Evropa

Kako je propao nemački plan za “kružno” naoružavanje Ukrajine: Od krugova ostali nedovršeni polukrugovi

Komentari

Autor: DW, BBC, CNN, Politiko, Euronews Srbija

25/07/2022

-

19:09

Kako je propao nemački plan za “kružno” naoružavanje Ukrajine: Od krugova ostali nedovršeni polukrugovi
Kako je propao nemački plan za “kružno” naoružavanje Ukrajine: Od krugova ostali nedovršeni polukrugovi - Copyright Tanjug AP/Markus Schreiber, Joerg Sarbach, Efrem Lukatsky, Pixabay

veličina teksta

Aa Aa

Od početka ruske invazije na Ukrajinu, Evropska unija i NATO zauzeli su jasan stav, a finansijska i humanitarna pomoć, kao i naoružavanje Ukrajine ne prestaju. Dok Rusija negoduje zbog isporuka oružja ukrajinskoj vojsci, iz Kijeva ne prestaju apeli da se da se isporuka pojača, ali i kritike na račun Nemačke jer ne šalje dovoljno oružja. Kao najveći kočničar za isporuke naoružanja navodi se nemački kancelar Olaf Šolc.

U skladu sa višedecenijskom politikom da ne isporučuje smrtonosno oružje kriznoj zoni, Nemačka je prvobitno pristala na pružanje humanitarne pomoći i medicinske opreme Kijevu, opirući se pozivima da obezbedi oružje. 

Međutim, neku vrstu zaokreta, kako su ocenili svetski mediji, Nemačka pravi u aprilu, kada pristaje da isporuči protivavionske tenkove Ukrajini, a ministarka odbrane Kristin Lambreht  najavila je da će se zalagati za isporuku protivvazdušnih sistema Gepard.

CNN prenosi da je to bio prvi put da je Nemačka pristala da dostavi ovu vrstu teškog naoružanja Ukrajini. Ipak, težnja Nemačke ostaje da do direktnih isporuka naoružanja ne dođe.

Saveznici Nemačke poput SAD, Francuske i Holandije već su obećali teško naoružanje Ukrajini, što, kako ocenjuje Politiko, znači da Nemačka rizikuje da postane sve izolovanija u svom otporu da šalje Kijevu takvo naoružanje.

Plan je, kako piše DW, bio da se Ukrajina snabdeva ruskim ili sovjetskim teškim naoružanjem koje ukrajinski vojnici mogu odmah koristiti i to tako što bi istočne članice NATO-a, poput Poljske, Češke, Slovačke, Slovenije i Grčke, isporučivale takvo oružje, a za uzvrat dobile savremenu nemačku opremu. Argument vladajuće koalicije u Nemačkoj (Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali) vrlo je rano bio da su Ukrajinci najbolji u rukovanju tenkovima sovjetske proizvodnje, te da za njih imaju rezervne delove.

Ali do sada, navodi DW, nije finaliziovana nijedna tzv. kružna razmena. 

Istovremeno, jasno je i da nemačka Vlada, a posebno kancelar Olaf Šolc, žele po svaku cenu da izbegnu da se u Ukrajini koriste nemački borbeni tenkovi Leopard ili oklopni transporteri Marder. 

Što je do sada isporučeno Ukrajini?

Do sada je, kako se navodi u spisku isporučenog oružja koji je vlada objavila na internetu, isporučeno samo sedam samohodnih haubica iz zaliha nemačke vojske. 

Međutim, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok ranije je izjavila da je Nemačka odlučila da ne objavi svo oružje koje je prethodno poslala Ukrajini.

profimedia

 

„Mi smo isporučili protivtenkovsko oružje, Stingers (sisteme protivvazdušne odbrane) i mnoga druga oružja o kojima nismo govorili u javnosti“, rekla je ministarka, prenosi CNN.

Osim toga, nemačka industrija naoružanja trebalo bi da počne da isporučuje ​​protivazdušne tenkove Gepard do kraja jula, ali i dalje je u centru interesovanja isporuka oružja procesom kružne razmene.

Zemlje poput Poljske i Češke već su Ukrajini isporučile borbene tenkove T-72 i borbena vozila pešadije BMP1. Nemačka vlada tada je najavila da će svom NATO partneru Češkoj staviti na raspolaganje 15 tenkova Leopard 2 iz industrijskih zaliha kao kompenzaciju. Ali, razmena još nije realizovana, baš kao ni slični planovi s Poljskom, Slovačkom, Grčkom i Slovenijom.

DW navodi da sve ceo proces traje tako dugo zato što zemlje uključene u razmenu nisu zadovoljne nemačkom ponudom, navodeći primer Slovenije, prve zemlje s kojom su pregovori započeli još u aprilu. 

U zamenu za to da Slovenija isporuči Ukrajini borbene tenkove i oklopne transportere (T72 i BMP1), Berlin je ponudio borbeno vozilo pešadije Marder i oklopni transporter Fuchs - oba su zastareli modeli i stari oko 50 godina. Umesto toga, Slovenija je želela novo borbeno vozilo pešadije Puma i tenkove tipa Leopard, dakle - moderno oružje.

Slično natezanje oko razmene postoji i s drugim zemljama partnerima. Zato su ti krugovi u stvari još nedovršeni polukrugovi, piše DW.

Stvari slično stoje i u pregovorima s Poljskom koja je takođe htela najnovije nemačke tenkove Leopard 2.

Nemački kancelar na udaru kritičara

I dok sa jedne strane Šolca vodeći političari iz čitavog nemačkog političkog spektra vide kao glavnog kočničara isporuke naoružanja Ukrajini, a i na međunarodnom planu postoji percepcija da Nemačka ne želi da naoruža Ukrajinu, Šolc trpi kritike i sa druge strane.

Levičarski aktivisti, kako prenosi BBC, krajem maja na demonstracijama za radnička prava u Diseldorfu optužili su ga da je ratnohuškač, držeći natpise na kojima je pisalo "nema oružja, nema rata".

Koliko god glasni, ovi nemački sindikalisti su u manjini. U zemlji i inostranstvu, Šolc je bio na udaru jer Ukrajini nije poslao dovoljno oružja.

Tako je već čuvena reakcija gradonačelnika Kijeva i svetkog bokserskog šampiona Vitalija Klička koji je, nakon što je uoči rata, kada je Kijev uveliko tražio pomoć kod saveznika Nemačka Ukrajini poslala šlemove sarkastično poručio: "Šta je sledeće? Jastuci?".

Komentari (0)

Evropa