Predstavljene rukotvorine žena sa sela: Učestvovalo njih 1.000, uručene i nagrade

Komentari

Autor: Tanjug

04/07/2022

14:52

Predstavljene rukotvorine žena sa sela: Učestvovalo njih 1.000, uručene i nagrade - Copyright Tanjug/Strahinja Aćimović

veličina teksta

Aa Aa

Povodom petogodišnjice inicijative "Uposlimo 1.000 žena u ruralnim područjima" danas je u Palati Srbija predstavljena postavka ženskih rukotvorina i dodeljene nagrade i priznanja za doprinos ovoj inicijativi i ekonomskom osnaživanju žena.

Inicijativu sprovodi Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije zajedno sa Etno-mrežom i NALED-om. Među izloženim rukotvorinama, delima vrednih i kreativnih žena sa sela nastalim u realizaciji ove inicijative, su one sa motivima čuvenih pirotskih ćilima, zatim motivima iz Sjenice, tkanice iz Bele Palanke, dvopređne čarape iz Timočkog kraja, te lopte rađene tehnikom pustovanja vune.

Stručna saradnica u Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost Zorana Dimitrijević je istakla da je više od 1000 žena radno angažovano na ovaj način i ostvarilo dodatnu zaradu.

"Njihove rukotvorine su obišle ceo svet i danas se nalaze u brojnim diplomatsko-konzularnim predstavništvima, ustanovama i institucijama širom sveta", rekla je ona.

Dodala je da to daje dodatnu vidljivost i vrednost ženama koje rade na njihovoj izradi i da su na taj način njihove veštine prepoznate, a one ekonomski osnažene.

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović izjavila je da je tokom realizacije ove inicijative ostvareno 22.000 sati radnog angažovanja žena. Prema njenim rečima, cilj projekta jeste očuvanje našeg kulturnog nasleđa kao i da se obezbedi materijalna podrška za žene u ruralnim područjima i njihov pristup tržištu rada.

"Ove žene predstavljaju nevidljivu armiju kojoj smo kroz inicijativu "Uposlimo 1000 žena u ruralnim područjima" obezbedili da bude vidljiva. Nastojimo da im obezbedimo status čuvara tradicije jer one to svojim radom upravo i čine, jer doprinose očuvanju našeg kulturnog nasleđa", rekla je ona.

Dodala je da su zahvaljujući ovoj inicijativi obezbeđene obuke i programi radnog osposobljavanja za stotine dugoročno nezaposlenih žena i uspostavljene zanatske kolonije u Somboru, Pirotu, Inđiji, Loznici, Novom Pazaru i Staroj Pazovi. Ključnu ulogu u ovom poslu, prema njenim rečima, imaju gradovi i opštine, jer oni obezbeđuju prostore za rad, opremu, obuke.

"Piroćanci se najviše ponose ćilimima"

Jedan od takvih gradova je Pirot, čiji gradonačelnik Vladan Vasić je istakao da Srbija može da se ponosi izloženim rukotvorinama a da se Piroćanci najviše ponose pirotskim ćilimom i da mu je drago što su poslednjih godina napravili pomak u prezentaciji ćilima.

"Održano je nekoliko značajnih tkačko-diplomatskih kolonija a ćilim smo uvrstili u protokolarne poklone Vlade Srbije i Ministartsva spoljnih poslova. Za ćilim smo dobili zaštitu geografskog porekla i nadam se da ćemo ga staviti na UNESKO-vu listu zaštite", rekao je Vasić.

Naveo je da je ove godine iz gradskog budžeta izdvojen novac za tkanje 30 metara kvadratnih staza sa motivima pirotskog ćilima za manastir Hilandar a sledeće godine će se raditi brojne replike starih pirotskih ćilima koji se nalaze u fondu pirotskog muzeja.

Na taj način će se obezbediti i radno angažovanje žena na ovim poslovima. U realizaciji ove inicijative, proteklih godina veliku pomoć su pružile razne ambasade u Srbiji kao i žene amabasadora.

Među njima je ambasada Kanade, koja je angažovanje žena podržala kroz kanadski fond za lokalne inicijative a kanadski ambasador u Beogradu Džajls Norman je istakao da je ova inicijativa usađena u jedan od četiri ključna kanadska prioriteta a to je rodna ravnopravnost i ekonomsko osnaživanje žena.

"Veoma smo srećni što smo pomogli da se u žižu stave rukotvorine koje prave žene a jednako nam je važno što smo im pružili mogućnost da dodatno zarade i zaposle sebe", rekao je kanadski ambasador.

Dodao je da je posebna pomoć data ženama u Pančevu, Odžacima, Beloj Palanci, Kladovu i Knjaževcu i da se ona ogledala u podršci unapređenju njihovih radionica i nabavci opreme i alata za rad.

Za doprinos ekonomskom osnaživanju žena u ruralnim predelima dodeljeno je pet institucionalnih i korporativnih priznanja i pet individualnih. Institucionalna i korporativna su dobili cementara Moravacem, Telekom Srbija, Coca Cola Hellenic Bottling Company, Srbija Kargo i Zeastim a individualna Stanka Pejanović iz Gorenja,

Zafiris Lampadaridis iz hotela Hyatt, Danijel Nikolić iz Generalnog sekretarijata Vlade Srbije, Ana Ilić, vođa tima Srbija stvara i ambasador Belgije u Srbiji Koen Adam.