Igre 
Trka sa vremenom u EU: Embargo samo što nije stupio na snagu, a dogovora o cenama nafte nema
Komentari01/12/2022
-09:40
Za samo nekoliko dana, tačnije 5. decembra, na snagu bi trebalo da stupi naftni embargo usvojen paketom sankcija protiv Rusije. Od tada ruska nafta više neće stizati u Evropsku uniju morskim putem, a iako rok polako ističe, članice i dalje nisu uspele da se dogovore o ograničenju cena ruske sirove nafte, koje je predložila G7. Dok se oni zalažu za cenu od 65 dolara po barelu, pojedine članice, na čelu sa Poljskom, kažu da to neće uticati na zaradu Moskve i smanjiti njene mogućnosti da finansira rat u Ukrajini.
"Nema dogovora. Zakonski tekstovi su sada usaglašeni, ali Poljska još uvek ne može da pristane na cenu", rekao je jedan evropski diplomata nakon sastanka.
Uvođenjem gornje granice, Evropska komisija tvrdi da će "drastično smanjiti prihode koje Rusija zarađuje od nafte" dok će istovremeno "održavati stabilna globalna energetska tržišta kroz kontinuirano snabdevanje", što će pomoći u ublažavanju cena i sve veće inflacije.
U evropskoj areni oko maksimalne cene, međutim, postoje dva suprotstavljena tabora. Sa jedne strane, tu su Poljska i baltičke zemlje, koje traže da cena bude niža od one koju je predložio G7, dok su na drugoj Malta, Grčka i Kipar, koje žele da osiguraju da cena bude dovoljno visoka da bi trgovina ruskom naftom mogla da se nastavi, što je pozicija koju će verovatno podržati i SAD.
Podsetimo, posle nekoliko dugih pregovora u maju, lideri EU saglasili se sa delimičnim embargom na uvoz ruske sirove nafte morskim putem. Mađarska, Slovačka i Češka su tada obezbedile izuzeće od zabrane na naftovode na koje se one oslanjaju.
Neslaganje oko cene
Ako do sledećeg ponedeljka ne dođe do dogovora vlada zemalja članica Evropske unije o ograničenju cena, Brisel će, piše Rojters, primeniti oštrije mere dogovorene još krajem maja, koje podrazumevaju zabranu uvoza ruske sirove nafte od 5. decembra i naftnih derivata od 5. februara.
G7 je predložio ograničenje od 65 do 70 dolara po barelu, ali Poljska, Litvanija i Estonija tvrde da to neće naškoditi Moskvi jer se ruskom naftom trguje ispod tog raspona na 63,50 dolara.
Povezane vesti
Ove tri evropske se zemlje zalažu za granicu cene od 30 dolara po barelu, napisao je Rojters, naglasivši da s proizvodnim troškovima procenjenim na oko 20 dolara, Moskva, koja isporučuje 10 odsto svetske nafte, ima veoma veliki profit od svog izvoza.
"Poljaci su potpuno beskompromisni po pitanju cene, ne predlažući prihvatljivu alternativu", rekao je diplomata EU, prenosi Rojters.
profimedia
Iako se o tome raspravljalo više puta tokom ove godine, pitanje postavljanja gornje granice cene ruske nafte je, dakle, ostalo nerešeno zbog neslaganja SAD i Evrope, kao i razlika unutar EU. Predviđa se da će ruski izvoz nafte i gasa činiti 42 odsto prihoda toj zemlji ove godine, od 11,7 milijardi rublji, preneo je Rojters, pozvajući se na Ministarstvo finansija Rusije. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je u subotu da bi cena ruske nafte trebalo da bude ograničena 30-40 dolara po barelu.
Novi datum za razgovore tek treba da bude određen, saopštile su evropske diplomate, iako bi mehanizam ograničenja cena trebalo da stupi na snagu 5. decembra. U Briselu se očekuje da bi pregovori mogli da budu okončani do kraja ove nedelje.
Inače, kako je upozorio ruski predsednik Vladimir Putin u telefonskom razgovoru sa premijerom Iraka Mohamedom al Sudanijem, pokušaji pojedinih zapadnih zemalja da uvedu ograničenja na cene ruske nafte mogu dovesti do teških posledica po globalno energetsko tržište.
"Razgovarano je o pokušajima pojedinih zapadnih država da uvedu ograničenja za cenu sirove nafte iz Rusije. Vladimir Putin je istakao da su takve akcije u suprotnosti sa principima tržišnih odnosa i velika je verovatnoća da će dovesti do teških posledica po globalno energetsko tržište", navodi se u saopštenju Kremlja.
