Igre 
"Fajnenšel tajms": EU razmatra da izuzme NIS sa spiska kompanija kojima se zabranjuje uvoz nafte iz Rusije
Komentari22/03/2022
-14:45
Evropska unija radi na razjašnjenju novog seta sankcija protiv Rusije kako bi omogućila zemljama Zapadnog Balkana da nastave sa kupovinom fosilnih goriva iz Rusije. Ovaj potez je usledio posle žalbe Srbije da može doći do nesigurnosti u snabdevanjem gorivom usled nove runde restrikcija Moskvi, pišu Marton Dunai iz Budimpešte i Valentina Pop iz Brisela, prenosi Financial Times. I portparol Evropske komisije Peter Stano je potvrdio da EU "uvođenjem sankcija protiv Rusije i Belorusije, nije ciljala Srbiju" , a da se trenutno vode razgovori između Brisela i Beograda kojim bi trebalo da se ”razjasne sve zabrinutosti Srbije vezi sa primenom i posledicama restriktivnih mera”.
EU je uvela zabranu transakcija za 12 ruskih kompanija u kojima država ima većinsko vlasništvo, a među kojima su i tri ruska naftna giganta. Zabranjeno je direktno ili indirektno učešće u bilo kojoj transakciji sa pravnim licima u Rusiji koja su pod državnom kontrolom, u kojima država ima više od 50 odsto vlasnistva ili u kojima Rusija, njena vlada ili ruska centralna banka imaju pravo učešća u dobiti, ili imaju sa njima značajne ekonomske odnose, a na spisku kompanija kojima su uvedene finansijske sankcije nalazi se i "Gaspromnjeft".
Novi set sankcija zabranjuje NIS da kupuje rusku naftu od svojih uobičajenih posrednika, kao što su englesko-švajcarska grupacija "Glenkor" ili holandski "Vitol". "Fajnenšal tajms" navodi da zvaničnici u Briselu sada razmatraju da Srbija bude izuzeta iz ovih pravila, odnosno da i u našoj zemlji budu primenjena ista pravila kao i za zemlje članice EU, koje i dalje mogu da obavljaju transakcije za snabdevanje ruskim fosilnim gorivima, s obzirom da je geografski Zapadni Balkan okružen zemljama EU.
List navodi da je "Gaspromnjeft" kupio udeo u NIS 2008. godine za nešto manje od milijardu evra, što je uključivalo pozamašne investicije u zastarelu infrastrukturu i podsećaju da je Rusija takođe uključila Srbiju u južni gasni koridor i preuzela izgradnju podzemnog skladišta u zemlji u Banatskom Dvoru.
Kako piše Financial Times, zakonske amandmane će odobriti svih 27 zemalja EU, ali neke prestonice već izražavaju zabrinutost zbog mogućnosti da pomognu Srbiji nakon što je odbila da se uskladi sa zapadnim sankcijama.
"Trenutno smo u kontaktu sa srpskim vlastima da razjasnimo sve njihove zabrinutosti u vezi sa primenom i posledicama restriktivnih mera. Radimo sa svim našim partnerima na Zapadnom Balkanu na ublažavanju uticaja rata na njihovu ekonomiju i društvo", rekao je portparol Evropske komisije Peter Stano.
Stano: Nema sankcija protiv Srbije, radimo na razjašnjenju
Stano je za Tanjug rekao da EU, uvođenjem sankcija protiv Rusije i Belorusije, nije ciljala Srbiju niti njen energetski sektor, a da se trenutno vode razgovori između Brisela i Beograda kojim bi trebalo da se ”razjasne sve zabrinutosti Srbije vezi sa primenom i posledicama restriktivnih mera”.
