Koliko smo daleko od "najcrnjeg scenarija" po kojem bi gas na zimu mogao da košta i do 4.000 dolara

Komentari

Autor: Zlatica Radović

21/08/2022

22:00

Koliko smo daleko od "najcrnjeg scenarija" po kojem bi gas na zimu mogao da košta i do 4.000 dolara - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Ruski gasni gigant "Gasprom" saopštio je pre nekoliko dana da ne isključuje scenario prema kojem bi cene gasa u Evropi tokom zime mogle da prekorače nivo od 4.000 dolara za 1.000 kubnih metara. Kako je prenela agencija Tass, kompanija je navela da su na spot tržištima u Evropi cene gasa već premašile nivo od 2.500 dolara, i da bi prema konzervativnim procenama, ako se taj trend nastavi moglo doći do poskupljenja od 60 odsto do kraja godine.

I iz Narodne banke Srbije su ovu rekordnu cenu gasa kojom "Gasprom" preti Evropi uzeli kao element "najcrnjeg scenarija" koji bi, s obzirom na globalna dešavanja, mogao da utiče i na Srbiju. On podrazumeva prekid u snabdevanju zone evra gasom iz Rusije tokom trećeg kvartala ove godine i njegov uticaj na inflaciju i privredni rast u Srbiji. Prekid gasa bi, prema navodima NBS, pre svega značio još više cene energenata na svetskom tržištu i njihovu smanjenu raspoloživost.

Tokovi ruskog gasa u Evropu ove godine su na minimalnom nivou zbog zapadnih sankcija koje su uvedene Moskvi i raznih tehničkih problema. Gas za septembarsku isporuku je ovih dana ugovaran na holandskom TTF čvorištu po ceni od 2.464 dolara za hiljadu kubika, odnosno za 234,5 evra za megavat-sat (MWh), po trenutnom kursu dolara prema evru. Po najavi iz "Gasproma", koju su mediji preneli, cena bi tokom zime mogla da poraste i do 4.000 dolara za hiljadu kubika, odnosno na 370 evra za megavat-sat.

Kovačević: Prisutni su ogromni rizici

Stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević za Euronews Srbija kaže da trenutno nema izgleda da bi cena mogla tako naglo da poraste i da ostane na tako visokom nivou duže vreme, ali da su prisutni ogromni rizici.

"Kad se pogledaju ugovori za buduće isporuke na TTF tržištu u Holandiji, nema pomena o tako visokim cenama. Cene koje se mogu videti za septembar su 225, oktobar 228,88, a za novembar 232 evra, dok prema trenutnim podacima, od januara cena čak lagano opada. Cela zima 2022/2023. je oko 230 evra, što znači da ne postoji trenutno ni naznaka na nešto što bi ličilo na 360 ili 375 evra za megavar-sat", kaže Kovačević.

Dodaje da se punjenje skladišta gasa u Evropi nastavlja, a da predvidjeni rizici snabdevanja tokom predstojeće zime podstiču investicije u skladištenje gasa i da to povećava tražnju.

"Isto tako, biće potrebno da se troškovi skladištenja tokom zime prevale na potrošače bilo kroz cenu bilo kroz državno subsidiranje. Međutim, sistem snabdevanja je napregnut do maksimuma i različiti tehnički problemi mogu prouzrokovati ozbiljne poremećaje cena”, ukazuje Kovačević.

On napominje da će kratkoročna tržišna cena svakako zavisiti od odnosa ponude i tražnje. Za nekoliko dana se, akko kaže, očekuje prva isporuka tečnog gasa iz Australije u Veliku Britaniju, što ukazuje da je na Dalekom Istoku, pre svega u Kini pad potrošnje takav da ima nešto gasa koji sa tog tržišta može da stigne u Evropu. Tome doprinosi i "Gasprom" sam, jer je znatno povećao isporuke u Kinu, pa je potražnja sa svetskog tržišta nešto manja.

"To je paradoks koji ukazuje da su cene u Evropi već toliko visoke da eliminišu deo tražnje, a privlače nove isporuke dok se jednovremeno uvećavaju količine u skladištima. Cene mogu drastično rasti u slučaju vanrednih dogadjaja koji bi u nekom trenutku onemogućili ugovorene isporuke ili znatno uvećale tražnju. Potrošnja gasa za proizvodnju električne energije je već znatno opala usled visokih, ali nedovoljnih cena električne energije. Evropska potrošnja u industriji je opala, tako da je pitanje kolika je potrošnja koju uopšte treba pokriti i koliko će uopšte gasa biti potrebno. Ovde već imamo jedan ozbiljan pad potrošnje, a onda cena ne može da raste. Rizici, medjutim, ostaju. Brzo i veliko poboljšanje efikasnosti upotrebe gasa se nameće kao apsolutni prioritet", ukazuje Kovačević.

