Igre 
Broj stranih radnika u Srbiji raste iz godine u godinu: Gde su najviše angažovani i ko prednjači po brojnosti
Komentari22/03/2025
-16:09
Broj stranih radnika u Srbiji iz godine u godinu sve je veći. Samo tokom prošle godine izdato je skoro 80.000 radnih viza. Uz nove olakšice za njihovo zapošljavanje, sve više poslova obavljaju radnici iz Azije, Turske i Rusije. Postavlja se pitanje kako to utiče na tržište rada i da li Srbija postaje zavisna od strane radne snage.
Utisak je da je sve više stranih radnika koji rade kao vozači autobusa i dostavljači hrane i da su to najtraženija zanimanja za strance.
Međutim, direktor Instituta za razvoj i investicije Nenad Jevtović kaže za Euronews Srbija da se najveći broj stranih radnika koji su angažovani na poslovima u Srbiji ne može videti na ulicama, jer su oni uglavnom angažovani na velikim gradilištima i na velikim infrastrukturnim projektima.
On kaže i da je često pogrešan utisak da strani radnici dolaze iz egzotičnih zemalja, poput Šri Lanke i Kube.
"Stranih radnika ima najviše na našim gradilištima, dolaze zbog velikih infrastrukturnih projekata i najviše ljudi iz Rusije, Kine, Indije i Turske", rekao je Jevtović.
Jevtović objašnjava da postoji i onaj deo ljudi koji u svojoj ličnoj organizaciji dolazi iz inostranstva u Srbiju, navodeći da je početkom rata u Ukrajini veliki broj Rusa i Ukrajinaca, bežeći od rata i sankcija, došao u Srbiju, ali i naglašava da to nije dominantan deo radnih migracija.
"Dominantan deo radnih migracija dolazi upravo kroz te međudržavne sporazume o velikim infrastrukturnim projektima, kada, na primer, Turska, Kina dogovore sa Republikom Srbijom neke od tih projekata i njihove firme sa dolaskom njihove građevinske operative, koja radi zajedno i sa našom, dovodi organizovano radnike u našu zemlju. To je, na primer, slučaj od 2017. i eksponencijalnog rasta radnika iz Turske. Oni su svuda na gradilištima“, rekao je on.
Povezane vesti
Dešava se da u slučaju radne snage iz Indije, postoje određeni agenti u toj zemlji koji u zavisnosti od potreba sklapaju dogovore sa fabrikama u Srbiji u koje dolaze grupe Indijaca, nakon čega i šira grupa ljudi, uključujući i njihove rođake.
To je, kaže Jevtović, vrlo čest slučaj jer se privreda vrlo brzo organizuje.
"Postoji i u Srbiji već veliki broj agencija i ljudi koji se bave organizovanjem stranih radnika, njihovim pronalaskom, spremanjem papirologije. Znam za neke slučajave gde su se cele advokatske kancelarije preorijentisale sa bavljenja advokaturom na organizovanje pravnih procedura, upravo, na primer, za dolazak radnika iz Turske. Privreda tu veoma brzo reaguje na potrebe koje postoje, uz sve zakonske procedure koje su olabavljene i pojednostavljene. To sve dovodi do ovog brzog rasta radnih dozvola za strance u Republici Srbiji“, rekao je on.
On dodaje da svi gledaju svoju korist u tom procesu za koji kaže da se odvija uglavnom stihijski.
Euronews Srbija
"Međutim, ono što se postavlja pitanje jeste ko gleda korist za celo društvo. Ovaj proces se odvija ne u potpunosti, ali dosta stihijski. Potrebe tržišta rada se ispunjavaju. Međutim, nisam siguran koliko se potrebe društva i dugoročni interesi našeg društva tu postavljaju na prvo mesto, kako će uticati ti radnici na naše tržište rada, kako to sve utiče na privredni model i model privrednog rasta u Republici Srbiji“, rekao je Jevtović.
Demografija i migracije
Jevtović navodi da kontingent stranih radnika koji dolazi u Srbiju, dolazi na velike infrastrukturne projekte i da su to komune koje su potpuno odvojene od funkcionisanja našeg društva.
"Oni dolaze tu da bi radili, da bi veći deo plate poslali svojim porodicama kući da prežive. To jeste veliki napredak za njihove porodice materijalno, ali ti ljudi ne ostaju u Republici Srbiji i za sada nemaju plan da ostanu u Republici Srbiji", rekao je on.
Povezane vesti
Drugi najveći kontingent čine upravo oni koji su došli iz Rusije i Ukrajine, a Jevtović kaže da će njihov ostanak zavisiti od ishoda rata u Ukrajini i pregovora.
"Verovatno da će jedan broj njih ostati pre svega u dva najveća centra, Beogradu i Novom Sadu", naveo je Jevtović.
Povodom manjka radnika u Srbiji na određenim poslovima koji su traženi zbog odlaska domaćih radnika u inostranstvo, sagovornik Euronews Srbija kaže da su dva razloga za to – demografija i emigracije.
On navodi da je sve manje stanovništva u Srbiji, u proseku od 35.000 do 40.000 godišnje i da se svake godine od 25.000 do 27.000 ljudi trajno odseli iz Srbije, tako da je, dodaje, nedostatak radne snage prisutan i da će sve više biti prisutan.
"Rastu plate i rastu dnevnice zanatlija, međutim mi ih nemamo", naveo je on.
Govoreći o regionalnim migracijama ka Srbiji, pomenuo je "isušivanje" radne snage iz Republike Srpske.
Kao što svake godine radnici iz Srbije i regiona odlaze u Zapadnu Evropu, Jevtović navodi da svake godine u proseku 17.000 ljudi iz Republike Srpske dobije srpsko državljanstvo.
"Prosto, tržište rada ih povlači ka Republici Srbiji i kao što se dešavaju migracije iz Republike Srbije ka Nemačkoj, Austriji i zemljama zapadne Evrope, tako se i ovde dešavaju migracije preko Drine, a dešavaju se migracije i iz Crne Gore", rekao je on.
Celokupno gostovanje direktora Instituta za razvoj i investicije Nenada Jevtovića pogledajte u videu iznad teksta.
Komentari (0)