Igre 
"Kroz rad zašivamo naše rane": "Somborske šnajderke" okupljaju žrtve nasilja i imaju veliki zajednički cilj
Komentari11/04/2022
-18:53
Socijalno preduzeće "Somborske šnajderke" nastalo je kao potreba i nadogradnja podrške koju sistem u nedovoljnoj meri pruža ženama koje su žrtve porodičnog nasilja. Na ovaj način, one uče kako da se ekonomski osnaže i osamostale, i na ovom mestu dobijaju šansu za novi početak po izlasku iz Sigurne kuće.
Preduzeće je osnovala dr Tamara Rudić, pre dve godine, i trenutno ima pet angažovanih žena koje je spojila gotovo ista životna priča. Nakon svega što su prošle, one su sada koleginice, ali i međusobna bezuslovna podrška jedna drugoj. U razgovoru za Euronews Srbija kažu da se razumeju i prepoznaju kada nekoj od njih naiđu teški trenuci. Dodaju i da ih pored toga što ih povezuje iskustvo nasilja, spaja i saznanje koliko je teško početi od nule.
"Sada su Somborske šnajderke za mene vetar u leđa, velika podrška. Kroz taj naš rad zašivamo neke naše rane. Guramo, pričamo... i ono kad vam neko kaže 'verujem u tebe', on to zaista i misli", kaže jedna od krojačica iz ovog malog preduzeća.
Njena koleginica ovo potvrđuje i navodi da ova mala zajednica sada za njih nema cenu.
"Podrška smo jedna drugoj, pre svega nam je najvažnije to ekonomsko osnaživanje i naša samostalnost", dodaje.
Inače, "Somborske šnajderke" su nasatale 2020. godine, u vreme vanrednog stanja. Počele su kao neformalna grupa žena koje su šile besplatne maske za medicinare, vojsku i druge. Danas imaju svoj brend spavaćica i lutaka, a počele su da šiju i večernje haljine.
Tamara Rudić, koja je ovu priču i pokrenula, objašnjava da se "Somborske šnajderke" zapravo nalaze na kraju lanca institucionalne podrške.
Povezane vesti
"Možda deluju kao rezultat nekog projekta, ali nisu. One su rezultat potrebe svih žena koje se nalaze u tom začaranom krugu nasilja i koje misle da je izlazak iz nasilja nemoguć. Takođe, 'Somborske šnajderke' su i rezultat potrebe žena koje izlaze iz sistemske podrške, iz sigurnih kuća i koje se trenutno nalaze na ulici i bez ikakvih primanja", objašnjava Rudić.
"Sistem pruža trenutno rešenje. Sam moraš da kreneš dalje"
Da nakon izlaska iz Sigurne kuće nova borba tek predstoji i da nije laka, potvrđuju njihova iskustva. Kako kažu, tada su uglavnom prepuštene same sebi i u tom trenutku svaka podrška je dobro došla. Zbog toga su, na osnovu sopstvenih iskustava, napravile program koji ženama po izlasku iz institucije nudi podršku u samostalnom stanovanju, pomaže im da dođu do vozačke dozvole ili završe srednju školu, ukoliko nemaju diplomu. One ženama takođe pomažu da nauče nove veštine i ekonomski se osamostale. Kažu da su u protekle dve godine na ovaj način osnažile petnaestak žena.
"Sistem pruža trenutno rešenje. Ti sam moraš da kreneš dalje, da radiš. Problem je u tome da većina žena nema podršku, pa se nažalost vrati nazad", kažu one za Euronews Srbija.
Radić objašnajva da zapravo trenutno rešenje nije prava pomoć, jer je njima nakon što izađu iz instucionalnih okvira zapravo potrebna podrška i pomoć da se one same ekonomski osamostale. Jedino na taj način, kaže, one će moći da krenu dalje.
"Tačno je da žena u okvru sistemske podrške dobije i psiho-socijalnu i pravnu podršku. Međutim, ovde je sistem zakazao jer propušta priliku da trajno ekonomski reintegriše ženu u zajednicu", kaže Radić.
Zbog toga, one i nameravaju da pošalju poruku da je ekonomsko osnaživanje žrtava nasilja bitno. Planiraju da to urade revijom simboličnog naziva "Reborn" u Beogradu.
Kažu da tu vide prekretnicu, jer će novac koji zarade prodajom haljina uložiti u obuku deset žena iz drugih delova Srbije. Bez obzira na mesto stanovanja, kažu, problem je isti. Zato žrtve nasilja pozivaju da im se jave gde god da se nalaze. A građane da im preko platforme Donacije.rs pomognu da se revija održi.
Povezane vesti
"Revija je za nas pobeda, znak da smo uspele u tome i da smo zašile najveću našu bol. Nastavljamo život, što je teško mnogim ženama. One se ne usuđuju da odu od nasilnika i trpe. Ne treba im da im deca budu izgovor. Treba da odu", saglasne su ove žene.
Zakon omogućuje hitne mere zaštite od nasilja u porodici
U proteklih mesec dana nekoliko slučajeva porodičnog nasilja potreslo je Srbiju. Broj prijava porodičnog i partnerskog nasilja raste iz godine u godinu, a stručnjaci napominju da je problem što u Srbiji ne postoji centralna evidencija o nasilju i upozoravaju da trećinu nasilnika čine povratnici. Podsetimo, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, počeo je s primenom 1. juna 2017. godine. Njime se uvode hitne mere zaštite od nasilja u porodici, procena rizika od ponavljanja nasilja, obavezna koordinacija i saradnja nadležnih službi i evidencija slučajeva nasilja, u skladu sa standardima koji propisuje Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici.
Zakon daje ovlašćenje nadležnom policijskom službeniku da naređenjem, bez saglasnosti moguće žrtve nasilja u porodici, izrekne hitne mere zaštite od nasija u porodici, i to:
- meru privremenog udaljenja učinioca iz stana
- meru privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj
Nasilje u prodici nije problem pojedinca, već celog društva. Ukoliko ste izloženi nasilju ili znate nekog ko je žrtva prodičnog nasilja, pozovite:
Sigurna kuća
0800 011 011 besplatan poziv radnim danima 10-19 časova
011 2769 466 radnim danima 10-19 časova
062 304 560 noću 19-10 časova
Autonomni ženski centar
0800 100 007 - SOS telefon
065 26 56 178 - besplatna pravna pomoć
Oba broja telefona su dostupna radnim danima od 10 do 20 časova.
Tu su i mejlovi zene.savet@azc.org.rs ili pravnapomoc@azc.org.rs.
Komentari (0)