Igre 
Poslodavci pritisnuti konkurencijom iz Zapadne Evrope: Kakva su iskustva stranih radnika u Srbiji
Komentari10/11/2024
-11:58
Sve češće u Beogradu mogu da se sretnu strani radnici zaposleni kao vozači autobusa, kuvari, građavinski radnici i čistači. U nedostatku domaće, glavni grad vapi za stranom radnom snagom. Čini se da je spoj stranog radnika i srpskog poslodavca na obostrano zadovoljstvo. To potvrđuje i iskustvo mlade Kubanke koja je samo jedna od 15 zaposlenih stranih radnika u firmi koja se bavi proizvodnjom kolača i torti.
Ajled Kabera, radnica iz Kube, ispričala je za Euronews Srbija da je počela sa dekoracijom torti, ali da je već naučila i da radi na drugim delovima pripreme poslastica.
"Naučila sam pomalo srpskog jezika. Kolege i Srbije su 'cool' prema meni. Pričamo malo na srpskom, malo na engleskom. Odlučila sam se za Srbiju zato što je mnogo lakše dobiti radnu dozvolu nego u drugim zemljama", rekla je Kabera.
Ta kompanija se na uvoz strane radne snage odlučila kako bi odgovorila na rast proizvodnje.
Za rad ove mlade Kubanke, ali i druge zaposlene iz Indije imaju samo pohvale.
"Zadovoljni smo, baš. Vrlo su vredni i posvećeni i stvarno se trude da što pre uđu u posao, da nauče. Pored toga hoće da nauče i srpske, barem one osnovne reči. Znam da su neki krenuli i na privatne časove srpskog. Ono što im mi obezbeđujemo kao firma, to je ok, pored onih regularnih, redovna plata, siguran posao, obezbeđujemo im smeštaj. Tako da imaju prostor gde su smešteni što dosta znači u današnje vreme i u životu i radu u Beogradu. Smeštaj i hrana, prevoz, ono sve što regularno sledi", rekla je za Euronews Srbija Arsenović HR menadžer u kompaniji Morsal Dragana Arsenović.
Lakše do radne dozvole
Izmenama i dopunama zakona o strancima iz februara ove godine uveden je novi elektronski sistem podnošenja zahteva za rad u Srbiji.
Povezane vesti
Advokati su zadovoljni novinama i ukazuju na benefite kada je u pitanju i lakše podnošenje zahteva, kao i lakše dolaženje do dozole.
"Ti postupci traju od mesec do dva dana od momenta podnošenja zahteva i oni prolaze kroz, da kažemo, ruke više institucija Republike Srbije, poput Nacionalne službe za zapošljavanje, poput uprave za strance i diplomatsko-konzularnih predstavništva naše zemlje. Tako da od ažurnosti i brzine rada tih institucija zavisi sama dužina tog procesa. Neko iskustvo je da je taj novi sistem apliciranja olakšao i ubrzao samu proceduru", rekao je za Euronews Srbija advokat Srđan Kašiković.
Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Milan Bosnić kaže za Euronews Srbija da dozvolu stranicima odobravaju MUP, Ministarstvo spoljenih poslova i Nacionalna služba za zapošljavanje.
"Naš deo je najviše u tome da mi gledamo da li postoji potreba za tim ljudima koji dolaze ili te ljude već imaju na našoj evidenciji. I kada ne postoje ti ljudi na našoj evidenciji ili kada niko ne želi da obavlja poslove koji su oglašeni, onda se tek radi dozvola za strance", objasnio je Bosnić.
Procedura je, navodi, mnogo olakšana jer se sve radi elektronski i na jednom mestu se podnose svi papiri, kompletan zahtev koji se onda automatski deli na tri dela i svaka nadležna institucija radi svoj deo posla.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže za Euronews Srbija da su strani radnici dobili praktično sve mogućnosti kao i domaći, da dobijaju jedinstvenu dozvolu za rad i boravište koja traje tri godine i može se produžavati, a mogu i da menjaju preduzeća.
Euronews Srbija
"Mi smo bili u situaciji da smo morali i da naše zakone koji predstavljaju mogućnost za zapošljavanje stranih radnika prilagodimo sa nemačkim", rekao je on i dodao da je radno zakonodavstvo u Srbiji praktično identično radnom zakonodavstvu u Evropi.
Povezane vesti
"Konkurencija iz Zapadne Evrope preti domaćim poslodavcima"
Procene su da će u budućnosti sve više stranaca birati Srbiju za mesto rada i boravka.
Bosnić kaže za Euronews Srbija da je činjenica da u poslednjih deset godina privreda Srbije konstantno raste i da rastu strane investicije.
"Da bi taj rast zadržao isti tempo, nama je potrebno mnogo više radne snage. I sada dolazimo i do toga da mi postajemo kao država, zanimljiva zemlja za mnoge stanovnike iz drugih zemalja, da dođu ovde da rade jer znaju da je ovde i sigurna zemlja i da imaju posao od kojeg mogu i da zarađuju i da šalju novac svojim porodicama kod kuće, a takođe i znaju da su zakonom zaštićeni podjednako kao i domaća radna snaga", rekao je Bosnić.
