Novi embargo EU od 5. februara: Kako se Evropa sprema za rampu na ruski dizel i da li će Srbija imati dovoljno goriva

Komentari

Autor: Zlatica Radović

19/01/2023

09:21

Novi embargo EU od 5. februara: Kako se Evropa sprema za rampu na ruski dizel i da li će Srbija imati dovoljno goriva - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Zabrana Evropske unije na uvoz sirove nafte iz Rusije stupila je na snagu u decembru, ali će embargo od 5. februara biti proširen i na naftne derivate koji se transportuju morem. Evropski analitičari navode da će zabrana najverovatnije izazvati probleme u isporukama i snabdevaju dizelom, jer je Rusija u proteklim godinama bila najveći dostavljač dizela u EU, pošto evropske rafinerije ne proizvode dovoljno da bi zadovoljile potražnju.

Uprkos tome što evropske vlasti i kompanije pokušavaju da prekinu veze sa Rusijom nakon početka rata u Ukrajini, Evropa je prošle godine iz te zemlje uvezla skoro polovinu od potrebne količine dizela. Prema podacima analitičke firme "Vortexa", uvoz dizela u Evropu iz Rusije tokom januara iznosi 770.000 barela nafte, što je najviše od marta prošle godine.

Kako prenosi Rojters, analitičar iz "Vortexa" Rohod Rathud rekao je da evropski kupci užurbano kupuju naftu što više mogu pred stupanje na snagu nove zabrane.

Kako se navodi u tekstu, Evropska unija smatra da isporuke goriva iz Kine i Indije mogu pomoći u rešavanju ovog problema, a deo goriva iz Kine mogao bi se proizvesti iz ruske nafte. Peking je povećao izvoznu kvotu dizela kao deo prve emisije u 2023. godini - rast je skoro 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Mark Vilijams iz "Wood Mackenzie" rekao je agenciji da bi isporuke goriva iz Kine na svetsko tržište mogle da dostignu 400.000 do 600.000 barela dnevno. Navodi se i da Indija takođe povećava isporuke.

Ljubinko Savić iz Udruženja za energetiku privredne komore Srbije kaže za Euronews Srbija da će se Evropa dovijati na različite načine da nadomesti neodstatak ruske nafte, a uskoro i dizela.

"Potrošači u Evropi su navikli na jedan lagodan i komotan život, tako da će se pod pritiskom potrošača, evropski proizvođači i trgovci derivatima nafte dovijati na sve moguće načine da dođu do što više izvora sabdevanja, jer to jednostavno daje sigurnost u snabdevanju domaćeg tržišta. Diverzifikacija izvora snabdevanja daje neku sigurnost i stabilnost nihovog rada, a samim tim i sigurnost za potrošače. Postoji mogućnost da dizel uvoze sa Bliskog istoka, da kupuju i sirovu naftu iz nekih drugih zemalja, da li Južne Amerike ili dole Afrike, Nigerije... Pojavili su se navodno i Kinezi kao izvoznici derivata...To je svetska trgovina koja se prilagođava okolnostima", ukazuje Ljubinko Savić.

On napominje da embargo na uvoz ruskog dizela neće imati direktan uticaj na snabdevanje domaćeh tržišta naftnim derivatima. Kaže da ne očekuje "veliku dramu", ali da se može desiti da kompanije kao što su MOL ili OMV, koje imaju u Srbiji kupce, pre svega podmire domaće tržište, pa tek ako bude viškova, ostatak plasiraju u Srbiji.

"Može se očekivati da će kompanije koje posluju u Srbiji zadovoljiti prvo potrebe potrošača u zemljama u kojima imaju rafinerije, i plasirati ih potom na evropska tržišta, pa tek onda na treća tržišta, poput našeg. To je ta zadrška koja može da se desi i da dođe do smanjenja količine dizela na tržištu. Mislim, međutim, da su naše kompanije toga svesne, prvenstveno Naftna industrija Srbije da to dobro zna i da prati i da to ne bi trebalo da ima nekog većeg uticaja. S druge strane, naša rafinerija u potpunosti može da podmiri potrebe domaćeg tržišta za dizelom i benzinom, jer je jednostavno podigla svoju spremnost i ima sasvim dovoljan kapacitet za srpsko tržište", smatra Savić.

On navodi da Srbija gotovo nikada nije planski uvozila naftne derivate iz Rusije, ali napominje da se to dešavalo sporadično ranijih godina, kada je bilo problema vezanih za remont rafinerije, pa smo kupovali tamo gde su najpovoljnije cene.

"Ono što mi nabavljamo od derivata je uglavnom iz Rumunije, Bugarske, Mađarske i nešto iz Hrvatske. Ne znamo koji miks nafte koriste njihove rafinerije, ali svakako da koriste i rusku naftu i dizel. Ta nafta je dolazila naftovodom Družba. To je mađarska Molova i slovačka rafinerija i oni i dalje koriste rusku naftu i to i dalje funkcioniše. Nema nikakvih problema za sada, zato što to ide cevovodom, odnosno kopnenim putem, na koji se ne odnose sankcije EU Moskvi", objašnjava Savić.

Pet puta više goriva će kupovati iz Kuvajta

Kako je objavio Bloomberg, Kuvajt ove godine planira da značajno poveća izvoz dizela i goriva za avio-kompanije u Evropu, što bi pomoglo kontinentu da nadoknadi pad priliva iz Rusije.

"Bliskoistočna zemlja očekuje da će od 2022. godine petostruko povećati isporuke dizel goriva Evropi, na 2,5 miliona tona, odnosno oko 50.000 barela dnevno. Takođe, planira da udvostruči prodaju avio goriva na skoro pet miliona tona", navodi američka agencija pozivajući se na neimenovani, dobro upućeni izvor.

Evropska unija se suočava sa potencijalnom nestašicom goriva zbog zabrane uvoza naftnih derivata iz Rusija, koja bi trebalo da stupi na snagu 5. februara, zbog invazije na Ukrajinu. Cene dizela bi u ovom kvartalu mogle dostići iznos od 200 dolara po barelu, jer sankcije mogu prouzrokovati globalni manjak, ocenjuje "Bank of America", prenosi Bloomberg.

Procenjuje se da je EU krajem prošle godine kupovala skoro 1,3 miliona barela naftnih derivata iz Rusije dnevno, od čega je otprilike polovina bila dizel.

Kuvajt je poslednjih godina uložio desetine milijardi dolara na modernizaciju i izgradnju novih rafinerija. Najznačajnija investicija je izgradnja Al-Zura, jedne od najvećih rafinerija nafte na svetu, s kapacitetom da preradi 615.000 barela sirove nafte dnevno. Ova rafinerija krajem prošle godine ostvarila je svoj prvi izvoz dizela i goriva za mlazne motore, podseća američka agencija.

Takođe, očekuje se da će i drugi bliskoistočni proizvođači nafte, kao što su Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, povećati izvoz goriva u Evropu 2023. godine.