Igre 
Pet ključnih tačaka evropskog plana za smanjenje zavisnosti od ruske nafte i gasa
Komentari20/05/2022
-07:09
Zbog ruske invazije na Ukrajinu i rata koji je ekskalirao nakon poteza Moskve, Evropska unija našla se pred dilemom kakvu nije imala do sada - kako da umanji svoju zavisnost od ruskih energenata, a da istovremeno, jednostavno rečeno, građanima i preduzećima širom kontinenta svetla ostanu uključena.
Kako se pritisak Kijeva i drugih međunarodnih saveznika pojačava, potreba za smanjenjem uvoza iz Rusije postalo je važno geopolitičko pitanje. Naime, ruska operacija u Ukrajini delimično je finansirana prodajom ruskih energenata, a baš Evropska unija je klijent broj jedan. Blok je prošle godine potrošio skoro 100 milijardi evra na rusku energiju i to je cifra koja od početka rata progoni 27 zemalja članica.
Imajući ovo na umu, Evropska komisija predstavila je ambiciozan i dalekosežan plan, prikladno nazvan "REPower EU", za postizanje pune energetske nezavisnosti do 2027. godine. Plan je "u osnovi politički", rekao je visoki zvaničnik Komisije i tako odgovorio na obećanje koje su lideri EU dali na samitu u Versaju još u martu, kada su rekli da će "smanjiti svoju energetsku zavisnost".
Ali to je takođe sklono promenama - za blok koji je decenijama bio naviknut na jeftino i pouzdano snabdevanje iz Rusije, potpuni prekid uvoza će dovesti do ogromnih izazova kada je reč o diverzifikaciji dobavljača, redizajnu infrastrukture, ublažavanju povećanja cena, povećanju efikasnosti, povećanju obnovljivih alternativa i, pre svega, obezbeđivanju da domaćinstva ne ostanu bez prekida u snabdevanju.
"Putinov rat remeti globalno energetsko tržište. To pokazuje koliko smo zavisni od uvezenih fosilnih goriva. I koliko smo ranjivi oslanjajući se na uvoz ruskih fosilnih goriva", rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Sve više se govori o tečnom gasu
Pošto je na uvoz ruskog uglja već stavljen embargo, a proces da se to dogodi i sa naftom traje, veliki energetski prekidač uključuje i gas - politički najosetljivije gorivo.
Oko 45 odsto ukupnih isporuka iz Rusije čini upravo gas, što je tokom 2021. godine bilo 155 milijardi kubnih metara. Rusija je i glavni snabdevač Evropske unije gasom.
Povezane vesti
Brisel je svestan da ova ogromna količina gasa neće nestati preko noći ili biti zamenjen zelenim alternativama, tako da je glavni prioritet pronaći gas negde drugde kako bi se popunila praznina.
Tečni prirodni gas se pojavljuje kao najlakše dostupno rešenje za ovu dilemu. Reč je o gasu koji je ohlađen i koji se transportuje brodovima, a koji se zatim istovaruje u rezervoare u sofisticiranim terminalima koji tečnost ponovo pretvaraju u gas.
Ovo nudi veliku prednost za priobalne države koje imaju uspostavljene terminale, kao što su Španija, Italija i Holandija, i mogu relativno lako da povećaju svoje kupovine. EU obara rekorde uvoza LNG od početka 2022. godine, dostigavši 12,4 milijarde kubnih metara u aprilu.
Međutim, tečni gas je skup i globalno tržište je veoma konkurentno, a azijski kupci nude veliki novac za rezervoare. To takođe stavlja zemlje bez izlaza na more u nepovoljan položaj jer nemaju pristup lukama i prunuđene su da se snabdevaju gasom preko gasovoda, od kojih je većina ruska.
"REPower EU" predlaže da bi do kraja ove godine do dve trećine ruskog gasa, oko 100 milijardi kubnih metara, moglo da bude smanjeno. Polovina od toga, 50 milijardi kubnih metara, bi bila zamenjena LNG, dok bi 10 milijardi kubnih metara dolazilo iz neruskih gasovoda, uključujući one iz Norveške, Azerbejdžana i Alžira.
