Igre 
Transformacija imidža problematičnog đaka EU: Da li je Poljska sve moćnija ili je samo glasnija
Komentari30/07/2022
-20:30
Pre nekoliko meseci i pre nego što je u Ukrajini izbio rat, kada bi u Briselu bilo reči o Poljskoj, mnogi bi sa negodovanjem posmatrali ovu članicu koja je često smatrana "problematičnim đakom" Evropske unije. Ruska invazija, međutim, promenila je međunarodni imidž ove zemlje toliko da neki zapadni mediji čak pišu da je unutar evropskog bloka došlo do promene u balansu snaga.
Pre skoro dve decenije, kako je podsetio Forin polisi, tadašnji američki sekretar odbrane Donald Ramsfeld bio je ismejan u Parizu i Berlinu kada je rekao da se centar gravitacije Evrope "pomera ka istoku", dalje od "stare Evrope" kojom dominiraju Francuska i Nemačka. Ramsfeld možda jeste poranio sa svojom izjavom, ali danas rat, ili, tačnije, potpuno različiti pristupi ključnih članica EU Rusiji i očekivanja o tome kako će izgledati posleratni mir, menjaju, kako kaže Forin polisi, ravnotežu unutar samog bloka.
Poljska, najveća privreda u Istočnoj Evropi i šesta po veličini ekonomija u EU, imala je ključnu ulogu u jačanju centralnog i istočnog dela kontinenta, piše ovaj list. Pitanja o vladavini prava, kako navodi Evropski savet za spoljne odnose (ECFR), ustupila su mesto diskusijama o tenkovima i ukrajinskim izbeglicama. I gde kod neko ide u Evropi, bilo da je to Pariz, Berlin ili Brisel, ljudi izražavaju divljenje prema reakciji Varšave na rat, što je kontrast sa situacijom od pre nekoliko meseci.
Postaje li to Poljska sve moćnija sila Evrope? Odgovor na to pitanje nije baš jednostavan, a sagovornici Euronews Srbija ističu da, iako je Poljska bila primorana da preuzme vodeću ulogu u Istočnoj Evropi i iako je jasna njena namera da do kraja dekade postane evropska vojna supersila, teško da može da se govori o transferu moći.
Poljski odgovor na rusku invaziju
Zemlja koja je danas čvrsto na strani Kijeva, svoju granicu deli sa Ukrajinom, ruskom enklavom Kalinjingrad i Belorusijim i vrlo često se posmatra i kao "bedem" protiv agresije Moskve na istočnom krilu NATO alijanse. Uz SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo i baltičke države, Varšava podržava politiku koja traži sankcije i kažnjavanje Moskve za devastirajući rat u Ukrajini.
Kako piše Al Džazira, Varšava vidi invaziju na Ukrajinu kao "poziv za buđenje" ostatku Evrope i nada se da će ruska agresija da bude ozbiljnije shvaćena. Ipak, Poljska i neke druge članice EU i NATO i dalje nisu u potpunosti na istoj strani kada je reč o tome kako se nositi sa Moskvom. Poljska podržava sankcije i insistira na tome da NATO i EU treba da pruže vojnu podršku Kijevu. Druge evropske zemlje, posebno Mađarska, uporno šalju "mekše tonove".
Poljska je jedna od članica EU i NATO koja je Ukrajini poslala ogromnu podršku u vidu oružja, a ujedno je i zemlja koja je primila najviše ukrajinskih izbeglica od početka rata. Baš zbog toga, glas Varšave, kako se čini, postaje sve uticajniji, a da upravo ova prestonica ima novu nezamenljivu ulogu mogla bi da ilustruje i činjenica da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen oslobodila 36 milijardi evra pomoći za Poljsku, koja je bila blokirana zbog zabrinutosti oko demokratskih normi u toj zemlji.
Povezane vesti
"U političkom smislu, upadljivo odugovlačenje Pariza i Berlina sa vojnom podrškom Ukrajini razbilo je udoban status kvo koji je upravljao odnosima između zapadnih i istočnih članica EU. Prvi, kao neto davaoci doprinosa u budžet EU, svake godine šalju desetine milijardi evra na istok, dok su drugi zauzvrat prepustili velikim zapadnim silama političko vođstvo. Sa ruskim napadom na Ukrajinu, sve se promenilo", piše Forin polisi.
Tanjug/AP/Markus Schreiber
Kako je za Euronews Srbija rekla Susi Danison iz ECFR-a, ispostavilo se da je Poljska bila u pravu što se plašila pretnji jer Rusija zaista jeste napala Ukrajinu. Ipak, kada je reč o promeni u balansu moći, Danison ističe da ona nije trajna.
