Još četiri dana do sankcija NIS-u: Ako banke obustave transakcije i zatvore račune, kako ćemo plaćati gorivo?

Američke sankcije protiv naftne industrije Srbije, koje bi trebalo da stupe na snagu za četiri dana, mogle bi ozbiljno da ugroze poslovanje Naftne industrije Srbije (NIS). Prema navodima medija, većina banaka u Srbiji mogla bi da prekine poslovanje sa ovom kompanijom, obustavi transakcije i zatvori račune, što bi NIS dovelo u ozbiljnu finansijsku krizu.

Profesor na Fakultetu ekonomije, Goran Radosavljević, kaže za Euronews Srbija da bi to konkrtno značilo dve stvari za ovu kompaniju - nemogućnost plaćana karticama i to što bi banke mogle odmah da potražuju naplatu svih kredita.

"Verovatno će se Visa i Mastercard odmah priključiti sankcijama. Eventualno će plaćanje biti moguće Dina karticom, koja funkcioniše u domaćem platnom prometu, ili će morati da se plaća gotovinom. Drugo, banke bi mogle da proglase dospelim sva potraživanja, što znači da bi odmah tražile naplatu svih kredita i pozajmica", kaže Radosavljević.

On dodaje da bi u slučaju zatvaranja računa NIS bio prinuđen da se okrene bankama koje posluju isključivo u domaćem sistemu. 

Euronews

"Pretpostavljam da bi to mogla biti Poštanska štedionica ili druge banke koje nisu povezane sa međunarodnim platnim sistemima. Međutim, i tu postoji rizik, jer teorijski te banke mogu potpasti pod sankcije zbog saradnje sa kompanijom koja je na listi sankcija", objasnio je on.

Radosavljević takođe smatra da je sada ključno kako će država reagovati i šta planira da preduzme ovim povodom.

"Smatram da bi država, ukoliko dođe do ovog najgoreg scenarija, trebalo da izađe sa strategijom za sprečavanje nestašica na tržištu i očuvanje poslovanja kompanije. Svaka nestašica goriva izazvala bi lančane probleme – od povećanja cena do potencijalnih zastoja u saobraćaju i transportu", kaže.

Profesor je ukazao i na sistemsku važnost NIS-a za privredu Srbije. 

"Učešće akciza na naftne derivate u punjenju republičkog budžeta iznosi blizu dve milijarde evra. Ukoliko bi NIS prestao sa redovnim poslovanjem, to bi direktno ugrozilo budžet, a posredno i druga javna plaćanja", objašnjava on.

Takođe, jedan od ključnih problema, prema Radosavljević, jeste pitanje međunarodnog platnog prometa. 

"Čak i da Janaf, koji je tražio izuzeće iz režima sankcija, može da isporučuje naftu, pitanje je kako bi se ta isporuka platila ukoliko međunarodni platni sistem bude zatvoren. Bez funkcionalnog finansijskog segmenta, kompanija faktički prestaje da postoji", kaže.

Profesor smatra da je rešenje u pronalaženju modaliteta koji će najmanje ugroziti poslovanje NIS-a. 

"Verujem da i dalje postoji mogućnost da se sankcije odlože, barem za 90 dana. Ukoliko se to ne dogodi, država mora brzo da reaguje sa jasnim planom za dan posle. Bez toga, posledice bi mogle biti dalekosežne za čitavu ekonomiju Srbije", rekao je on.