EU je sada fokusirana na potpisivanje ugovora i partnerstva sa vodećim proizvođačima LNG. Nedavni politički sporazum sa SAD bi trebalo da obezbedi bloku dodatnih 15 milijardi kubnih metara američkog LNG.
Brisel je takođe angažovan sa Katarom, Egiptom, Izraelom i Australijom kako bi obezbedio dodatne zalihe i želi da istraži potencijal afričkih zemalja poput Nigerije, Senegala i Angole.
Povezane vesti
Organizacije za zaštitu životne sredine kritikovale su nastojanje da se ruski gas zameni tolikom količinom LNG, koje kažu da će produžiti oslanjanje bloka na zahađujuća goriva i ugroziti klimatske ciljeve.
"Komisija samo traži nove požare. Ovi planovi će dodatno napuniti džepove energetskih giganata kao što su saudijski Aramko i Šel, koji ostvaruju rekordne profite na ležima rata, dok ljudi u Evrope jedva plaćaju račune", rekla je Silvija Pastoreli iz organizacije Grinpis.
27 država kao jedna
Da bi se probio kroz žestoku konkurenciju za LNG, Brisel bi želeo da 27 država članica kupuje kao jedan klijent i da iskoriste svoju polugu kao najveće pojedinačno tržište na svetu.
Povezane vesti
Blok je već uspostavio Energetsku platformu EU, dobrovoljnu šemu za udruživanje potražnje i koordinaciju uvoza koja se prvi put sastala početkom aprila. Brisel ima za cilj da napravi korak dalje i stvori "mehanizam zajedničke kupovine", kolektivni poduhvat za pregovaranje o gasnim ugovorima u ime država članica.
Mehanizam bi bio dobrovoljan i nadograđivao bi se na lekcije naučene iz nabavke vakcina protiv kovida 19, koji je Komisija predvodila kako bi se dobili milioni doza po pristupačnim cenama.
Ideja o zajedničkoj kupovini gasa došla je do izražaja prošle jeseni, kada je kriza električne energije počela da povećava račune za struju. Francuska, Španija, Italija, Grčka i Rumunija ranije su izrazile podršku centralizovanim nabavkama, tvrdeći da bi to snizilo cene i ojačalo energetsku bezbednost.
"Veoma je važno da sve države članice, počevši od velikih zemalja, budu uključene. Ovo neće biti dobro samo za male zemlje, tačnije na istoku, koje bi mogle da imaju problema da nabave gas u slučaju prekida ruskih tokova. To će zaštititi ukupnu energetsku bezbednost u Evropi", rekao je za Euronews Simon Taljapijetra, iši saradnik u Bruegelu.
Obnovljivi izvori
Pošto je gas ograničena roba za kojom se traga, EU treba da pronađe druge resurse koji mogu da nadoknade gubitak ruskog goriva. "REPower EU" se smatra dodatnim slojem evropskog zelenog dogovora i ima izražen fokus na obnovljivu energiju. Komisija predlaže da se ubrza razvoj sistema vetra i solarne energije u cilju zamene preko 20 milijardi kubnih metara ruskog gasa do kraja godine.
Ali, ovaj cilj se suočava sa velikim zidom birokratije: vetroelektranama je u proseku potrebno devet godina da budu završene, dok je za postavljanje solarnih panela potrebno četiri do pet godina. Proces je veoma složen i podrazumeva brojna ovlašćenja koja se odnose na građevinske, energetske, ekološke i arhitektonske standarde.
Brisel u novoj preporuci traži od država članica da značajno ubrzaju proces i uspostave obavezujuće maksimalne rokove za sve relevantne faze. Obnovljiva energija postaje "preovlađujući javni interes" koji opravdava brže izdavanje dozvola.
