret prevozi to je isto kao kad imate 60 cisterni koje se kreću drumom. Morate i na drumu da imate adekvatnu infrastrukturu, potpuno je identično. Ovde je jedan voz umesto 50 ili 60 cisterni, prema tome, mislim da mora da se podigne stepen bezbednosti koji mora da bude na najvišem nivou, nezavisno čak i u slučaju da je stanje infrastrukture loše", rekao je on.

Euronews

Na pruzi mesečno saobraćalo 350 vozova

Deonica Niš - Dimitrovgrad, nažalost, čini se kao samo jedna u nizu "crnih tačaka" na železničkoj mreži u Srbiji. Na ovom delu pruge železnička infrastruktura jeste stara, a upravo je zbog toga ograničenje za saobraćanje vozova svega 30 kilometara na sat.

"Ovom prugom je mesečno saobraćalo više od 350 teretnih vozova, od čega pedesetak vozova sa prevozom opasnih materija. Znači, taj železnički saobraćaj se odvijao. Osim železničke infrastrukture, uzroci mogu da budu i stanje voznih sredstava, odnosno stanje cisterni, eventualni sastav voza, prekomerna količina amonijaka, odnosno tereta koji se prevozi i sve je to ono što će zajednička komisija Infrastuktura železnica Srbije i Srbija karga, koji je u ovoj situaciji bio prevoznik, izanalizirati da bi se došlo do zaključaka i određenih odluka", rekao je Nenad Stranisavljević iz Infrastrukture železnica Srbije za K1.

Ministar Vesić istakao je da nije prvi put da je na istom mestu došlo do iskliznuća voza i naveo da je razlog loša infrasruktura, dodaši da je 2018. godine potpisan ugovor o rekonstrukciji pruge od Niša do Dimitrovgrada, ali da je tek u martu ove godine raspisan tender za rekonstrukciju. Vesić je rekao da ne zna zašto se čekalo tri godine.

On je naveo i da su sada izabrani izvođači radova za rekonstrukciju pruge, vrednost posla je oko 270 miliona evra, i dodao da očekuje da će najkasnije do juna početi rekonstrukcija pruge Niš-Dimitrovgrad.

Pruga je izgrađena još 1886. godine i rađene su samo tehničke popravke upravo zbog toga što su u toku postupci za elektrifikaciju i modernizaciju pruge, napomenuo je Stanisavljević.

"Sama činjenica da vi imate prugu na Koridoru 10, gde vam je brzina između 30 i 50 kilometara na sat, gde nema putničkog saobraćaja, pruga koja nije elektrificirana, dovoljno govori o tome u kakvom je stanju bila. Stvoreni su bili uslovi za bezbedno odvijanje saobraćaja. Istina je da su finansijska sredstva za to bila obezbeđena još 2018. godine. Nije opravdanje, ali činjenica je da je od 2018. godine bilo izmena tehničke dokumentacije, idejnih projekata, da je rađena eksproprijacija… Pruga će početi da se rekonstruiše tek sredinom naredne godine", dodao je on.

Bojović, sa druge strane, kaže da ima puno problema na mreži koja je devastirana godinama, pa i decenijama, i u koju se ulaže tek u poslednjih šest ili sedam godina.

"Mislim da je održavanje jedan od ozbiljnih problema, negde se milijardu dinara odvaja godišnje za te pruge koje nisu magistralnog karaktera, mislim da treba mnogo više ulagati da bismo mogli da podignemo stepen tih pruga koje su regionalnog karaktera. Negde oko 18.000 evra po kilometru je neophodno ulagati da bismo dostigli nivo kada bismo mogli da kažemo da se ostvaruju one brzine koje su projektovane", istakao je on.

"Crne tačke" i na drugim mestima u Srbiji

I iako je Vesić izjavio da razloga za paniku nema, te da je situacija pod kontrolom, razloga za oprez ima jer incident nije završen i nisu sanirane sve posledice. Prema rečima gradonačelnika Pirota Vladana Vasića, u ponedeljak je amonijak iz jednog vagona i dalje curio.

Inače, u Srbiji se od opasnih materija najviše prevoze naftni derivati, tečni naftni gas, sumporna, sirćetna i azotna kiselina, te veštačka đubriva i amonijak, a ova nesreća podsetila je mnoge na to da opasan teret prolazi i kroz mnoga druga mesta, pa čak i kroz sam centar Beograda.

Tako na primer, i putnici i opasan teren prolaze kroz vračarski tunel i stanicu Vukov spomenik u Beogradu, ali stručnjaci napominju da je nesreća ovakvih razmera manje verovatna jer su, između ostalog, i pruge u boljem stanju.

Posledice će se tek procenjivati

Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je danas da koncentracije amonijaka merene na mobilnoj automatskoj mernoj stanici u Pirotu, u periodu od 21 čas u ponedeljak do danas do 6 časova, nisu prekoračivale granične vrednosti.

Pored koncentracija amonijaka, mobilna stanica prati i koncentracije ugljen monoksida, azotnih oksida, sumpor dioksida, suspendovanih čestica kao i aromatičnih ugljovodonika (benzen, toluen, ksilen).

Kada je voda u pitanju, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" Vоdа saoštio je da je voda u grаdskim vоdоvоdimа u Pirоtu, Nišu i Bеlој Pаlаnci zdrаvstvеnо isprаvnа.

Iz zavoda navode da je juče urаđеno ispitivanje zdrаvstvеnе isprаvnоsti vоdе zа pićе koja su pоkаzаlа dа su i u Nišu i u Pirоtu uzоrci zdrаvstvеnо isprаvni, оdnоsnо vоdа iz grаdskоg vоdоvоdа u grаdоvimа Pirоt, Bеlа Pаlаnка i Niš је zdrаvstvеnо isprаvnа i bеzbеdnа zа kоrišćеnjе.

Međutim, profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu Dušan Veljković rekao je Euronews Srbija da ćemo tek u narednim danima i nedeljama razmišljati šta će biti sa amonijakom koji se izlio u reku, i tako dospeo u zemljište i podzemne vode.