Kulturološki uticaj migracija: Od 2012. do 2023. godine u Srbiju imigriralo deset puta više stranaca
Komentari21/04/2025
-17:01
Kako bi stekao bolji uvid u to kako migracije utiču na državu, Zavod za statistiku sproveo je istraživanje o broju stranih državljana u Srbiji i njihovoj demografskoj strukturi, kao i zemljama iz kojih dolaze. Istraživanje je pokazalo da je broj stranaca koji su imigrirali u Srbiju 2023. veći oko 9,5 puta u odnosu na deceniju ranije.
Da bismo se uverili da je broj stranaca koji živi i radi u Srbiji u porastu, bilo je dovoljno da u prethodnih nekoliko godina prošetamo ulicama najvećih gradova u Srbiji. Međutim, preciznih informacija o njihovoj brojnosti nije bilo, dok Republički zavod za statistiku nije objavio rezultate istraživanja imigracija stranaca u Republici Srbiji.
Kada se govori o tom istraživanju, bitno je napomenuti da su tu uključeni oni stranci koji u Srbiji borave godinu dana ili planiraju da tu ostanu godinu dana, a ukoliko uporedimo godine, videćemo da je u 2012. bilo prijavljeno svega oko 4.200 ljudi. Broj je rastao sporije, sve do 2018. kada je prvi put pređena brojka od 5.000.
Od 2021. prvi put imamo petocifren broj ljudi koji je tokom godine ušao i ostao u Srbiji, da bi od 2022. i 2023. taj broj značajno porastao i iznosio nešto više od 34.000 i 41.000 ljudi. Tome možemo da pripišemo i to što je došlo do migrantske krize s obzirom da je 2022. počeo rat Rusije i Ukrajine.
Kada govorimo o polu imigranata, 40 odsto je žena, oko 60 odsto muškaraca. Takođe je zanimljivo napomenuti da je u 2023. procenat muškaraca dodatno porastao, tako da je u 2023. dve trećine ljudi koji su ušli i ostali u Srbiji bilo muškog pola.
Ukoliko govorimo o tome gde se najčešće doseljavaju imigranti, to su regioni od kojih se to najviše donekle očekuje. Dakle, i 2012. godine najviše njih bilo u Beogradskom regionu i regionu Vojvodine, sledi Zapadna, a potom i Istočna Srbija.
Tokom 2023. je u Beogradski region došlo oko 20.000 ljudi, Vojvodina broji 13.000, a sada je Istočna ispred Zapadne Srbije s obzirom na to da na istoku naše zemlje imamo i velike kompanije.
Povezane vesti
Matić: Kratak period da bismo mogli da govorimo o ozbiljnim kulturnim uticajima
Govoreći o kulturološkom uticaju migracija, Miloš Matić, muzejski savetnik u Etnografskom muzeju, rekao je da kada je reč o ekonomskom aspektu, tu treba biti rezervisan, ali da bi trebalo imati i na umu da je naše društvo uvek bilo prilično otvoreno.
"Mi smo odavno jedno multietničko društvo, ali treba imati na umu i to da ti kulturološki procesi, međusobni uticaji, traju veoma dugo. Nekada traju, recimo, decenijama, nekad se formiraju i vekovima. Kažem, ovde mi govorimo pre svega o ekonomskoj migraciji, koja je ovde došla privremeno iz raznih razloga da zaradi neki novac, ili u slučaju, recimo, imigracije iz Rusije i delimično malog broja iz Ukrajine. Dakle, došli su da bi se sklonili od tih ratnih sukoba i oni nisu došli kao neko ko bi trebalo ovde da ostane. Samim tim, oni nisu toliko otvoreni možda prema nama i da prihvate neke naše kulturne elemente", rekao je on.
Kako dodaje, sadašnja imigracija je ona koja postoji radi zarade novca, naročito kada je reč o državljanima zemalja sa Dalekog istoka.
"Ovde, nažalost, rade razne takozvane prekarne poslove ili rade neke normalne poslove koje mogu da im obezbede pristojnu zaradu, pod nekim, da kažem, nepovoljnim radnim uslovima, nisu zaštićeni kao naši radnici ovde. Kad malo bolje razmislite, te ljude retko možete da vidite na ulici, u nekom svakodnevnom životu, zato što oni dolaze iz radikalno drugačijih kultura u odnosu na ovu našu, i onda su oni sami vrlo zatvoreni, a opet, taj ekonomski faktor njima je cilj da što manje novca potroše ovde, da ga što više pošalju svojim porodicama kući. Zbog toga, zbog te zatvorenosti, nema nekog velikog mešanja između njih i nas, tako da su tu kulturni uticaji, da kažemo, zanemarljivo mali", dodao je Matić.
Kako ističe, zanimljiva je zajednica ljudi koji dolaze iz Kine, koji su relativno dugo u Srbiji, ali koji pokazuju visok nivo međusobne zatvorenosti.
"Vi njih možete da sretnete i s njima da komunicirate, ali prevashodno tu u okviru tih velikih tržnih centara, gde oni prodaju svoju robu ili po tim prodavnicama, ali ne možete da ih vidite u toliko velikoj meri da učestvuju u svakodnevnom životu Srbije. Nikada se, recimo, nisu, s obzirom na to koliko ima migracija iz Kine, nikada se nisu organizovali na bilo koji način, po najmanje na neki politički način u tom političkom smislu, iako ih ima poprilično, možda ih ima više nego nekih drugih priznatih etničkih manjina u Srbiji", rekao je on.
Kao antropolog je, kako kaže, vrlo rezervisan što se tiče kulturnih uticaja prema sadašnjoj imigraciji.
Povezane vesti
"Sa Rusima, zbog neke kulturološke bliskosti, ali kao slovenski narodi, imamo veću komunikaciju, ali opet, to je još uvek kratak period kada govorimo o ovoj novoj ruskoj imigraciji, da bismo mogli da govorimo o nekim ozbiljnim kulturnim uticajima", rekao je on.
Komentari (0)