Odluka Moskve digla cenu gasa: Zvaničnici i stručnjaci poručuju da "rubljizacija" nije pretnja za Srbiju

Komentari

Autor: Zlatica Radović

24/03/2022

21:43

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Naredba ruskog predsednika Vladimira Putina da ubuduće sve "neprijateljske zemlje" ruske energente plaćaju u rubljama digla je cenu gasa za 20 odsto na 1. 350 dolara za hiljadu kubika i napravila novi potres na evropskim berzama energenata. Pokušaj ruskog predsednika da ojača posrnulu nacionalnu valutu, u pojedinim evropskim zemljama, poput Austrije, dočekali su sa odgovorom da ne nameravaju da plaćaju energente drugačije od onoga što piše u ugovorima.

Ruski lider je precizirao da će se predstojeće izmene gasnih ugovora sa "neprijateljskim zemljama" ticati samo valute plaćanja, koja će biti promenjena u rusku rublju. Putin je naložio vladi da izda odgovarajuću direktivu "Gaspromu" o izmenama postojećih ugovora. Ministarstvo finansija i ruska centralna banka bi trebalo u roku od nedelju dana da utvrde proceduru po kojoj će uvoznici gasa kupovati rublje na domaćem tržištu. Evropske zemlje, međutim, ukazuju da bi plaćanje u rubljama bilo kršenje ugovora koje su sklopile sa "Gaspromom", jer je u njima jasno navedeno u kojoj valuti se obavljaju plaćanja - a to su u najvećem delu dolari i evri.

Kakvog značaja to može, međutim, da ima za Srbiju i da li se išta menja?

Peskov: Odluka se ne odnosi na Srbiju

Iz Kremlja je ipak danas stigla dobra vest za Srbiju. Naime, Dmitrij Peskov izjavio je da bi plaćanje gasa u rubljama moglo biti problematična situacija za Bugarsku, jer je istupila sa neprijateljskim koracima prema Rusiji, ali da to u isto vreme ne važi za našu zemlju. On je rekao da je to problem koji treba rešiti i da će zabrinutost Srbije biti prioritet za Rusiju.

Komentarišući izjavu srpskog predsednika Aleksandra Vučića da se mogu očekivati negativni efekti zbog uvođenja plaćanja gasa u rubljama, Peskov je rekao da je Vučić u pravu i da to zaista može da bude problematična situacija, ali da se ne odnosi na Srbiju.

"Rusija će u roku od sedam dana razraditi mehanizam i razjasniti uslove za plaćanje gasa u rubljama. Shodno tome, kako se budu uspostavljali kontakti sa kupcima gasa i nakon što im se objasne uslovi plaćanja u rubljama, oni će moći da formulišu svoj stav. Hajde da sačekamo taj momenat", rekao je Peskov odgovarajući na pitanje da li će evropski kupci smatrati rusku odluku o prelasku na rublje kršenjem ugovora.

Bajatović: Neće biti "rubljizacije" tranzita

I generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović izjavio je danas da neće biti "rubljizacije" plaćanja tranzita ruskog gasa, kao i da Bugarska po ugovoru o Balkanskom toku, koji važi 20 godina, ne može da prekine transport gasa kroz njenu teritoriju.

"Transport su Rusi već platili Bugarima do kraja 2023. godine u dolarima, kako je bilo dogovoreno. Mi u Srbiji tranzit gasa naplaćujemo u evrima, a ukoliko ne bude moguće u evrima, neke količine gasa koji pripada "Gaspromeksportu" uzećemo i na taj način se naplatiti kao da smo ga dobili u evrima", rekao je Bajatović Tanjugu.

Dodao je da je dobro što "Gasprom" i "Gaspromeksport" nisu na listi sankcija i napomenuo da Srbija nije označena kao neprijateljska zemalja Ruske Federacije.