"Ubrzati izdavanje dozvola je dobra ideja. Ali, način da se to uradi je da se poprave neefikasne birokratke procedure, a ne da se oslabi zakonodavstvo o životnoj sredini. Nediskriminatorna izuzeća od zakona o prirodi za projekte obnovljive energije mogu naštetiti biodiverzitetu i izazvati protivljenje javnosti - izazivajući sukobe i dalja odlaganja", rekao je Aleks Mejson iz WWF EU.
Istovremeno, Komisija predlaže da se ažurira cilj EU za onovljive izvore energije za 2030. godinu, sa 40 odsto na 45 odsto ukupne energije proizvedene u bloku, i da solarni paneli postanu obavezni u svim javnim poslvnim zgradama do 2025. godine i u svim stambenim jedinicama do 2029. godine.
Pitanje "promene ponašanja"
Nezavisnost od ruske energije zahtevaće više od LNG i solarnih panela: za veliki cilj će takođe biti potrebne "promene ponašanja" u načinu na koji Evropljani troše električnu energiju.
Među predlozima su: više koristite javni prevoz, smanjite brzinu na auto-putu, smanjite grejanje i klimatizaciju, radite od kuće i birajte kućne aparate koji su efikasniji.
"Ušteda energije je najjeftiniji, najsigurniji i najčistiji način da smanjimo oslanjanje na uvoz fosilnih goriva iz Rusije", navodi se u dokumentu Komisije.
Nijedan od ovih predloga nije pravno obavezujući i nije odraz prethodnih poziva Međunarodne agencije za energiju (IEA). Brisel procenjuju da će usvajanje ovih mera da smanji potražnju za električnom energijom i izbrisati potrebu za 13 milijardi kubnih metara ruskog gasa u kratkom roku.
Ali, s obzirom na to da predlozi nemaju zakonodavnu težinu, nejasno je koliko bi evropska domaćinstva i kompanije, koje se suočavaju sa ogromnim računima i rastućom inflacijom, bila spremna da doprinesu sopstvenom voljom.
Komisija namerava na sarađuje sa IEA, nacionalnim vladama i lokalnim vlastima na razvoju informativnih kampanja u pokušaju promovisanja energetski efikasnih stavova.
Velika cena
Veličina transformacije koju predviđa "REPower EU" dolazi, kao što se i očekivalo, sa velikom cenom: postati nezavisan od ruske energije koštaće 210 milijardi evra dodatnih investicija između 2022. i 2027. godine, procenjuje Komisija.
Više od 110 milijardi evra biće uloženo u razvoj obnovljivih izvora energije i sistema vodonika, dok će 10 milijardi evra da bude iskorićeno za diverzifikaciju uvoza LNG i gasa iz gasovoda.
U vežbi finansijske prenamene, Brisel je predložio da bi najveći deo novca trebalo da dođe do neiskorišćenih zajmova Fonda za oporavak kod kovida 19.
Oko 225 milijardi evra netaknutih kredita mogu se sada iskoristiti za finansiranje redizajniranja energetskih mreža. Prihodi dobijeni od trgovanja emisijama mogli bi da donesu dodatnih 20 milijardi evra grantova.
"Kombinacija novog grant novca sa neiskorišćenim kreditima može da postane veoma atraktivna", rekao je visoki zvaničnik EU, napominjući da ekonomski izazovi koje predstavlja rat neizbežno zahtevaju više finansiranja.
Posebno, procena troškova Komisije predviđa dve milijarde evra za rekonstrukciju naftne infrastrukture.
Kao deo novog paketa sankcija, zemlje članice trenutno razgovaraju o zabrani ruske nafte, ali predlog ostaje pod rampom jer Mađarska, zemlja povezana sa naftovom "Družba", kojim upravlja Rusija, zahteva dužu fazu povlačenja i veliku ekonomsku pomoć.
Komentari (1)
Марија
20.05.2022 09:10
Чим не буде први пут топле воде и падну први откази због престанка рада фабрика у ЕУ ће избити међусобни ратови за ресурсе