Neočekivana otkrića studije o tome koliko nemačka ekonomija zavisi od Kine

Komentari

Autor: DW

25/01/2023

23:04

Neočekivana otkrića studije o tome koliko nemačka ekonomija zavisi od Kine

Nuklearna elektrana u Nemačkoj - Copyright Tanjug AP/Michael Sohn

veličina teksta

Aa Aa

Nemačka preduzeća posebno zavise od poslovanja s Kinom. Ali koliko je nemačka industrija zaista zavisna od ove zemlje? Nova studija Instituta za nemačku ekonomiju IW daje iznenađujuće odgovore.

Dok veliki nemački koncerni poput Folksvagena ili BASF-a u svom poslovanju uveliko zavise od Kine ili žele da se još više oslone na nju, s drugim kompanijama stvari izgledaju sasvim drugačije. Ako se pogleda situacija u različitim branšama, postoje ogromne razlike kada je u pitanju zavisnost u robi i dobrima iz Kine.

Reč je o robi u obliku sirovina, poluproizvoda, gotovih proizvoda ili usluga, koje jedno preduzeće kupuje od drugog i koje su ugrađene u vrednost finalnog proizvoda. Ovo je rezultat nedavne studije Instituta nemačke ekonomije (IW). U svojoj "empirijskoj analizi", kelnski ekonomisti su ispitali "zavisnost pojedinih nemačkih grana industrije od Kine", prenosi DW.

Pogled na zavisnost od Kine u percepciji javnosti pre svega je uperen na situaciju u pojedinim preduzećima. U slučaju hemijske kompanije kao što je Covestro, Kina ima posebno veliki udeo u prometu ove kompanije koji iznosi oko 20 posto.

Kad je reč o proizvođaču automobila kao što je Folksvagen, Kina ima više od trećine udela. Udeo Kine u tehnološkoj kompaniji Aixtron je još i veći, a više od polovine svoje prodaje ovaj snabdevač industrije poluprovodnika iz Ahena ostvaruje na Tajvanu i Kini.

Međutim, kada se posmatra nemačka industrija u celini, zavisnost od Kine je mnogo manja, izračunali su ekonomisti iz Kelna.

Samo oko 6,6 posto svih inostranih (kasnije obračunatih) isporuka robe i dobara za industriju tokom 2020. godine dolazilo je iz Kine. Ako se u obzir uzmu i sve isporuke unutar zemlje, „kineski udeo u svim domaćim i stranim isporukama je u proseku iznosio 2,2 posto kada je reč o industriji".

Privreda Azije mnogo više zavisi od Kine nego Nemačka

Japanska industrija, s druge strane, puno više zavisi od Kine nego nemačka. Kineski udeo u svim stranim isporukama robe i dobara istočnoazijskim susedima je skoro 20 posto. Rusija (sa 16,5 posto), SAD (s 13,9 posto) i Češka Republika (s 11,8 posto) takođe imaju dvocifrene kineske udele među jedanaest industrijski razvijenih zemalja koje se ovdje razmatraju, pišu autori studije Instituta nemačke ekonomije (IW) Berthold Busch, Jürgen Matthes i Samina Sultan.

"Sve u svemu, Kina je važna kao dobavljač i kupac preliminarnih roba i usluga za nemačku industriju, ali ne u izrazito velikoj meri", njihov je iznenađujući zaključak.

Kao što pokazuje primer proizvođača čipova Aixtron, zavisnost od Kine u elektronskoj industriji je posebno velika. Zavisno od kompanije, Kina je odlučujuća za celokupno poslovanje bilo kao dobavljač ili kao prodajno tržište.

U godinama pre pandemije, nemačka kompanija za proizvodnju poluprovodnika Infineon povećala je svoj udeo u prodaji odnosno prometu na tržištu Kine i Tajvana na gotovo 40 posto.

Međutim, nakon ruskog napada na Ukrajinu i stalnih vojnih pretnji Pekinga Tajvanu, ovdje je došlo do preorijentacije i stavljanja akcenta na druge dobavljače i prodajna tržišta za nemačku industriju je u punom zamahu.

Direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol strahuje da bi Evropa, nakon što se okrenula od Rusije, mogla ući u zavisnost od drugih zemalja.

„Vođena je pogrešna energetska politika kada je u pitanju strateški važan izvor energije kao što je gas", rekao je Birol aludirajući na Rusiju. "Ako sada pogledamo obnovljive izvore energije, vidimo sličnu situaciju: oko 70 posto svih baterija za električne automobile proizvedeno je u Kini."