On je naglasio da Nacionalna služba za zapošljavanje radi na tome da se pre svega popune radna mesta iz domaće radne snage.
"Tek onda kada test tržišta rada pokaže da ne postoji adekvatna osoba iz domaće radne snage ili niko ne želi da radi taj posao, onda se ta mesta popunjavaju sa stranom radnom snagu", rekao je Bosnić.
Atanacković je rekao da, nažalost, u Srbiji godinama unazad nije školovano dovoljno kadrova za određena proizvodna, zanatska zanimanja, navodeći da su to upravo kadrovi koji značajno nedostaju i Nemačkoj i uopšte Zapadnoj Evropi.
"S jedne strane je to traženo ne samo kod nas, nego i u Zapadnoj Evropi, koja je u situaciji da bude mnogo konkurentnija, da ponudi veće zarade nego što su to naši privrednici u stanju, ali svejedno taj nivo zarada raste", rekao je Atanacković.
Koji radnici nedostaju
Atanacković je rekao da se u Srbiji poslednjih godina značajno unapređuje gradnja i da je činjenica da nedostaju građevinski radnici.
Među njima, dodaje, nisu samo oni koji rade osnovne građevinske poslove, nego veliki broj zanatlija koji rade one poslove i zanatske stvari u opremanju stanova ili nekih drugih prostora.
profimedia
"A oni nam nedostaju jer godinama ne školujemo dovoljno takvih kadrova, tako da se nadam da će sa porastom cene rada tih zanatlija jednostavno biti i opredeljenje i samih tih mladih, a i njihovih roditelja, da ih pošalju u škole gde će naučiti određene zanate i biti u situaciju da zarađuju više nego što bi zarađivali da su u nekoj čistoj administraciji", rekao je Atanacković.
I Bosnić kaže da u Srbiji najviše nedostaju majstori i zanatlije u građevini - stolari, armirači, zavarivači, pomoćni građevinski radnici.
On dodaje da i u ugostiteljstvu nedostaju pomoćni radnici u kuhinji, konobari, kuvari, a da je u zavisnosti od sezone veći ili manji deficit tih radnika.
"Jako je bitno da ljudi razumeju da će u bliskoj budućnosti, ali već i sada, kvalitetan stolar, kvalitetan keramičar može da zaradi nekoliko puta veću platu od prosečne zarade u Srbiji i da živi jako lepo od svog rada i da putuje", rekao je Bosnić.
Osim toga, navodi on, nedostaje i visoko kvalifikovane radne snage kao što su lekari, IT inženjeri i inženjeri.
Iz kojih zemalja je najviše stranih radnika
Atanacković kaže da kada je reč o zapošljavanju stranih radnika u Srbiji, najčešće dolazi do problema razumevanja budući da oni dolaze bez znanja srpskog jezika.
"Čini mi se da su za poslodavce, baš sa kojima sam ja razgovarao, interesantni radnici koji dolaze iz Indije, Nepala, iz Azije, gde je engleski jezik kao osnovni jezik za razumevanje između pojedinih tih jezičkih grupa koji postoje u tim zemljama. S druge strane, kako vidimo po rezultatima, Rusi prednjače što se toga tiče, sa Rusima se mi ipak razumemo, ili oni relativno brzo nauče tu razliku između naših jezika, tako da je to isto tako jedna pogodnost", rekao je Atanacković.
Bosnić kaže da je najviše stranih radnika iz Rusije, Kine, Indije, Turske, a da ih je sve više iz Nepala i Bangladeša.
On objašnjava da je uloga Nacionalne službe za zapošljavanje da kada privreda ima potrebu za radnom snagom, tu potrebu popunjavaju među nezaposlenima u Srbiji.
"Kada ne možemo da nađemo tu domaću radnu snagu iz pula domaćih ljudi, onda mi gledamo kako možemo da pomognemo privredi da pronađe u inostranstvu ono što je njima potrebno, s tim što mi ne radimo posredovanje", rekao je Bosnić.
On je naglasio da država nastoji da pre svega da zaštiti domaću radnu snagu, ali i da pomogne privredi, jer je jako je bitno da privreda nastavi i raste ovim tempom i bržim tempom nego što je rasla do sada.
"Mi smo sada došli u situaciju u kakvoj su bili naši dedovi 60-tih godina, da su oni odlazili negde da rade. Tako smo mi sada u toj situaciji. I isto je jako bitno da, kao što mi ne želimo da se prema našim ljudima neko odnosi i gleda kao na građane drugog reda, tako je jako bitno da se i naši poslodavci i naši sugrađani prema tim ljudima koji dolaze ovde ponašaju domaćinski i da mi zadržimo taj naš topao i domaćinski ugled koji imamo u svetu", naveo je Bosnić.
Komentari (0)