NALED: Potrebne reforme u više oblasti u 2023. za brži razvoj, pozitivna ocena za e-fakture i e-fiskalizaciju

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović ocenila je da je u 2022. moglo više da se uradi po pitanju reformi, a da su najvažnije ostvarene reforme bile uvođenje e-faktura i e-fiskalizacija, kao i da reforma radnog zakonodavstva treba da bude jedna od ključnih u 2023. godini.

"Imali smo velika očekivanja, spreman program za Vladu Srbije, sa reformama za koje se predlagali da se dese u 2022. i sada to prenosimo na sledeću godinu", rekla je ona za Tanjug.

Pozitivno ocenjuje reforme u resoru Ministarstva finansija, i to elektronske fakture i onlajn fiskalizaciju.

"To su reforme za koje se dugo zalažemo u ime članova, i koje kreću sa primenom. Pozdravljamo donošenje Zakona o socijalnom preduzetništvu i sad kreće program razvoja i primena tog propisa", rekla je Jovanovićeva.

Dodaje da je bilo i nekih manjih proceduralnih izmena tokom 2022. godine koje, takođe, NALED pozitivno ocenjuje.

"Radili smo ih sa državom. Neke se tiču i prometovanja polovnih vozila", rekla je ona.

Skrenula je pažnju da su izostale neke krupnije reforme, pre svega, zbog izbora.

"Apelujemo na novu vladu, da na početku zagazi u najozbiljnije reforme", rekla je Jovanovićeva.

Ključne reforme radnog zakonodavstva

Od 35 mera koje je NALED predstavio kao važne za brži ekonomski razvoj, ona kao ključne ističe reformu radnog zakonodavstva.

"Da se regulišu nestandardni oblici rada - fleksibilno zapošljavanje, privremeni i povremeni poslovi, sezonsko angažovanje, rad na plaftormama, za stranog poslodavca, probni rad... To su sve forme koje egzistiraju u našem ambijentu i potrebno ih je regulisati", kaže ona.

Dodaje da poslodavci, a i radnici, očekuju da se te forme regulišu kako bi ljudi mogli legalno da budu angažovani. NALED apeluje i da se razmotri progresivno oporezivanje rada.

"U odnosu na zemlje EU, Srbija loše stoji kod poreskog opterećenja na minimalne zarade. Naročito u odnosu na zarade koje idu iznad iznosa petostruke prosečne plata. Apelujemo za reformisanje kako bi rasteretili taj segment našeg tržišta rada", kaže ona.

Napominje da bi od legalizacije država imala koristi a angažovani bi imali plaćen staž.

"Zalažemo se i za paket reformi u oblasti imovine, a pre svega za legalizaciju o kojoj se dugo govori", rekla je ona.

Ističe da je vreme da se legalizacija završi, a uz nju zaokruži i reforma katastra gde je bitno rešiti stare predmete do 2018. godine, koji su najčešće razlog nezadovoljstva građana. NALED se zalaže i za novo rešenje oko konvervezije prava korišćenja zemljišta u pravo svojine.

"Konverzija kod nas i dalje postoji, a u većini evropskih zemalja ne", ističe ona i dodaje da bi reševanje konverzije bilo u interesu investicija, novih radnih mesta i države.

"Država mnogo ulaže u zdravstvo"

Treća grupa prioriteta na kojima će NALED raditi je paket u zdravstvu - u pogledu investicija i usluga.

"Da se sistem učini transparentnim i efikasnim, da sve usluge za koje kažemo da su elektronske da zaista tako i funkcionišu", rekla je Jovanovićeva.

Dodaje da bi se tako sistem učinio zaista dostupnim građanima. Navodi sa NALED zalaže i za reformisanje finansiranja zdravstvenog sistema. Podseća da građani i kada su javne nabavke u pitanja najviše zainteresovani za one u zdravstvu, pa obrazovanju.

"Država mnogo ulaže u zdravstvo. Iako ulaže u infrastrukturu, objekte i opremu. Apelujemo da uloži i u sistemu upravljanja u zdravstvu", poručila je Jovanovićeva.

Dodaje da ulaganja treba da budu i u programe koji će zadržati lekare i medicinske sestre u Srbiji.

"Treba uložiti i u promene procedura, pre svega za građane, ali i za druge koje se tiču primene različitih propisa u zdravstvu", istakla je ona.

Naglašava da bi te promene ohrabrile ljude u pravcu da znaju da država razmišlja o njima i da čuje njihove primedbe i nastoji da odgovori.

Kometarišući praksu elektronskih javnih nabavki uvedenu novih zakonom, ocenjuje da je tu čaša "polu-puna", kao i da NALED i dalje daje punu podršku.

"Potrebno je osmisliti kriterijume koji će ocenjivati ponude na tenderima, ne samo na osnovu cene, nego i osnovu i drugih kriterijuma koji čine ekonomski najbolju ponudu", rekla je ona.

Jovanovićeva navodi da je to proces koji traži vreme i posvećenost i da tu nema čarobnih štapića.

"Mora da se menja poverenje u sistem javnih nabavki, jer je trenutno poražavajućih 2,5 ponude po tenderu. I da se ocenjuju ponude prema kvalitetu, da se prati izvođač, jer posao tek počinje potpisivanjem ugovora", smatra ona.

Naglasila je potrebu jačeg vrednovanja zelenih i socijalnih kriterijuma kod javnih nabavki. Jovanovićeva navodi da NALED sa Vladom Švedske i njihovom kancelarijom za razvoj radi na poboljšanju sistema javnih nabavki.

"Želimo da pomognemo da se što više nabavki uvede pod zakon, odnosno da prati i nacionalno zakonodavstvo i tekovine EU. Jedna od velikih primedbi se odnosi na nabavke koje se rade mimo zakona", rekla je ona.

Objasnila je da su to poslovi zaključeni po nekim međudržavnim sporazumima ili preko Zakona o linijskoj infrastrukturi koji se često rade izvan Zakona o javnim nabavkama.

"Mislimo da je zakon koji imamo dobar i da je njime uspostavljen sistem", ocenila je ona.

Najavila je i dalje aktivnosti da elektronski registar ponuđača kod Agencije za privredne registre bude još privlačniji i korisniji.

"Verujemo da će mnogo više ponuđača da pristupi registru. Uveli smo i aplikaciju koja im nudi takozvane puš notifikacije da ponuđači budu obavešteni svaki put kad se pojavi neka nova nabavka", rekla je Jovanovićeva.