Ko gradi mora i da sadi: U pripremi odluka kojim će investitori biti u obavezi da posade zelene površine

U pripremi je odluka kojom će Grad Beograd propisati obaveze investitora – koliko sadnica moraju da zasade, kada grade neki objekat, izjavio je za Tanjug gradski urbanista Marko Stojčić, dodajući da je to jedan od koraka ka ostvarivanju cilja, da u narednoj deceniji polovina prestonice bude pokrivena zelenim površinama.

Odluka o obaveznoj sadnji stabala prilikom gradnje objekta, nedavno je usvojena u Kragujevcu, koji je prvi u Srbiji doneo takav propis, koji podrazumeva da za svaki novoizgrađeni objekat, površine do 1.000 kvadrata, investitori moraju da posade 10 novih stabala, odnosno u slučaju gradnje stambeno-poslovnog objekta većeg od 1.000 kvadratnih metara - po jedno drvo na svakih 500 kvadrata.

Tim putem, krenuće i glavni grad, budući da je za sada, objašnjava Stojčić, iako obavezno da na svakoj građevinskoj parceli postoji zelena površina, broj sadnica na njoj dobrovoljan.

"Već pripremamo odluku koja će definisati obaveze koje se tiču svakog investitora, pa i Grada Beograda i svih koji učestvuju u izgradnji ovog grada, da se tačno definiše koliki je broj stabala koji mora biti posađen", rekao je Stojčić.

On je naveo da se u Beogradu svake godine posadi između 8.000 i 10.000 stabala i dodao da je u narednoj deceniji plan da taj broj svake godine bude veći za oko 20 odsto, a da je cilj da polovina teritorije prestonice bude pokrivena zelenim površinama.

Stojčić kaže da se polako ide ka tom cilju, ali da je teritorija Beograda veoma velika i da ima mnogo delova grada koji su gusto izgrađeni već decenijama, zbog čega je, kaže, tu teško uklopiti onoliko zelenila koliko je potrebno za kvalitetan život.

Naveo je da je u svim planskim dokumentima posebna pažnja usmerena na ravne krovove koji će biti ozelenjeni ili iskorišćeni za urbanu poljoprivredu.

U cilju ozelenjavanja prestonice, Stojčić je pomenuo da se kroz svaku rekonstrukciju trga ili ulice, sade drvoredi i sadnice, a da se ukoliko to nije moguće postavljaju žardinjere što, dodao je, takođe ima uticaj na životnu sredinu i kvalitet vazduha.

"Posebno nam je važno što smo uspeli da Adu Huju izdvojimo iz nečega što je decenijama bilo planirano za urbanizaciju. Plan je da u narednih nekoliko godina tu napravimo nešto nalik Adi Ciganliji", rekao je Stojčić.

Ukazao je i da na levoj obali Dunava takođe postoji desetine hektara koji će se u narednim godinama pošumljavati, dodajući da će mnogo pažnje, pa i sredstava, biti usmereno na taj segment.

Stojčić je siguran je da će do kraja ove decenije ekološka slika Beograda biti potpuno drugačija, pre svega, zbog metroa, čime će, kaže, biti smanjen pritisak na uličnu mrežu putničkim automobilima, a biće rešeno i pitanje privatnih pojedinačnih ložišta.

Podsetio je da se u cilju ozelenjavanja, gradi i Linijski park, koji će se prostirati od Beton hale do Pančevackog mosta, na ukupnoj dužini od 4,6 kilometara.

Grad je, takođe, pokrenuo i aplikaciju "Moje drvo" koja građanima omogućava da pronađu mesto na kome je planirana sadnja, i da, preko računa za mobilni telefon, plate sadnicu koja će biti posađena na mestu koje su izabrali.

Građani su, kaže Stojčić, sve odgovorniji i sve više žele da učestvuju u toj akciji.

Ako svako od nas uradi ono što može, ciljevi koje smo postavili biće brže ostvareni, zaključio je Stojčić.