Povezane vesti
”Nema sankcija EU protiv Srbije i nema planova za bilo kakve sankcije Srbiji. Sankcije EU u vezi sa ruskom invazijom na Ukrajinu ciljaju na dve zemlje koje su očigledno odgovorne za to, a to su Rusija i Belorusija, kao i na određeni broj pojedinaca i kompanija iz ovih zemalja. Trenutno smo u kontaktu sa srpskim vlastima da razjasnimo sve njihove zabrinutosti u vezi sa primenom i posledicama restriktivnih mera”, kaže Stano.
profimedia
Na pitanje Tanjuga da li EU ima u vidu posedice koje sankcije nametnute Rusiji mogu da imaju na određene sektore u Srbiji, uključujući i trgovinu foslinim gorivima, i kako će to biti biti rešeno ili kompenzovano, Stano kaže da EU već radi na jačanju podršek regionu Zapadnog Balkana u oblasti energetske bezbednosti kroz obezbeđivanje sredstava za investicije u energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije, izgradnju i rehabilitaciju Transbalkanskog elektroenergetskog koridora .
”To sve radimo kako bismo smanjili zavisnost od fosilnih goriva i pomogli partnerima da bolje integrišu energetsku mrežu i pristupe energiji iz više izvora”, objašnjava Stano.
U Briselu podsećaju da je početak radova na gasnom interkonektoru Srbija-Bugarska u januaru 2022. godine, za koji je EU obezbedila bespovratna sredstva od skoro 50 miliona evra, važan ”zajednički korak EU i Srbije” ka obezbeđivanju i diversifikaciji snabdevanja Srbije gasom.
”U bliskom kontaktu smo i sa Sekretarijatom Energetske zajednice, pratimo i situaciju cena, ali i sigurnosti snabdevanja u regionu. Radimo sa svim našim partnerima na Zapadnom Balkanu na ublažavanju uticaja rata na njihovu ekonomiju i društvo”, navodi Stano u razgovoru za Tanjug.
U Briselu napominju da je EU najveći i najtransparentniji donator i trgovinski partner Srbije i da joj pruža ubedljivo najviše podrške u razvoju za šta je izdvojeno tri milijarde evra bespovratnih sredstava za 13 godina.
Povezane vesti
”I dolazi još”, porručuju iz Brisela.
Vučić: Nisu kaznili Ruse, kaznili su nas
Podsetimo, četvrtim paketom sankcija Evropskog saveta prema Rusiji kojim se zabranjuje izvoz luksuzne robe i uvoz čelika prvi put je obuhvaćeno 12 ruskih energetskih kompanija, među kojima je i "Gaspromnjeft" i podružnice u njegovom vlasništvu, većem od 51 odsto, čime je obuhvaćen i NIS.
Povezane vesti
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da će se Srbija naći u veoma komplikovanoj situaciji ako ne bude izuzeta od tih odluka.
"Suština je da su Evropljani ostavili mogućnost da se na njihovoj teritoriji uvozi i izvozi iz Rusije, ali da treće zemlje ne mogu da uvoze naftu ako su kompanije ili rafinerije u većinskom vlasništvu Rusije. Nisu kaznili Ruse, nisu kaznili sebe, kaznili su nas", rekao je Vučić.
Ukoliko EU ne izuzme Srbiju iz odluke, spominjana su tri scenarija, a jedan od njih bi bio da država Srbija preuzme većinski paket NIS. Druga dva rešenja bi podrazumevala prećutnu saglasnost EU. Jedno bi moglo biti uvoz nafte preko Crne Gore i luke Bar odakle bi se do Pančeva transportovala vozom, ako Crna Gora to dozvoli i ako joj EU odobri. Treće rešenje moglo bi biti da neka srpska kompanija, poput "Transnafte", uveze naftu, a onda proda NIS.
Premijerka Ana Brnabić rekla je, međutim, da Srbija ruskim kompanijama neće ništa oduzimati, niti će nacionalizovati njihovu imovinu.
"Rukovodićemo se osnovnim ekonomskim načelima, principima i poštovanjem privatnog vlasništva i imovine, kao i načelima međunarodnog javnog prava", rekla je Brnabićeva.
U Naftnoj industriji Srbije su na najave sankcija koje bi se mogle odnositi i na njihovu kompaniju odgovorili da se poslovanje NIS u ovom trenutku obavlja neometano i da kompanija ostaje fokusirana na nastavak realizacije započetih investicija i očuvanje stabilnosti domaćeg tržišta naftnih derivata. Oni su naveli da Rafinerija nafte Pančevo radi u normalnom režimu i da je tržište uredno snabdeveno svim vrstama derivata.
Preporuka za vas
Komentari (0)