Efekti na tržištu
Ograničenje cene između 65 i 70 dolara po barelu moglo bi da omogući Rusiji da nastavi prodaju nafte i da zadrži svoju zaradu na sadašnjem nivou, piše AP. Ruska nafta trguje se po ceni od oko 63 dolara po barelu, što je značajan popust u odnosu na međunarodni referentnu Brent naftu.
Povezane vesti
Niža gornja granica, na oko 50 dolara, otežala bi Rusiji da uravnoteži svoj državni budžet, a za Moskvu se veruje da je za to potrebno oko 60 do 70 dolara po barelu. Međutim, taj limit od 50 dolara bi i dalje bio iznad ruskih troškova proizvodnje, što bi Moskvi dalo podsticaj da nastavi da prodaje naftu jednostavno kako bi izbegla zatvaranje bušotina.
Tanjug/AP/Pavel Bednyakov, Sputnik, Kremlin
Dakle, 5. decembra na snagu bi trebalo da stupe dve odlule - delimični embargo, kao i odluka o cenama, ali je sve neizvesnije da li će to ostvariti željeni efekat. U poslednjih nekoliko sedmica cene nafte su oštro pale zbog zabrinutosti na svetskom nivou. Dok su se cene tokom leta popele na gotovo 120 američkih dolara, cena brenta trenutno je nešto iznad granice od 80 dolara. Cena barela (159 litara) sirove nafte trenutno je manja od 74 dolara, piše Dojče vele.
Stručnjaci za sirovine smatraju da će naftni embargo, zajedno s kočnicom cena, dovesti do ponovnog rasta cena.
Povezane vesti
"Tržište nafte verovatno će se u priličnoj meri stegnuti zbog smanjene ponude nafte iz OPEK-a plus i predstojećeg naftnog embarga EU protiv Rusije", predviđaju analitičari nemačke Komercbanke. Embargo će, kako očekuju, dovesti sledećih meseci do osetne nestašice nafte.
Međunarodna agencija za energiju (IEA) procenjuje da će, nakon što embargo stupi na snagu, EU morati da nadomesti oko milion barela sirove nafte dnevno i oko 1,1 milion tona naftnih derivata.
"Te količine uskoro će morati da se nabavljaju negde drugde, pri čemu se ponuda nafte koja nije ruska neće povećati“, ukazuju stručnjaci Komercbanke.
Šta je sa Srbijom?
Posle usvajanja paketa sankcija Evropske unije u kome zemlje Zapadnog Balkana nisu izuzete iz zabrane uvoza sirove nafte iz Rusije morskim putem, ni Srbija više neće moći da uvozi rusku naftu Jadranskim naftovodom JANAF.
Ruska nafta je prethodnih godina činila oko 20 odsto potrošnje, a sada će ona morati da bude nadomeštena iz drugih izvora. Sva sirova nafta koju Srbija uvozi dolazi tankerima do Omišlja na Krku i odatle se preko Jadranskog naftovoda transportuje za Srbiju do rafinerije u Pančevu gde se prerađuje. Do pre nekoliko meseci, gotovo dve trećine nafte dobijali smo iz Iraka - oko 45 odsto ukupne količine uvoza. Iz Kazahstana nam je dolazilo 10 odsto nafte i iz Norveške oko 1 odsto. Iz Rusije je tankerima stizalo u proseku oko 16 do 20 odsto naših potreba.
Bivša ministarka energetike Zorana Mihajlović je polovinom septembra izjavila da je, od kada je počeo rat, od kraja marta ruska nafta bila prilično jeftina i da je NIS više uvozio nju, tako da je u strukturi od početka ove godine bilo 55 odsto ruske nafte, ali da je država u međuvremenu obezbedila zamenu za rusku naftu koju nećemo moći da uvozimo zbog šestog paketa sankcija EU prema Rusiji.
Jedini pravac kojim ovaj energent naftovodom iz bilo kog izvora trenutno može da stigne do Srbije je preko Hrvatske, a nadležni su prethodnih meseci izašli sa predlozima o diversifikaciji, pravca snabdevanja, time što bi se Srbija izgradnjom novog naftovoda povezala na naftovod Družba, kojim ovaj energent stiže u Mađarsku iz Rusije.
Postoji i druga alternativa, a koja bi podrazumevala i izgradnju naftovoda do albanske luke Drač, preko Severne Makedonije, a koja bi ipak omogućila snabdevanje naftom sa celog Mediterana, ali ima i onih koji smatraju da bi Srbija trebalo da se poveže sa rumunskom lukom u Konstanci.
Komentari (0)