Igre 
Stupa na snagu prvi embargo na isporuke ruskih energenata: Potpuna zabrana uvoza uglja u EU od ponoći
Komentari10/08/2022
-12:35
Države članice Evropske unije (EU) neće više moći da uvoze ugalj iz Rusije pošto u ponoć završava prelazni period za početak primene tog embarga u bloku koji čini 27 država članica. Embargo na uvoz ruskog uglja je bio deo petog paketa sankcija koji je EU donela u aprilu ove godine, a postaće pravosnažan od četvrtka nadalje, prenose zapadne agencije.
Zemlje EU su se dogovorile o prelaznom periodu od 120 dana kako bi se industriji dalo vremena da se prilagodi zabrani tog uvoza. Cilj ove zabrane je da se oslabi ruska ekonomija zbog napada Moskve na Ukrajinu.
Evropska komisija je u aprilu saopštila da bi embargo na ugalj mogao da košta Rusiju oko 8,0 milijardi evra godišnje. Odlukom o zabrani uvoza uglja iz Rusije, Brisel je prvi put sankcionisao isporuke ruskih energenata.
U kasnijem paketu sankcija, blok se dogovorio da u znatnoj meri zabrani i isporuke ruske nafte kako bi pojačao pritisak na Moskvu. Embargo na naftu bi trebalo da stupi na snagu krajem godine, uz izuzeće za nekoliko zemalja koje posebno zavise od ruske nafte. Izuzećem je obuhvaćena i Mađarska, kojoj će biti dozvoljeno da nastavi sa snabdevanjem iz Rusije putem naftovoda Družba.
Ruski operater naftovoda Transnjeft saopštio je, međutim, da je Ukrajina 5. avgusta zaustavila transport nafte iz Rusije preko južnog kraka Družbe za Mađarsku, Češku i Slovačku.
Polovina uglja u Evropu stizala iz Rusije
Podsetimo, odluka o zabrani uvoza uglja iz Rusije doneta je u aprilu i deo je petog paketa sankcija Rusiji. Period od 120 dana dat je uvoznicima uglja iz Rusije da potraže alternativne dobavljače. Ova odluka najviše je uticala na elektrane i industriju iz Nemačke, Poljske, Italije, Holandije, Španije i Francuske, koji su bili najveći uvoznici ruskog uglja.
Rusija je do sada, prema navodima Evropske komisije, u zemlje Unije isporučivala 20 odsto svog uglja – i tako ostvarivala godišnje prihode od oko osam milijardi evra. Zemlje EU su, prema navodima Eurostata, uvozom iz Rusije pokrivale oko 50 odsto svojih potreba za tim energentom. Sad to moraju nekako da nadoknade.
Povezane vesti
Kako piše Dojče vele, Rusija namerava da ugalj koji ne može da izvozi u Evropu, sada pojačano prodaje u Aziji. Uz Indiju, Kina je najveći kupac u potroši čak 56 odsto uglja koji se koristi u čitavom svetu, dok je udeo EU u globalnoj potrošnji samo oko osam procenata.
E-Stock/Miloš Rafailović
"Unija na duži rok, do 2050, planira dekarbonizaciju, odnosno želi da odustane od fosilnih goriva, što uključuje i ugalj. U ovom trenutku potrošnja fosilnih goriva međutim raste, zato što se želi da se uz pomoć njih nadoknadi ruski gas u proizvodnji struje i snabdevanju toplinom. U Nemačkoj je ugalj najvažniji pojedinačni energent u procesu proizvodnje električne energije – nakon njega sledi vetar. Poslednjih godina u zemljama Unije znatno je opala količina uglja koji se eksploatiše. Samo se u Poljskoj i Češkoj još uvek iskopava kameni ugalj", piše DW.
Zbog embarga na ruski ugalj cene tog energenta i dalje rastu. On je u ovom trenutku tri puta skuplji nego pre godinu dana – po toni 316 evra. Krajem aprila tona ugalj koštala je čak rekordnih 400 evra.
Preporuka za vas
Komentari (0)