Zdravković: I postojeće cene su "strašne" u odnosu na prošlogodišnje

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković kaže za Eurones Srbija da ne treba da nas iznenađuju najave "Gasproma", jer su i Norvežani ukazivali da bi cena gasa ove zime na spot tržištima mogla dostići vrednost od 3.500 dolara za 1.000 kubika.

"Malo je to verovatno i priča u smislu da Rusi žele da stave do znanja da su potrebni Evropi i da zato stižu te najave. Činjenica je, međutim, da su prošle godine u ovo vreme najvišu ugovorenu cenu plaćali Poljaci i ona je bila oko 540 dolara, mi smo plaćali 270, a Nemaci 230 dolara. To samo oslikava koliko su i postojeće cene na spot tržištu "strašne", jer su i do deset puta veće od onih koje su plaćale evropske zemlje koje su imale potpisane ugovore o dugoročnom snabdevanju", kaže Zdravković.

On napominje da poskupljenje gasa direktno implicira i poskupljenje električne energije, jer je za jedan megavat električne energije potrebno dva megavata energije u gasu.

"Kada je u pitanju Srbija, trebalo bi da "provučemo" zimu sa gasom koji ćemo uskladištiti u Banatskom Dvoru i u zakupljenom skladištu u Mađarskoj, jer bi to trebalo da bude dovoljno za domaćinstva, dok je pitanje koliko je potrebno za industriju. Pod uslovom, naravno, da su ta gasna skladišta puna", navodi Zdravković.

Podsetimo, gasovod Severni tok 1, kojim se gas iz Rusije doprema u Evropu, radi od 27. jula sa oko 20 odsto kapaciteta zbog gašenja dve gasne turbine. Jedna od turbina nalazi se u Nemačkoj, gde je isporučena nakon remonta koji je Simens Enerdži obavio u Kanadi, a Gasprom je 25. jula saopštio da je zbog popravke motora prinuđen da isključi i drugu turbinu u kompresorskoj stanici Portovaja. Shodno tome, samo jedna turbina je sada u radnom stanju.

Pored toga, ukrajinski operator sistema za prenos gasa obustavio je tranzit gasa u Evropu preko stanice Sohranovka od 11. maja, pozivajući se na višu silu. Kao rezultat toga, navodi Tass, "Gasprom" isporučuje Evropi gas preko Ukrajine samo preko gasne pumpne stanice Sudža, pošto ukrajinska strana odbija zahteve za pumpanje preko Sohranovke.

Šta predviđa "crni scenario"?

Alternativni scenario koji je razmatrala Narodna banka Srbije, podrazumeva prekid u snabdevanju zone evra gasom iz Rusije tokom trećeg kvartala ove godine i njegov uticaj na inflaciju i privredni rast u Srbiji. Prekid gasa bi, prema navodima NBS, pre svega značio još više cene energenata na svetskom tržištu i njihovu smanjenu raspoloživost.

To bi u prevodu, a kako pokazuje i grafikon koji je prikazan u izveštaju NBS, značilo da bismo u najgorem slučaju u Srbiji imali ove godine godišnju inflaciju od 11,9 odsto, umesto 11,4 odsto, rast BDP-a od tri umesto četiri odsto, i deficit tekućeg računa od 10,4 odsto, umesto 9,4 odsto.

Centralna banka je koristila pretpostavku da bi se cena prirodnog gasa za Evropu do poslednjeg kvartala ove godine našla na dvostruko višem nivou nego što je pretpostavljeno u osnovnom scenariju, što znači na oko 4.000 dolara za hiljadu kubika. Po ovom osnovu i svetska cena nafte bi krajem ove godine zabeležila viši nivo, i to za preko 50 odsto, pa bi u tom slučaju barel nafte vredeo skoro 150 dolara.

Iz NBS ipak napominju da snabdevenost energentima na domaćem tržištu ne bi bila dovedena u pitanje zahvaljujući tome što su preduzete mere da se obezbede dovoljne rezerve gasa. Ističu i da je "postignut novi dogovor s Rusijom, koji će obezbediti da se veći deo gasa u zimskim mesecima uvozi po povoljnijim uslovima od tržišnih".