"Zemlje koje su blizu Rusije geografski uvek su donekle bile glasnije u tome da vide pretnje i traže potencijalne načine da se od nje odbrane, a to sada gravitira više oko pozicije Poljske. Rekla bih da ovo nije trajna promena u balansu moći, već nešto što smo videli da se desilo kao odgovor na rusku invaziju u Ukrajini", ističe ona.
Dragoslav Rašeta iz organizacije Novi treći put kaže pak da se ne može govoriti o transferu moći ili pomeranju centra EU na Istok, već je jednostavno reč o tome da je državama Istočne Evrope bezbednost najugorženija i da one nisu bile zadovoljne inicijalnim odgovorom Pariza i Berlina, pre svega na način na koji su dve vodeće sile Evrope upotrebljavale, odnosno imale averziju prema upotrebi "tvrde moći" u slučaju rata u Ukrajini.
"Iako su se tokom proteklih meseci odnosi donekle izgladili i usaglasili, države Baltika i Poljska su shvatile da savezništvo sa Ujedinjenim Kraljevstvom i SAD treba da ima primat kada je reč o bezbednosnoj mreži Istočne Evrope", navodi on.
Vojno i ekonomsko jačanje
I iako možda ne bi mogla da se posmatra kao centar moći Evrope, Poljska zasigurno ide ka tome da postane i vojna i ekonomska sila. Sa jedne strane, ne samo da je Poljska snabdela Ukrajinu modernim vojnim sistemima, već i kupuje moderno naoružanje širom sveta. Sa druge strane, ni ekonomski rast Poljske se ne može zanemariti.
"Definitivno je rapidna eskalacija sukoba između Ukrajine i Rusije dovela do toga da je Poljska primorana da preuzme vodeću ulogu u istočnoj Evropi i jasna je njena namera da do finiša ove dekade postane evropska vojna supersila. U prethodnih par meseci Poljska ne samo da snadbeva Ukrajinu modernim vojnim sistemima, već je i njen državni vrh "šopinguje" širom sveta najsavremenije naoružanje: od Sjedinjenih Država su naručeni lovci pete generacije kao i više stotina tenkova, produbljena je saradnja sa Ujedinjenim Kraljevstvom i Nemačkom, i po mom mišljenju najbitnije, Varšava je sklopila više od deset ugovora sa Seulom", rekao je Rašeta.
Povezane vesti
Poljska će, naime, od Južne Koreje kupiti još lovaca, haubica i tenkova, a i učestvovaće u proizvodnji istih. Takođe, biće prvi kupac korejske nove platforme aviona koja treba sredinom decenije da stupi u proces masovne proizvodnje.
profimedia
Na pitanje da li je ova zemlja zaista postala moćnija ili je jednostavno Varšava samo postala glasnija, Rašeta kaže "i jedno i drugo". Okolnosti su, kako kaže, dovele do toga da je bezbednost Poljske ugrožena, ali i asertivno i hrabro vođena spoljna politika su joj omogućile da se predstavi kao pouzdan partner ne samo Ukrajini već i ostatku Istočne Evrope. Naravno, tu je i ekonomija.
"Ako se trenutni trendovi nastave, 2050. godine Poljska ekonomija će biti veća od ekonomije bivše članice EU, Ujedinjenog Kraljevstva. Poljska i dalje ima koliko-toliko stabilnu demografsku sliku (u poređenju sa zapadnom Evropom) i sigurno će upliv ukrajinskih i beloruskih migranata pomoći njenoj ekonomiji da nastavi sa rastom. Tako da verujem da će u narednim decenijama, a u bezbednosnoj sferi već od 2030. Poljska polako zauzimati sve bitniju poziciju u EU", istakao je on.
Ipak, problemi nisu nestali, pa Susi Denison ističe da do velikog zaokreta nije došlo ni kada je reč o vladavini prava, niti kada je reč o raspoređivanju izbeglica.
"Ako pogledate situaciju sa izbeglicama, nije bilo promene u načinu na koji Poljska gleda na potrebu organizovane podele tereta u sklopu EU, i ne žele da EU preuzme bilo kakav nivo odgovornosti za procese organizovanja. Mislim da se isto događa i sa vladavinom prava - nije došlo do nekog velikog zaokreta u pogledu toga kako poljska vlada gleda na legitimnost toga da EU određuje koliko se vladavina prava poštuje u Poljskoj. Čak i kroz ukrajinsku krizu, vidite da Poljska nastavlja da traži mehanizme za obnovu bez promene u smislu pogleda na vladavinu prava", kaže ona.
Komentari (1)
Građanin Srbije
30.07.2022 22:02
Da bi Srbija postala članica EU treba da uskladi svoje pravosuđe sa Poljskom kao uspeśnom EU državom znači da potpuno ukinemo nezavisnost sudstva i iz to ukinemo abortus a da bi ubrzali učlanjenje mozda da zenama ukinem jos neka od prava.