Igre 
Nemačka u problemu s radnom snagom: Ispunjavanje tri od četiri kriterijuma ključna za dobijanje posla
Komentari24/09/2022
-18:23
Statistika pokazuje da je 1,74 miliona radnih mesta u Nemačkoj slobodno, a da će do 2035. biti čak sedam miliona manje ljudi na tržištu rada. Vlada te zemlje priprema uvođenje "Karte šansi" koja bi građanima drugih zemalja olakšala dolazak u Nemačku i dobijanje radnog mesta.
Već pola veka srpski gastarbajteri govore da je u zemljama zapada hladno, ali standard. Iako se predviđa da će zbog energetske krize, ova zima biti najhladnija širom Evrope, najveće "zahlađenje" zasigurno preti tržištu rada u Nemačkoj, jer se procenjuje da postoji više od 1,7 miliona otvorenih radnih mesta, koja ne uspevaju da popune. Najviše radnika potrebno je u vazdušnom saobraćaju, ugostiteljstvu i u zdravstvu.
To nam potvrđuje i medicinska sestra iz Srbije koja se pre tri godine preselila u Nemačku.
"Radim za jednu jako dobru, opremljenu kliniku koja ima problem sa deficitom radnika, to je ovde u Nemačkoj najveći problem. Jako puno radnika, pogotovo sada nakon korone, to jest u toku korone, dosta radnika je dalo otkaz, pogotovo u zdravstvu. Mnogi ne mogu da trpe taj pritisak, da rade na odeljenju gde su dve do tri sestre sa 30 pacijenata", kaže Katarina Tešić, medicinska sestra.
GIZ: U Nemačkoj više od 250.000 srpskih državljana
Prema podacima kojima raspolaže organizacije GIZ, u Nemačkoj živi nešto više od 250.000 srpskih državljana.
"Prethodnih godina se beleži povećan trend odlazaka ljudi iz Srbije za Nemačku, možemo da kažemo da je tako čitavu jednu deceniju. Kao prekretnicu bi se mogla navesti 2013. godina kada je u Nemačkoj imigracionoj politici dozvoljeno useljavanje i kvalifikovanih lica koji nisu isključivo visokog obrazovanja već i oni koji su srednjeg stručnog obrazovanja u deficitarnim zanimanjima", kaže Milica Lješević is organizacije GIZ.
Nemačke vlasti razmatraju jednostavnija pravila za dobijanje posla u toj zemlji. Iako još nisu poznati svi detalji, prema prvim najavama, liberalizacija zapošljavanja ogledala bi se u tome da kandidati moraju da ispune tri od četiri kriterijuma: diploma ili stručna obuka koju priznaje Nemačka, tri godine profesionalnog iskustva, poznavanje jezika ili prethodni boravak u Nemačkoj i da nisu stariji od 35 godina.
Povezane vesti
Novinar Dojče vele (DW) Srećko Matić kaže za Euronews Srbija da se Nemci nadaju dolasku radnika iz Srbije i ostalih zemalja i kaže da se poslednjih godinu dana spominje brojka od oko 600.000, kada je u poitanju nedostatak kvalifikovane radne snage, kao i da ovoj zemlji nedostaje još milion nekvalifikovanih radnika.
"To je ogroman problem za Nemačku, jer su ti radnici potrebni kakao bi Nemci održali ono što im je jako drago i milo, a odnosi se na njihov stil života i blagostanje. Nemci već sada osećaju posledice nedostatka stručne radne snage, jer se manje proizvodi. Oni imaju popunjene knjige narudžbina, ali nemaju radnike koji bi to proizvodili. U školama se ne održavaju razne aktivnosti, zato što nema dovoljno učitelja i vaspitača", kaže Matić.
profimedia
On ukazuje da bi se u budućnosti stvari mogle dodatno pogoršati, po pitanju odlaska u penziju. Podseća da je već sada 2,7 radnika na jednog penzionera, da se procenjuje da bi se do 2050. godine odnos mogao pomeriti na 2:1. Ukazuje da je taj negativan trend doveo nemački penzioni sistem na ivicu kolabiranja i da će, ako se nastavi, do 2050. u zemlji koja je jedna od najstarijih industrijskih nacija mogao i kolabrati.
On kaže da se trenutno, u proseku u branšama koje su prilično atraktivne i u kojima je potrebna radna snaga nekada na odgovarajućeg radnika čeka 200, pa i 300 dana, što je za firme ogroman problem.
"Birokratija je zahtevna i priznavanje kvalifikacija iz stranih zemalja dugo traje. Nemci već odavno pričaju da bi trebalo pojednostaviti uslove i ubrzati proces priznavanja stranih diploma. Bilo je nekih pomaka, ali stvari još ne funkcionišu onako dobro kao u nekim drugim zemljama, poput Kanade", smatra Matić.
"Druga strana nemačkog privrednog čuda"
On kaže da su radnici iz Srbije i sa Balkana u Nemačkoj jako cenjeni i traženi još od prvih talasa doseljavanja od šezdesetih godina prošlog veka. Napominje da su marljiv i motivisani, a da je velika prednost što se brzo integrišu i učestvuju u društvenom životu.Veliki broj se i vrati zbog visokih kriterijuma poslodavaca koje ne mogu da ispune, ali Matić kaže da ljudi dolaze sa pogrešnim očekivanjima.
"Priča se kako je plata visoka i kako je sve med i mleko, ali su i troškovi života veliki, pa se ljudi iznenade da im samo za stan potrebno i po 1.000 evra i nekada se od sasvim prosečne plate koja u Srbiji izgleda jako dobro, u Nemačkoj zapravo ne može živeti. To je zaprvao druga stvara nemačkog privrednog čuda, da mnogi ljudi u Nemačkoj sa prosečnom platom ne mogu zapravo preživeti od svog rada", ukazuje Matić.
Povezane vesti
On podseća da je "veliki problem u poslednjih dvadesetak godina nakon reformi rada koje je uvela jedna bivša socijaldemokratska vlada da ljudi koji rade, ne mogu zapravo preživeti od svoga posla i upućeni su na socijalnu pomoć države".
Komentari (0)