"Mislim da se to nikad neće ni desiti. Dakle, trebalo bi da možemo da uspešno rešimo pre svega pitanje gasa, a čini mi se da ćemo imati razumevanja EU, s obzirom na poziciju u kojoj se nalazi Srbija, i za nabavku ruske nafte", ocenio je Bajatović.

Nedeljković: Indirektni efekti su veći izazov

Inače, u naredna dva meseca Srbija bi trebalo da pregovara o novom dugoročnom ugovoru o kupovini gasa, ali dekan FEFA Milan Nedeljković kaže za Euronews Srbija da ne očekuje da bi Srbija mogla imati problem zbog najave plaćanja u rubljama s obzirom na trenutnu poziciju naše zemlje prema Rusiji i imajući u vidu veličinu naše kupovine. On kaže da za Srbiju nema direktnog efekta trenutne odluke u vezi sa plaćanjem gasa, ali da bi izazov mogao biti kako će gas doći do Srbije ukoliko Bugarska bude imala problema sa plaćanjima.

"Pre bih istakao indirektne efekte koji se tiču toga, ukoliko vidimo da cena gasa nastavi da raste, to će se onda odraziti na privrednu aktivnost u zemljama EU i na dodatnu nestabinost tamo. One su naši trgovinski partneri, što će onda imati povratni efekat s jedne strane na privrednu aktivnost u Srbiji, a sa druge, na još veći efekat na inflaciju koja je i sada u našoj zemlji na višem nivou", smatra Nedeljković.

Nedeljković je rekao da je povećanje cene gasa prvobitna reakcija, jer su tržišta osetljiva, naročito kada postoji globalna neizvesnost povezana sa trenutnom situacijom u Ukrajini, tako da svaka vest koja može biti negativna ili pozitivna, će izazvati efekte na tržištu koji će se odraziti na rast ili pad cena.

"U ovoj situaciji je reč o vesti koja je potencijalno negativna u smislu snabdevanja gasom, ali buduća cena će zavisiti od toga da li će stvarno doći do plaćanja u rubljama ili će celokupan problem otići u nekom drugom pravcu. Skok cene je primarni efekat, ali očekujemo da će se on stabilizovati ukoliko ne bude novih negativnih vesti", kaže Nedeljković.

Pojedine članice EU, poput Austrije rekle su da se neće povinovati Moskvi i da će nastaviti da plaćaju gas u dolarima., a profesor napominje da je to jedno povezano pravno - političko pitanje.

"U ovom trenutku ove zemlje EU imaju potpisane ugovore sa "Gaspromom" ili nekom njegovom podružnicom kojima je precizirano da se plaćanja obavljaju u određenoj valuti, a većinski je to evro i dolar i mani deo u funtama. Ono što može uslediti jeste zahtev Rusije da se to izmeni i da se plaćanja vrše u rubljama, ali je pitanje onda pravničko - da li takva promena može biti u skladu sa ugovorom ili podrazumeva njegove izmene, koje druga strana mora da prihvati. Pitanje je da li je takva promena prihvatljiva i da li je to u skladu sa ugovorom. U ovom trenutku ima po tom pitanju još mnogo neizvesnosti", rekao je Nedeljković.

On napominje da je pozicija Rusije jasna i da Putin želi ekonomski efekat koji je sada i psotignut, jer je rublja ojačala i došla sa 104 do 94 rublje za dolar, što je ojačanje oko 10 odsto. Rusija, Kina i Indija već duže pregovaraju da počnu svoju trgovinu da kvalifikuju u juanu, odnosno rublji, a profesor kaže da bi se to moglo odraziti i na dolar.

"Dolar zavisi od tražnje i ukoliko postoji potreba za kupovinom dolara da bi se obavilo neko plaćanje između Rusije i Kine, onda to utiče na stabilnost date valute. Ukoliko se smanjuje tražnja za datom valutom, iz razloga što smo sada odlučili da trgujemo direktno, bez korišćenja dolara, onda to može uticati na vrednost ove valute, ali naravno zavisi i od toga u kojoj količini i tražnji govorimo", rekao je Nedeljković.